Горње Гаре

Из Википедије, слободне енциклопедије
Горње Гаре
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Црна Трава
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 57
Положај
Координате 42°55′16″ СГШ; 22°19′29″ ИГД / 42.921° СГШ; 22.324666° ИГД / 42.921; 22.324666Координате: 42°55′16″ СГШ; 22°19′29″ ИГД / 42.921° СГШ; 22.324666° ИГД / 42.921; 22.324666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 808 m
Горње Гаре на мапи Србије
Горње Гаре
Горње Гаре
Горње Гаре на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Горње Гаре је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 57 становника.

На плећастој коси Добропољске Чуке (1488 m), а под такозваним Гарским Ридом, на врлетној и пуној пропланака и јаруга леве стране реке Власине налази се село Г а р е.

Узана долина реке Власине (чије је корито у овом пределу на 375-400 метара надморске висине) на овом делу прелази у сутјеску. Г а р е на удаљености око 5 км од корита реке Власине по косама и долинама налазе се распоређене у низовима мала насеља махале села Г а р е.

Настанак села и порекло становништва[уреди]

Г а р е се дели у три дела: – Г о р њ е, Д о њ е и К р и в и Д е л. Село Г а р е имало је уочи Другог светског рата (1940.г.) 316. домаћинства.

У Г о р њ е Г а р е су махале(1964.г.):-
- Махала Маринковце(Маринковци),
- Махала Ђоринци,
– Махала Бањци,
– Махала Лукин Дел,
– Махала Красина Бара,
– Махала Дејанци,
– Махала Белутак,
– Махала Селиште,
– Махала Влајићева(Влајковићева ) Падина,
– Махала Дргловац,
– Махала Самоково,
– Махала Равниште,
– Махала Ђуклинци,
– Махала Кошаре,
– Махала Чокешини.
– Скробанова махала,
– Рајински Рид махала
– Јанкова Бара махала,
– Тричков Рид махала.


У Д о њ е Г а р е су махале(1964.г.):
– Махала Крачинова,
– Махала Банковска,
– Махала Деда-Лепојина,
– Махала Красићевска,
– Махала Грњинска,
– Махала Петровићи.


У К р и в о м Д е л у су махале(1964.г.):
– Махала Меланци,
– Махала Друмци.

Предање које се чује о оснивању Г а р а је да су досељеници из Србије дошли у свом старом завичају у сукобу са Турским властима, па убивши Турчина понесу мали иметак и поведу белу кравицу и зауставе се на шумаком пропланку на месту где је данас Г о р њ е Г а р е. Ту су „иземкињу“ кућу себи саградили, растурили нешто букове шуме којом је био обрастао тада Гарски Рид и ову површину назову Горње Гарине. У жељи да повећају обрадиву површину растрсили су и други део шуме и назову то земљиште Доње Гарине. Како су се становници Г а р а најпре бавили сточарством то су у потражњи за стоочном храном прешли реку Власину и заузели данашње подручје села К р и в и Д е л, где су наишли на храстову шуму веома погодну за зимску сточну храну. Како је Горњогарски терен ерозиван и без пашњака и ливада, а букова шума није могла служити као зимска храна, то су лисници („нарасници“) који су сечом храстове шуме на Криводелском терену добијани били као одлична зимска храна за говеда, овце и козе-тако су Гарчани у жељи да дођу до сточне хране освајали не само Д о њ е Г а р е на подручју К р и в о г Д е л а. Овај део Г а р е је скоро добио име К р и в и Д е л. Редуковањем назива Горње Гарине и Доње Гарине постало је Г а р е.

Постоји предање о томе како је пре данашњег становништва у „латинско време“ у К р и в о м Д е л у, постојало насеље, на месту где је данашње Селиште. Становници тога села „ишли далеко“ и „украли девојку“.Кад турци то дознаду нападну их и принуде на расељавање. Од тих становника данас нема потомака.

Постоји предање да су досељеници тражили место где да се населе. Заставши код Горње Гаре виде своју децу како у игри колибе праве. Примивши то као божју наклоност да остану и сретни буду, ту населе се у Горње Гаре, а одатле у Доње Гаре и Криви Дел.

Прво предање има економску основу па је стога и најчешће и највероватније да се Гаре тако и формирало.

Што се тиче насељавања тврди се да је гро породица из Рековца код Крагујевца и Завидинца код Бабушнице.

Демографија[уреди]

У насељу Горње Гаре живи 80 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,6 година (55,5 код мушкараца и 65,9 код жена). У насељу има 42 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,90.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 706
1953. 626
1961. 585
1971. 561
1981. 393
1991. 164 164
2002. 80 80
2011. 57
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
80 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]