Бенигна пароксизмална позициона вртоглавица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бенигна пароксизмална позициона вртоглавица
Bony labyrinth.srpski.jpg
Спољашњост лавиринта унутрашњег ува.
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностОториноларингологија
ICD-10H81.1
ICD-9-CM386.11
OMIM193007
DiseasesDB1344
MedlinePlus001420
eMedicineent/761 emerg/57 neuro/411
Patient UKБенигна пароксизмална позициона вртоглавица
MeSHD014717

Бенигна пароксизмална позициона вртоглавица(BPPV) јадан је од најћешжих облик вртоглавице, која се јавља у око 30% особа са вртоглавицом, или најмање једном у животу код особа старијих од 70 година. BPPV је механички поремећај у којем промена положаја главе узрокује абнормалну стимулацију једног семициркуларног канала у унутрашњем уву.

Епидемиологија[уреди]

У домовима здравља највећи број пацијената са вртоглавицом имају бенингну пароксизмалну позициону вртоглавицу (БППВ), акутни вестибуларни неуронитис или лабиринтитис (при чему термине акутни вестибуларни неуритис и лабиринтитис треба међусобно разликовати), Менијерову болест, мигрену и анксиозне поремећаје.[1] Остали разлози укључују алкохолизам, кокаинску интоксикацију, примену лекова (аминогликозиди, антиепилептици, барбитурати, антидепресиви, седативи, хипнотици-антихипертензиви, диуретици-фуросемид, нитроглицерин, кинин, салицилати), цереброваскуларне болести, мултиплу склерозу и унутарлобањске неоплазме.[2]

Учесталост

На глобалном нивоу учесталост БППВ је различита:

  • У САД она износи 64 случајева на 100.000 становника годишње (на основу конзервативне процене).[3]
  • У Јапану њена учесталост је мања и износи 11 случајева на 100.000 становника годишње, према једној студији у којој је број пацијента рачунат само ако је пацијент прегледан од субспецијалиста или у референтном центру.
Морталитет/морбидитет

БППВ је као што јој и сам назив каће бенигни периферни облик вртоглавице и према томе доброћудни облик болести. Међутим, БППВ може озбиљно да делује онеспособљавајуће по пацијенте, умањујући му његову радну и животну способност.

Полне разлике

Жене су погођене ПППВ два пута чешће него мушкарци.

Старост

БППВ, је генерално гледано, болест старијих људи, иако се може јавити у било ком узрасту. Неколико великих студија показује да је просечна старост пацијената на почетку болестии 50 година.

Код младих пацијената постоји већа вероватноћа да је поремећај узрокован лабиринтхитисом (повезаним са губитком слуха) или вестибуларним неуронитисом (са нормалним слухом).

Етиологија[уреди]

Према досадашњим сазнањима етиологија бенигне пароксизмалне позиционе вртоглавице тумачи се крхотинама отолита које слободно плутају у ендолимфи семициркуларног канала. Такво стање назива се каналолитијаза. Одвајањем кристалића (ушног камења) отолита са утрикулуса или сакулуса настају крхотине које се спајају у једну већу слободно плутајућу агломерацију. С обзиром да је та структура тежа од ендолимфе, она мења свој положај у семициркуларним каналима онако како пацијент помера своју главу. Најчешће је захваћен постериорни (п-БППВ), а ређе хоризонтални семициркуларним канал (х-БППВ).[4]

Као последица каналолитијазе, настајугрешке у перцепцји. Наиме мозак прима неусклађене поруке које су другојачије од оних које о покрету у мозак долазе од други чулни системи. То резултује конфликтом информација у мозгу, тј. „вестибуларном неусклађеношћу” која узрокује вртоглавицу.

Склоност настанку каналолитијазе расте са годинама, међутим и други фактори повећавају ризик за одвајање отолита, као што су траума главе, упала у подручју средњег или унутрашњег уха, Мениерова болест и мигрена због чега је појава БППВ-а могућа и у склопу клиничке слике наведених поремећаја.

Клиничка слика[уреди]

У клиничкој слици код болесника доминирају ротаторне вртоглавице које се јављају при окретању на један или други бок током лежања, при погледу према горе или доле, или устајању из лежећег положаја. Илузије ротације су краткотрајне (не дуже од 30 секунди), и праћене су мучнином или повраћањем, и престанком симптома у стању мировања.

