Дарковце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дарковце
Центар села Дарковце.jpeg
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Црна Трава
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 94
Положај
Координате 42°52′28″ СГШ; 22°21′04″ ИГД / 42.8745° СГШ; 22.351° ИГД / 42.8745; 22.351Координате: 42°52′28″ СГШ; 22°21′04″ ИГД / 42.8745° СГШ; 22.351° ИГД / 42.8745; 22.351
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 1042 m
Дарковце на мапи Србије
Дарковце
Дарковце
Дарковце на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Дарковце је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 94 становника.

Дарковце се састоји од већег броја махала (засеока). Централна махала се зове Селиште и сматра се за центар села. Раније, пре масовног исељавања становништва, Дарковце је било највеће црнотравско село.[1]

Дарковце се налази са обе стране брзе планинске Дарковачке реке. Омеђује га река Власина и Градско-Каланска (око 536 м), село Градска и Плана (1719 м).

Засеоци (махале) села Дарковце су:

  • Ристини (8 кућа или домаћинстава)
  • Бојишини (10 к)
  • Дукат (5 к)
  • Куртини (20 к)
  • Шегенови (20 к)
  • Ржењаци (21 к)
  • Антунови (20 к)
  • Антунове Колибе (7 к)
  • Антунова Крушчица (20 к)
  • Дебели Дел (6 к)
  • Златанови (10 к)
  • Павлови (13 к)
  • Милчини (5 к)
  • Мишини (15 к)
  • Кошарци (23 к)
  • Терзини (21 к)
  • Џокини – Џокинци (6 к)
  • Петкови (8 к)
  • Ливађе (30 к)
  • Рид (4 к)

Порекло становништва[уреди]

Причало се како је некада старо село Дарковце било на окупу на „станицу“ између Средње и Антунове реке. Чак и када је село Дарковце имало 30 кућа нису се делили. Турци су их држали да живе заједно и заједно да раде по мајданима, јер је тако Турцима било лакше су их тако могу држати у покорности на тежак рад у рудницима .

Демографија[уреди]

У насељу Дарковце живи 201 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 60,0 година (56,4 код мушкараца и 63,3 код жена). У насељу има 104 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,97.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.501
1953. 1.428
1961. 1.507
1971. 1.379
1981. 922
1991. 455 451
2002. 205 212
2011. 94
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
204 99,51 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. Црнотравске легенде, Радомир Костадиновић
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]