Данило Дајковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Данило
(Дајковић)
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаМитрополија црногорско-приморска
Архијерејски чинмитрополит
Титуламитрополит црногорско-приморски
СједиштеЦетиње
Године службеод 1961. до 1990.
Лични подаци
Световно имеТомо Дајковић
Датум рођења19. октобар 1895.
Мјесто рођењаДрушићи код Цетиња
Књажевина Црна Гора
Датум смрти14. септембар 1993. (97 год)
Мјесто смртиманастир Острог
СР Југославија

Данило (световно Томо Дајковић; Друшићи код Цетиња, 19. октобар 1895 — Цетиње, 14. септембар 1993) био је митрополит црногорско-приморски од 1961. до 1990.

Световни живот[уреди | уреди извор]

Митрополит Данило рођен је као Томо Дајковић у Друшићима, у Ријечкој нахији код Цетиња, 19. октобра 1895. Основну школу завршио је у свом родном месту, нижу гимназију у Подгорици, Богословско-учитељску школу на Цетињу, а Богословски факултет у Београду. Учествовао је у балканском и Првом свјетском рату као војник црногорске војске.

Монашки живот[уреди | уреди извор]

Рукоположен за ђакона 29. јуна а за презвитера 30. јуна 1920. и био парохијски свештеник до 1930. године. До избора за митрополита црногорско-приморског био је секретар Духовног суда у Штипу, црквеносудски тужилац у Скопљу, члан суда, архијерејски заменик и управник патријаршијског двора у Београду.

Изабран је за митрополита црногорско-приморског 20. маја 1961. Хиротонисао га је у београдској Саборној цркви 24. јуна 1961. патријарх српски Герман, митрополит загребачки Дамаскин и епископ банатски Висарион. Као Митрополит Данило је, колико су му то услови, прилике и комунистички режим дозволили, средио стање у Митрополији Црногорско-приморској, али није успио да је одбрани Капелу Светог Петра Цетињског на Ловћену од комунистичке силе. Капела је срушена, 12. јула 1972. (на Петровдан) а Владика Раде утамничен у зидине „незнабожачког” маузолеја, у коме се и данас налази. За време његове дугогодишње управе Црногорско-приморском митрополијом обновљени су многи храмови и манастири и отворена Монашка школа у манастиру Острогу, којој су неки од предавача били садашњи патријарх Иринеј [1] и Мираш Дедеић (који је убачен од УДБЕ и одговарао је ученике од монаштва). [2] Барски свештеник Јован Пламенац је о Данилу Дајковићу рекао да је за митрополита црногорско-приморског изабран од стране УДБЕ, али да није поклекао пред комунистичким настојањима да у потпуности сатру православну цркву у Црној Гори. [3]

Умировљен је по својој молби 1990. године. Умро је на Цетињу 14. септембра 1993. године и сахрањен у манастиру Острогу.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Православље, бр. 1278. од 15. јуна, Патријарх српски Иринеј: поводом 60 година монашке, 45 година епископске и 10 година патријаршијске службе. Београд: СПЦ. 2020. стр. 10. 
  2. ^ "NIJE UMEO DA PROČITA MOLITVU KOJU ZNA SVAKI BOGOSLOV" Kako je pokojni prota Momčilo govorio o raspopu Mirašu Dedeiću службе. 
  3. ^ Срспко Коло, број 48., новембар, Нема опстанка Срба у Црној Гори без систематске помоћи матице (PDF). Београд. 2019. стр. 6. 

Литература[уреди | уреди извор]


Претходник:
Арсеније (Брадваревић)
митрополит црногорско-приморски
1961—1990.

Наследник:
Амфилохије (Радовић)