Због избегавања провокације наведених симптома покретом, болесници често несвесно коче вратне мишиће како би спречили појаву вртоглавице. Временом због замора мишића врата јавља се мишићни бол. Ови болови у врату не тако често су узрок великог броја неточних дијагноза, којима се симптоме БППВ-а тумаче дегенеративним променама у вратној кичми, или као последица слабе циркулације. Концепт који претпоставља како кичмени стуб у неком положају врши притисак на вертебралне (кичмене) артерије узрокујући хипоперфузију у задњој можданој циркулацији напуштен је седамдесетих година прошлог века, мада се и даље од стране појединих лекара врши непотребна обрада, медикаментног лечења болеснике у овом смислу.[5]

Дијагноза[уреди]

Дијагноза се поставља на основу типичне анамнезе у којој болесник наводи типичне факторе ризика.

Дијагноза се у већини случајева потврђује провокацијским Дикс-Халлпикеовим маневром. Болесник прво седи на кревету за преглед са главом окренутом 45 степени у страну. Потом се брзо поставља у лежећи положај на леђа тако да му је глава и даље окренуту у страну и потом забацује још 30 степени ниже од нивоа кревета. Типични знак је да се, након паузе од 1-2 секунде јавља вртоглавица са хоризонталним ротаторним нистагмус који траје до 60 секунди

Диференцијална дијагноза[уреди]

  • Алкохолом (етанолом) изазване неуропатија
  • Тромбоза базиларне артерије
  • Мождани глиом
  • Мождана крварења
  • Дисекциони синдром
  • Мултиформни глиобластом
  • Унутарлобањске хеморагије (крварења)
  • Лакунарни синдром
  • Менијерова болест
  • Менингиом
  • Мигрена и њене варијенате
  • Мултипла склероза
  • Синкопа
  • Хируршке васкуларне артериовенске малформације

Терапија[уреди]

Лекови се не препоручују за третман бенигне пароксизмалне позиционе вртоглавице, јер се код ње сам пропратни нистагмус разликују се од централног положајног нистагмуса узрокованог оштећењем ткива, око четврте мождане коморе по латенцији, заморљивости, несталности и навикавању.[6]

У том смисли треба правити разлику између позиционог вертига и позиционирајућег вертига, позиционирајући је узрокован покретима главе, а не њеним положајем и карактеристичан је за све централне или периферне вестибулопатије.

Болесницима се у терапији саветује да избегавају брзе покрете главе да би ублажили вртоглавицу,[7] применом вежби навикавања. Данас се у пракси примењују две врсте вежби; Брант-Дарофова и Еплов маневар.

Брант-Дарофова вежба

Једна од најчешће примењиваних вежби, уведена 80-тих година 20. века је Брант-Дарофова специфична репетитивна позициона метода вежбања, која се заснива на хипотези купулолитијазе.

Вежбе треба изводити најмање у шест понављања маневра, три пута дневно. У току вежбе очи требају бити затворене ради редукције вртоглавице. На почетку маневра болесник седи на кревету са главом окренутом на једну страну за 45 степени. Потом брзо заузима лежећи положај на супротну страну са главом окренутом и даље тако да предео иза ува додирне кревет (у овом и сваком следећем положају пацијент треба остати око 30 секунди), и затим се усправља. У другом акту пацијент нагло леже на другу страну после ротације главе за 45 степени у супротном смеру, и поново се усправња.

Еплијев маневар

У овом маневру у коме се изводе специфични покрети главе по одређеном редоследу постиже се елиминација ушног камења у утрикулус. Након тога изостаје стимулације ампуларних криста полукружних каналижа приликом промене положаја главе.

Став да пацијенти треба да држе главу усправно 24 часа после поступака репозиције каналита да би се спречило враћање калцијумских депозита у семициркуларне канале, није опште прихваћен.[8]

Успешност терапије[уреди]

Стопе успешне резолуције позиционих симптома крећу се између 80 и 95%, после првог маневра, и 100% наон поновљеног третманима.[9] Након третмана део пацијента може доживљавати нејасну дезоријентацију 2-3 дана након третмана

Дугорочни ефекти процедура репозиције канала код пацијената са БППВ (стопе рекурентности) до данас нису довољно проучене.

Контраиндикације[уреди]

Контраиндикације за поступак репозиционирања каналита укључују;

  • изразиту каротидну стенозу,
  • нестабилну болест срца,
  • тешко обољење врата (као што је цервикална спондилоза са мијелопатијом).

