Весна Парун

Из Википедије, слободне енциклопедије
Весна Парун
Vesna parun.gif
Пуно име Весна Парун
Датум рођења (1922-04-10) 10. април 1922.
Место рођења Зларин
Краљевина СХС
Датум смрти 25. октобар 2010.(2010-10-25)(88 год.)
Место смрти Стубичке Топлице
Хрватска

Весна Парун (Зларин, 10. април 1922Стубичке Топлице, 25. октобар 2010) је била песник, драмски и дечји писац.

Биографија[уреди]

Студирала је на Филозофском факултету у Загребу. Детињство је провела у Сплиту, у Биограду на мору и у Шибенику. Основну школу је завршила на Вису, а гимназију у Загребу, због рата је морала да побегне у Сплит. Вратили су се у Загреб 1942. После рата је уписала студије на Филозофском факултету, одсек филозофија. 1947. је оболела од тифуса. Због болести се из свог дома преместила у дом у Стубичким Топлицама, где на крају и умире. Ушла је у политику у својој 85-ој години. Учланила се у Демократску странку жена.

Преминула је 25. октобра 2010.

Библиографија[уреди]

Објављено је преко 70 књига поезије и прозе и четири драме. Штампала је и велики број књига за децу. Песме су јој превођене на многе стране језике. 1932. Објављује прву песму „Прамаљеће“ у листу „Анђео Чувар“. Од 1945. објављује песме по часописима и листовима. Дела су јој преведена на више језика. Преводила је Хајнеа, Гетеа, Рилкеа.

Поезија[уреди]

  • „Зоре и вихори“, 1947.
  • „Црна маслина“, 1955.
  • „Пусти да отпочинем“, 1958.
  • „Уклети дажд“, 1969.
  • „Апокалиптичке басне“, 1976.
  • „Сонетни вијенци“, 1991.

Проза[уреди]

  • „Под мушким кишобраном“, 1987.
  • „Крв свједока“, 1988.
  • „Ноћ за пакост- мој живот у 40 врећа“, 2001.

Дечја поезија[уреди]

  • „Патка Златка“, 1957.
  • „Мачак Џингис-кан и Мики Траси“, 1968.
  • „Морска кочијица“, 2001.

Драмска дела[уреди]

  • „Марија и морнар“
  • „Школа за скитнице“

О поезији[уреди]

Поезији Весне Парун треба приступати као природној, као елементарној појави: са поверењем и опрезом, узбуђено и разумно, у сваком случају са пуном свешћу о њеној не нужно хармоничној сложености, богатству предвидљивих и непредвидљивих феномена али без амбиције да се она потчини. У њеној поезији се јавља неуједначеност концентрације и повремено одсуство самокритичности.

Награде[уреди]

За збирку „Песме“(1948) добила је награду Матице хрватске. За збирку „Црна маслина“ добила је награду Загреба. За дечји роман у стиху „Мачак Џингис-кан и Мики Траси“ додељена јој је награда „Григор Витез“. Потом 1972. добија „Змајеву награду“ Матице српске у Новом Саду. У Паризу је 1970. добила награду за поезију. 1959. добија годишњу награду. 1982. добија награду за животно дело. Септембра 2010. добила је Европску књижевну награду, коју додељује Књижевна општина Вршац.

Литература[уреди]

  • „Изабране песме“ избор и предговор, Иван В. Лалић, Српска књижевна задруга, 1979. Београд
  • „Апокалиптичке басне“ 1976.

Спољашње везе[уреди]

Више информација на тему
Весна Парун
пронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
Претражите Оставу Медији на Остави
Претражите Викивести Актуелности на Викивестима