Грачац је насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2022. било је 1692 становника.
Чине га две физиономске целине: Доњи и Горњи Грачац. Налази се у долини Западне Мораве, и пружа се до падина планине Гоч. Од Врњачке Бање је удаљено око 10 km.
Кроз атар села пролазе значајне саобраћајне комуникације, магистрални пут Краљево-Крушевац, као и железничка пруга Пожега-Сталаћ. Број задње поште је 36215, Подунавци, Србија. Површина сеоског атара износи 3411 хектара (34,11 km²).
Сеоска црква носи име Светог Саве, а сеоска слава је Света Тројица. Село је економски неразвијено и у фази демографске старости.
По одређеним историографским подацима, најранији православни религијски објекат, који је постојао на месту данашње цркве, потиче из 12. века. Топоним Грачац је настао од речи Градац (град, утврђење). Према историчару Милану Д. Сотировићу, на територији данашњег села се још у доба римског царства развило насеље, приближно у 2. веку, управо око војног утврђења, дуж пута (via militaris) Београд-Ниш, који је у то време пролазио том територијом. Ову теорију донекле поткрепљује и откриће остатака темеља објекта, на месту Ћелије, у горњем делу села, кога је Феликс Каниц означио као римски каструм. Најстарији арехолошки налаз у селу је мермерна плоча са латинским натписом, нађена на сеоском гробљу, поред цркве, непосредно пред Балканске ратове. Плоча је послата за Београд, али јој се после Првог светског рата губи сваки траг. Грачац је био под турском влашћу до 1833. године, а турски назив Курилово је носио и током 19. века. Постоји могућност да је село Бивољак, поменуто у више турских дефтера током 16. века заправо Грачац. Назив Грачац је уведен крајем 19. века. Ове, а и детаљније податке о историји села Грачац, Милан Д. Сотировић, објавио је 1996. године у делу Врњачка Бања и околина у публикацији Народне библиотеке Др Душан Радић, Врњачка Бања.[1]
У насељу Грачац живи 1600 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,5 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 652 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости[4]
|
|
м |
| |
|
| ? |
3 |
|
|
8 |
| 80+ |
21 |
|
|
30 |
| 75—79 |
30 |
|
|
49 |
| 70—74 |
72 |
|
|
82 |
| 65—69 |
58 |
|
|
78 |
| 60—64 |
55 |
|
|
60 |
| 55—59 |
49 |
|
|
41 |
| 50—54 |
61 |
|
|
57 |
| 45—49 |
105 |
|
|
78 |
| 40—44 |
66 |
|
|
69 |
| 35—39 |
56 |
|
|
62 |
| 30—34 |
50 |
|
|
73 |
| 25—29 |
57 |
|
|
50 |
| 20—24 |
59 |
|
|
71 |
| 15—19 |
64 |
|
|
75 |
| 10—14 |
71 |
|
|
59 |
| 5—9 |
45 |
|
|
54 |
| 0—4 |
57 |
|
|
36 |
| Просек : |
40,5 |
|
|
42,4 |
|
- ^ Алексић Чеврљаковић, Марија (2012). „Црква Св. Саве у Грачацу: археологија и историја”. Наша прошлост. 13: 129—130.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.