Горње Гаре
Горње Гаре | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Црна Трава |
| Становништво | |
| — 2011. |  57 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 55′ 16″ С; 22° 19′ 29″ И / 42.921° С; 22.324666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 808 m |
.svg)  Горње Гаре Горње Гаре на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Горње Гаре је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 57 становника.
На плећастој коси Добропољске Чуке (1488 m), а под такозваним Гарским Ридом, на врлетној и пуној пропланака и јаруга леве стране реке Власине налази се село Г а р е.
Узана долина реке Власине (чије је корито у овом пределу на 375-400 метара надморске висине) на овом делу прелази у сутјеску. Г а р е на удаљености око 5 км од корита реке Власине по косама и долинама налазе се распоређене у низовима мала насеља махале села Г а р е.
Настанак села и порекло становништва[уреди | уреди извор]
Г а р е се дели у три дела: – Г о р њ е, Д о њ е и К р и в и Д е л. Село Г а р е имало је уочи Другог светског рата (1940.г.) 316. домаћинства.
У Г о р њ е Г а р е су махале(1964.г.):-
- Махала Маринковце(Маринковци),
- Махала Ђоринци,
– Махала Бањци,
– Махала Лукин Дел,
– Махала Красина Бара,
– Махала Дејанци,
– Махала Белутак,
– Махала Селиште,
– Махала Влајићева(Влајковићева ) Падина,
– Махала Дргловац,
– Махала Самоково,
– Махала Равниште,
– Махала Ђуклинци,
– Махала Кошаре,
– Махала Чокешини.
– Скробанова махала,
– Рајински Рид махала
– Јанкова Бара махала,
– Тричков Рид махала.
У Д о њ е Г а р е су махале(1964.г.):
– Махала Крачинова,
– Махала Банковска,
– Махала Деда-Лепојина,
– Махала Красићевска,
– Махала Грњинска,
– Махала Петровићи.
У К р и в о м Д е л у су махале(1964.г.):
– Махала Меланци,
– Махала Друмци.
Предање које се чује о оснивању Г а р а је да су досељеници из Србије дошли у свом старом завичају у сукобу са Турским властима, па убивши Турчина понесу мали иметак и поведу белу кравицу и зауставе се на шумаком пропланку на месту где је данас Г о р њ е Г а р е. Ту су „иземкињу“ кућу себи саградили, растурили нешто букове шуме којом је био обрастао тада Гарски Рид и ову површину назову Горње Гарине. У жељи да повећају обрадиву површину растрсили су и други део шуме и назову то земљиште Доње Гарине. Како су се становници Г а р а најпре бавили сточарством то су у потражњи за стоочном храном прешли реку Власину и заузели данашње подручје села К р и в и Д е л, где су наишли на храстову шуму веома погодну за зимску сточну храну. Како је Горњогарски терен ерозиван и без пашњака и ливада, а букова шума није могла служити као зимска храна, то су лисници („нарасници“) који су сечом храстове шуме на Криводелском терену добијани били као одлична зимска храна за говеда, овце и козе-тако су Гарчани у жељи да дођу до сточне хране освајали не само Д о њ е Г а р е на подручју К р и в о г Д е л а. Овај део Г а р е је скоро добио име К р и в и Д е л. Редуковањем назива Горње Гарине и Доње Гарине постало је Г а р е.
Постоји предање о томе како је пре данашњег становништва у „латинско време“ у К р и в о м Д е л у, постојало насеље, на месту где је данашње Селиште. Становници тога села „ишли далеко“ и „украли девојку“.Кад турци то дознаду нападну их и принуде на расељавање. Од тих становника данас нема потомака.
Постоји предање да су досељеници тражили место где да се населе. Заставши код Горње Гаре виде своју децу како у игри колибе праве. Примивши то као божју наклоност да остану и сретни буду, ту населе се у Горње Гаре, а одатле у Доње Гаре и Криви Дел.
Прво предање има економску основу па је стога и најчешће и највероватније да се Гаре тако и формирало.
Што се тиче насељавања тврди се да је гро породица из Рековца код Крагујевца и Завидинца код Бабушнице.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Горње Гаре живи 80 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,6 година (55,5 код мушкараца и 65,9 код жена). У насељу има 42 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,90.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 0 | 1 | ||
| 75—79 | 5 | 7 | ||
| 70—74 | 8 | 7 | ||
| 65—69 | 4 | 9 | ||
| 60—64 | 5 | 8 | ||
| 55—59 | 1 | 0 | ||
| 50—54 | 3 | 1 | ||
| 45—49 | 4 | 4 | ||
| 40—44 | 3 | 2 | ||
| 35—39 | 0 | 0 | ||
| 30—34 | 2 | 0 | ||
| 25—29 | 1 | 0 | ||
| 20—24 | 4 | 0 | ||
| 15—19 | 1 | 0 | ||
| 10—14 | 0 | 0 | ||
| 5—9 | 0 | 0 | ||
| 0—4 | 0 | 0 | ||
| Просек : | 55,5 | 65,9 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 41 | 12 | 27 | 2 | 0 | 0 |
| Женски | 39 | 1 | 26 | 10 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 80 | 13 | 53 | 12 | 1 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 7 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 7 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 3 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
