Грачац (Врњачка Бања)

Грачац
Грачац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Рашки
Општина	Врњачка Бања
Становништво
— 2022.	1692
Географске карактеристике
Координате	43° 38′ 42″ С; 20° 50′ 05″ И / 43.6450° С; 20.8347° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	264 m
	Грачац Грачац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	036
Регистарска ознака	VB

Грачац је насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2022. било је 1692 становника.

Чине га две физиономске целине: Доњи и Горњи Грачац. Налази се у долини Западне Мораве, и пружа се до падина планине Гоч. Од Врњачке Бање је удаљено око 10 km.

Кроз атар села пролазе значајне саобраћајне комуникације, магистрални пут Краљево-Крушевац, као и железничка пруга Пожега-Сталаћ. Број задње поште је 36215, Подунавци, Србија. Површина сеоског атара износи 3411 хектара (34,11 km²).

Сеоска црква носи име Светог Саве, а сеоска слава је Света Тројица. Село је економски неразвијено и у фази демографске старости.

Историја

По одређеним историографским подацима, најранији православни религијски објекат, који је постојао на месту данашње цркве, потиче из 12. века. Топоним Грачац је настао од речи Градац (град, утврђење). Према историчару Милану Д. Сотировићу, на територији данашњег села се још у доба римског царства развило насеље, приближно у 2. веку, управо око војног утврђења, дуж пута (via militaris) Београд-Ниш, који је у то време пролазио том територијом. Ову теорију донекле поткрепљује и откриће остатака темеља објекта, на месту Ћелије, у горњем делу села, кога је Феликс Каниц означио као римски каструм. Најстарији арехолошки налаз у селу је мермерна плоча са латинским натписом, нађена на сеоском гробљу, поред цркве, непосредно пред Балканске ратове. Плоча је послата за Београд, али јој се после Првог светског рата губи сваки траг. Грачац је био под турском влашћу до 1833. године, а турски назив Курилово је носио и током 19. века. Постоји могућност да је село Бивољак, поменуто у више турских дефтера током 16. века заправо Грачац. Назив Грачац је уведен крајем 19. века. Ове, а и детаљније податке о историји села Грачац, Милан Д. Сотировић, објавио је 1996. године у делу Врњачка Бања и околина у публикацији Народне библиотеке Др Душан Радић, Врњачка Бања.^[1]

Демографија

У насељу Грачац живи 1600 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,5 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 652 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	2.395
1953.	2.386
1961.	2.277
1971.	2.129
1981.	2.012
1991.	2.045	1.983
2002.	2.011	2.059

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.851	92,04%
Роми	124	6,16%
Црногорци	18	0,89%
Југословени	7	0,34%
Македонци	4	0,19%
Словенци	1	0,04%
Муслимани	1	0,04%
непознато	3	0,14%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	3	8
80+	21	30
75—79	30	49
70—74	72	82
65—69	58	78
60—64	55	60
55—59	49	41
50—54	61	57
45—49	105	78
40—44	66	69
35—39	56	62
30—34	50	73
25—29	57	50
20—24	59	71
15—19	64	75
10—14	71	59
5—9	45	54
0—4	57	36
Просек :	40,5	42,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	426	442	533	563	561	581	652

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	124	178	89	135	68	33	19	3	1	2	3,08

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	806	188	536	47	22	13
Женски	883	142	537	166	16	22
УКУПНО	1.689	330	1.073	213	38	35

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	348	50	0	0	126
Женски	239	59	0	0	73
Укупно	587	109	0	0	199

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	16	29	10	29
Женски	2	1	19	20	0
Укупно	9	17	48	30	29

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	15	14	8	9
Женски	1	9	6	12	26
Укупно	1	24	20	20	35

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	11	0	0	24
Женски	1	0	0	10
Укупно	12	0	0	34

Референце

^ Алексић Чеврљаковић, Марија (2012). „Црква Св. Саве у Грачацу: археологија и историја”. Наша прошлост. 13: 129—130.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Алексић Чеврљаковић, Марија (2012). „Црква Св. Саве у Грачацу: археологија и историја”. Наша прошлост. 13: 129—130.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]