Преслап

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Преслап
Selo Preslap.jpg
Преслап
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЈабланички
ОпштинаЦрна Трава
Становништво
 — 2011.Пад 166
Географске карактеристике
Координате42°49′13″ СГШ; 22°24′17″ ИГД / 42.820166° СГШ; 22.404833° ИГД / 42.820166; 22.404833Координате: 42°49′13″ СГШ; 22°24′17″ ИГД / 42.820166° СГШ; 22.404833° ИГД / 42.820166; 22.404833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1270 м
Преслап на мапи Србије
Преслап
Преслап
Преслап на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Преслап је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 166 становника.

Положај и уређеност[уреди]

У загрљају брегова планине Плане, с обе стране као кристал бистре Преспланске реке, налази се село Преслап. То је једино село ушореног типа на подручју црнотравске општине. Цело је на еруптивној стени у једној дубодолини благог нагиба. Иако лежи на самој бугарско-српској граници, и било под дуго под бугарском окупацијом, становништво је очувало етничке одлике Срба. Задржало је српску славу, а свадбени и други кућевни обичаји су као у свим другим српским крајевима. Економски, саобраћајно па и културно одвајкада су били окренути били Србији. Ово село је 1964. године имало 119 домаћинства и 132 становника, а добило је име према рељефу земљишта. Поређења ради, у месту "Преслопу" је 1879. године било 49 кућа са 296 душа.[1] Преслап је удубљење (седло) удаљено око 1,5 километара од центра села. Иако само место није економски развијено, преслапска домаћинства су била и остала веома напредна. Преслапчани су некада били чувени сточари. Многи су и „иљадили“ (по хиљаду оваца чували у једно домаћинство).

Преслап је насеље збијеног типа, оно је ипак подељено у махале:

  • Махала Млађинсци (6к),
  • Махала Бојишини (4к),
  • Махала Цвејинска (8к),
  • Махала Јешкова (9к),
  • Махала Рид (16к),
  • Махала Антиска (10к),
  • Махала Рајина (13к),
  • Махала Криви Дел (16к),
  • Махала Центар (6к),
  • Махала Чука (7к).

И са примитивном обрадом земље у прошлости, Преслапчани су имали прву реч у планинској прозводњи кромпира и житарица. Брашно се у Преслапу ретко увози.

Историја[уреди]

У Првом и Другом светском рату село је пустошила бугарска војска. У току овог рата оно је у више махова паљено, а становништво интернирано у Бугарску, злостављано и убијано, 25. октобра 1943. године, дим је као густа магла обавијао Преслап. Заменик министра Народне одбране Бугарске Славчо Трнски овако описује тај догађај:

Тога дана људи, деца, жене, готово цело становништво, плачући бежали су само да спасу своје животе. Стока у шталама је беспомоћно дречала и горела. Од овог страха и ужаса много сељака је полудело, а други су пре времена остарели…

У крвавој мартовској офанзиви Преслап је био претворен у згариште, 74 интернирца у Бугарску, злостављана су и принудно спроведена на радилишта у унутрашњости Бугарске. Шесторица из овог села су храбро положили своје животе, а становништво је узимало активно учешће у НОР.

Демографија[уреди]

У насељу Преслап живи 238 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,5 година (52,9 код мушкараца и 57,8 код жена). У насељу има 113 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 730
1953. 732
1961. 792
1971. 764
1981. 527
1991. 329 329
2002. 251 251
2011. 166
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
249 99,20 %
непознато
  
1 0,39 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]