Граденигов синдром

С Википедије, слободне енциклопедије
Граденигов синдром
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностоториноларингологија

Граденигов синдром или Gradenigo-Lannois syndrome,[1][2] или запаљење врха пирамиде слепоочне кости, је екстрадурално запаљење код секундарног апикалног петрозитиса, које се карактерише тријасом симптома: супуративним запаљењем средњег ува, болом у пределу дистрибуције тригеминалног живца и парезом живца абдуценса. Клиничку слику карактерише парализа живца абдуценса (са двосликама), неуралгија живца тригеминуса и гнојни секрет из ува. Лечи се радикалним хируршким захватом и антибиотицима. Сличне симптоме може изазвати и ендокранијско ширење малигног тумора назофаринкса.

Епоними[уреди | уреди извор]

Синдром је добио име по двојици лекара који су га описали: Ђузепу Граденигу, италијанском оториноларингологу и Морису Ланоау.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Синдром је први пут описао Ђузепе Градениг 1904. године, као тријас симптома:

  • Периорбитални једнострани бол — који је последица запаљења тригеминалног живца),
  • Диплопија — изазвана отоком и парализом шестог нерва (абдуценса)
  • Упорна отореја — која је повезаана са бактеријском инфекцијом средњег ува и запаљење врха пирамиде слепоочне кости (петрозитиса).[4]

Класични облик Граденигов синдром као једна од компликација запаљења средњег ува данас је постао веома редак у ери све масованије примене антибиотика.

Етиологија[уреди | уреди извор]

Изазива га екстрадурални апсцес или едем врха пирамиде слепоочне кости (петрозитис) у току акутног гнојног запаљења средњег ува и/или мастоидитиса.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничка слика синдрома укључује следеће знаке болести:

  • Ретроорбитал бол, који настаје у области упале офталмолошких гране тригеминалног или петог лобањског живца,
  • Парализа, која настаје у области абдуценса или шестог лобањског живца,[5]
  • Пурулентно запаљење средњег ува.

Други симптоми болести могу бити фотофобија, претерано сузење ока, повишена температура и грозница, и смањена осетљивост рожњаче.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

У узнапредовалој фази акутног гнојног запаљења средњег ува, када постоје испади кранијалних нерава, треба посумљати на Граденигов синдром. Дијагноза се може поставити на основу компјутеризоване томографије или нуклеарне магнетне резонанце.[6]

Због појаве гранулома на бази лобање, понекад се синдром погрешно дијагностикује као малигни тумор епифаринкса.

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

За диференцијалну дијагнозу потребна је отоскопија, микроотоскопија, и радиолошка дијагностика. Раније конвенционални снимци слепоочне кости по Шулеру и Стенверсу данас све више замењује компјутеризоване томографије или нуклеарне магнетне резонанце.

Терапија[уреди | уреди извор]

Медицински третман се заснива на раном препознавању болести и раној проралној и локалној примени високих доза антибиотика: цефтриаксона и метронидазола (који покрива спектар анаеробних бактерија). Терапију треба продужити дужи период, чак и ако пацијент субјективно адекватно реагује на краћи терапијски третман.[7]

У тежим, или касно откривеним случајевима може бити потребно парацентеза или апикална петросектомије (са аспирација флуида) или мастоидектомија.[7]

Компликације[уреди | уреди извор]

Могуће компликације Градениговог синдрома су: екстрадурални апсцес и менингитис.

Иако као и петрозитис Граденигов синдром може довести до фаталних последица због: менингитиса, интракранијалних апсцеса, ширења запаљења на базу лобање и захватања IX, X и XI кранијалног живца (Вернетов синдром), превертебралних/парафарингеалних апсцеса и ширења у симпатички плексус око каротидне овојнице, инциденција наведених компликација знатно је смањена појавом антибиотика.[8]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Devic M, Boucher M, Raveau M (април 1966). „Some cases of Gradenigo-Lannois syndrome”. Journal de médecine de Lyon. 47 (96): 537—547. ISSN 0021-7883. PMID 4286558. 
  2. ^ Bléry M, Chagnon S, Picard A, Babin C (новембар 1980). „Cranial osteitis: a report on four cases, including a Gradenigo-Lannois syndrome (author's transl)”. Journal de radiologie. 61 (11): 677—681. ISSN 0221-0363. PMID 7452536. 
  3. ^ synd/738 на сајту Who Named It
  4. ^ Pedroso, Joséluiz; Aquino, Camila Catherine Henriques de; Abrahão, Agessandro; De Oliveira, Ricardo Araújo; Pinto, Lauro Figueira; Bezerra, Márcio Luis Escórcio; Beuttenmuller Gonçalves Silva, Antonio; Bulcão De Macedo, Francisca Delanie; Mendes, Ana Valéria de Melo; Barsottini, Orlando Graziani Povoas (2011). „Gradenigo's Syndrome: Beyond the Classical Triad of Diplopia, Facial Pain and Otorrhea”. Case Reports in Neurology. 3 (1): 45—47. PMC 3072192 Слободан приступ. PMID 21490711. doi:10.1159/000324179. 
  5. ^ Motamed, M., and A. Kalan. "Gradenigo's syndrome." Postgraduate medical journal 76.899 (2000): 559-560. Full text
  6. ^ Murakami T, Tsubaki J, Tahara Y, et al. (1996) Gradenigo's syndrome: CT and MRI findings. Pediatr Radiol 26:684–685.CrossRefPubMedWeb of ScienceGoogle Scholar
  7. ^ а б Gillanders DA (1983) Gradenigo's syndrome revisited. J Otolaryngol 12:169–174.PubMedWeb of ScienceGoogle Scholar
  8. ^ UHARI M, MÄNTYSAARI K, NIEMELÄ M. A meta-analytic review of the risk factors for acute otitis media. Clin Infect Dis 1996;22:1079-83

Литература[уреди | уреди извор]

  • G. Gradenigo, Sulla leptomeningite circonscritta e sulla paralisi dell’ abducenta di origine otitica.
  • G. Gradenigo, Giornale dell’Accademia di medicina di Torino, 1904, 10: 59-84, 361. Über die circumscripte Leptomeningitis mit spinalen Symptomen.
  • G. Gradenigo, Archiv für Ohren- Nasen- und Kehlkopfheilkunde, Berlin, 1904, 62: 255-270. Über Paralyse des Nervus abducens otitischen Urspungs.
  • G. Gradenigo, Archiv für Ohren- Nasen- und Kehlkopfheilkunde, Berlin, 1907, 74: 249.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Граденигов_синдром&oldid=26199166”