Извори[уреди]

  1. ^ Smouha EE, Roussos C. Atypical forms of paroxysmal positional nystagmus. Ear Nose Throat J. 1995 Sep. 74(9):649-56. .
  2. ^ Labuguen RH. Initial Evaluation of Vertigo. Am Fam Physician 2006;73:244-51.
  3. ^ Froehling DA, Silverstein MD, Mohr DN, Beatty CW, Offord KP, Ballard DJ. Benign positional vertigo: incidence and prognosis in a population-based study in Olmsted County, Minnesota. Mayo Clin Proc. 1991 Jun. 66(6):596-601. Medline.
  4. ^ Brandt T.: Vertigo, its Multisensory Syndromes. Springer, London, 2nd Edition, 2003
  5. ^ Epley JM. New dimensions of benign paroxysmal positional vertigo. Otolaryngol Head Neck Surg. 1980 Sep-Oct. 88(5):599-605.
  6. ^ Luxon LM. Evaluation and management of the dizzy patient. J Neurol Neurosurg Psychiatry 2004;75(Suppl IV):iv45–iv52. doi: 10.1136/jnnp.2004.055285.
  7. ^ Stanković M, Milisavljević Lj, Popović D. Otorinolaringologija. Prvo izdanje. Knjaževac: AD Nota; 1998.
  8. ^ Weider DJ, Ryder CJ, Stram JR. Benign paroxysmal positional vertigo: analysis of 44 cases treated by the canalith repositioning procedure of Epley. Am J Otol. 1994 May. 15(3):321-6.
  9. ^ Swartz R, Longwell P. Treatment of Vertigo. Am Fam Physician 2005;71:1115-22.

Литература[уреди]

  • Anagnostou E, Kouzi I, Spengos K. Diagnosis and Treatment of Anterior-Canal Benign Paroxysmal Positional Vertigo: A Systematic Review. J Clin Neurol. 2015 May 28.
  • Yetiser S, Ince D. Diagnostic Role of Head-Bending and Lying-Down Tests in Lateral Canal Benign Paroxysmal Positional Vertigo. Otol Neurotol. 2015 May 1.
  • Chang TP, Lin YW, Sung PY, Chuang HY, Chung HY, Liao WL. Benign Paroxysmal Positional Vertigo after Dental Procedures: A Population-Based Case-Control Study. PLoS One. 2016. 11 (4):e0153092. [Medline]. [Full Text].
  • Faralli M, Cipriani L, Del Zompo MR, et al. Benign paroxysmal positional vertigo and migraine: analysis of 186 cases. B-ENT. 2014. 10(2):133-9.
  • Shim DB, Kim JH, Park KC, Song MH, Park HJ. Correlation between the head-lying side during sleep and the affected side by benign paroxysmal positional vertigo involving the posterior or horizontal semicircular canal. Laryngoscope. 2012 Feb 16.
  • Picciotti PM, Lucidi D, De Corso E, Meucci D, Sergi B, Paludetti G. Comorbidities and recurrence of benign paroxysmal positional vertigo: personal experience. Int J Audiol. 2016 May. 55 (5):279-84.
  • Fife TD, Iverson DJ, Lempert T, Furman JM, Baloh RW, Tusa RJ, et al. Practice parameter: therapies for benign paroxysmal positional vertigo (an evidence-based review): report of the Quality Standards Subcommittee of the American Academy of Neurology. Neurology. 2008 May 27. 70(22):2067-74. [Medline]. [Full Text].
  • Bhattacharyya N, Baugh RF, Orvidas L, Barrs D, Bronston LJ, Cass S, et al. Clinical practice guideline: benign paroxysmal positional vertigo. Otolaryngol Head Neck Surg. 2008 Nov. 139(5 Suppl 4):S47-81. [Medline]. [Full Text].
  • Epley JM. The canalith repositioning procedure: for treatment of benign paroxysmal positional vertigo. Otolaryngol Head Neck Surg. 1992 Sep. 107(3):399-404.
  • Fung K, Hall SF. Particle repositioning maneuver: effective treatment for benign paroxysmal positional vertigo. J Otolaryngol. 1996 Aug. 25(4):243-8.
  • Herdman SJ, Tusa RJ, Zee DS, et al. Single treatment approaches to benign paroxysmal positional vertigo. Arch Otolaryngol Head Neck Surg. 1993 Apr. 119(4):450-4.
  • Li JC. Mastoid oscillation: a critical factor for success in canalith repositioning procedure. Otolaryngol Head Neck Surg. 1995 Jun. 112(6):670-5.
  • Li JC, Epley J. The 360-degree maneuver for treatment of benign positional vertigo. Otol Neurotol. 2006 Jan. 27(1):71-7. [Medline]. [Full Text].
  • Massoud EA, Ireland DJ. Post-treatment instructions in the nonsurgical management of benign paroxysmal positional vertigo. J Otolaryngol. 1996 Apr. 25(2):121-5.

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).