Пређи на садржај

Делимеђе

Координате: 43° 06′ 11″ С; 20° 18′ 19″ И / 43.103° С; 20.305166° И / 43.103; 20.305166
С Википедије, слободне енциклопедије
Делимеђе
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ОпштинаТутин
Становништво
 — 2022.Пад 303
Географске карактеристике
Координате43° 06′ 11″ С; 20° 18′ 19″ И / 43.103° С; 20.305166° И / 43.103; 20.305166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина936 m
Делимеђе на карти Србије
Делимеђе
Делимеђе
Делимеђе на карти Србије
Остали подаци
Поштански број36307
Позивни број020
Регистарска ознакаTT

Делимеђе је насеље у Србији у општини Тутин у Рашком округу. Према попису из 2022. било је 303 становника. Село је познато по Исламском центру са џамијом чији су минарети 2009. године, када су саграђени, били највиши у Европи.[1][2]

Географија

[уреди | уреди извор]

Делимеђе је централно место области Доња Пештер. Налази се на 1.000 m надморске висине. Доња Пештер такође спада у планинско подручје, али се налази на знатно нижој надморској висини од Пештерске висоравни, на око 1.000 m.[3] Због снежних падавина током зиме дешава се да путеви, посебно они до заселака, буду завејани.[4]

Историја

[уреди | уреди извор]

Најстарији археолошки налази који сведоче о становништву на територији тутинске општине потичу управо из Делимеђа и потичу из периода пре 3.000 година. По мишљењу многих научника и истраживача најстарији становници ове територије били су припадници илирског племена Дарданаца. Неки научници претпостављају чак и да Дарданци нису Илири, већ неко аутохтоније и старије племе.[3]

Култура, образовање, спорт

[уреди | уреди извор]

Током првомајских празника на Пештерској висоравни почиње сезона вашара, односно теферича, који трају све до јесени. У селу Делимеђе негују се занимљиви обичаји, у духу традиције народа овог краја која траје вековима, и тако је чувају од заборава. Вашар је био одувек прилика да се упознају момци и девојке и склапају веридбе. На Пештерској висоравни кажу да је веома важно да момак поседује снагу и вештину, па су неизоставни део вашарског колорита и готово заборављена спортска надметања у бацању ћускије[а] и камена с рамена неизоставни. Тежина ћускије и камена који се баца износе до 20 килограма. Још један од најзанимљивијих обичаја је даривања невесте златним накитом, па неке од ових младих жена око врата носе и до стотину златних дуката. Да би се разликовале од удатих жена, девојке не носе накит.[6]

Насеље Делимеђе познато је и по џамији чији минарети су највиши у Европи и готово целом Евроазијском континенту. Високи су 77,24 m, саграђени 2009. године као дeо новог исламског центра у овом месту. Поређења ради, највиши минарет у западној Европи, минарет Фитја џамије у Стокхолму, висок је 32,5 m, минарет највеће џамије у Европској унији, џамије у Ротердаму, висок је 25 m, док исламски центар „Срце Чеченије“ у Грозном, који је отворен 2008. године, има минарет висок 62 m. Пројектант делимеђанских минарета је Мухарем Крушко из Миљановића код Тешња. Овај бивши грађевинац са 230 изграђених минарета важи за светског рекордера. Када је градио минарете Крушко је имао око 65 година, а први минарет је изградио 1966. године.[2]

У насељу се налази Основна школа „25. мај”. Поред матичне школе настава се одвија и у 7 истурених одељења. Наставу похађа, заједно са истуреним одељењима, око 500 ученика.[7]

У насељу је активан аматерски ОФК Коштам Поље, који игра у Рашкој окружној лиги.[8]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Делимеђе живи 295 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 30,2 година (28,4 код мушкараца и 32,3 код жена). У насељу има 88 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 5,06.

Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[9]
Година Становника
1948. 373
1953. 406
1961. 431
1971. 478
1981. 537
1991. 524 500
2002. 445 560
Етнички састав према попису из 2002.‍[10]
Бошњаци
  
 428 96,17%
Муслимани
  
 14 3,14%
Срби
  
 1 0,22%
непознато
  
 2 0,44%
Становништво према полу и старости[11]
м
ж
? 1
  
  
 1
80+ 0
  
  
 4
75—79 1
  
  
 3
70—74 6
  
  
 4
65—69 6
  
  
 9
60—64 7
  
  
 11
55—59 8
  
  
 5
50—54 12
  
  
 8
45—49 14
  
  
 12
40—44 14
  
  
 12
35—39 13
  
  
 13
30—34 18
  
  
 16
25—29 18
  
  
 22
20—24 16
  
  
 16
15—19 22
  
  
 26
10—14 25
  
  
 15
5—9 26
  
  
 18
0—4 28
  
  
 15
Просек : 28,4 32,3
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 58 62 71 74 82 89 88


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 2 8 10 14 23 14 5 5 5 2 5,06
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 156 56 94 3 0 3
Женски 162 47 97 14 1 3
УКУПНО 318 103 191 17 1 6
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 109 79 0 0 0
Женски 48 40 0 0 0
Укупно 157 119 0 0 0
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 2 4 2 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 2 4 2 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 1 13 3
Женски 0 0 0 4 3
Укупно 0 0 1 17 6
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 4
Женски 1 0 0 0
Укупно 2 0 0 4

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Турцизам „ћускија” означава гвоздену алатку у облику полуге која служи за бушење рупа у земљи или подизање терета. Ћускија не може да стоји усправно, осим ако се не наслони на нешто или забоде у земљу, те подсећа на пијанца који не може да се одржи на ногама. У српском народу постоји изрека — фразеологизам „пијан као ћускија”. Слично томе, у Вуковим Пословицама налазимо и поређење „пијан као сјекира”.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Вести. „Вести: У тутинском селу Делимеђе подигнута највиша џамија у Европи”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 2025-04-11. 
  2. ^ а б „Džamija u Delimeđu najviša u Evropi i među najvišim džamijama na svijetu!”. Sandžak PRESS. 2013-02-20. Приступљено 2025-04-11. 
  3. ^ а б „Osnovni geografski i istorijski podaci”. Opština Tutin. Приступљено 11. 4. 2025. 
  4. ^ Ličina, Irfan (2021-12-12). „FOTO Velike muke u pešterskoj visoravni zbog snega: Meštani sami čistili puteve”. NOVA portal. Приступљено 2025-04-12. 
  5. ^ „Пијан као ћускија држи се за плот”. Језикофил. Приступљено 12. 4. 2025. 
  6. ^ Дестановић, Лидија (5. 5. 2024). „Дукати, коњи, ћускије, почела сезона вашара али – без запрежних кола”. РТС. Приступљено 2025-04-12. 
  7. ^ „Osnovna škola "25. maj" - Delimeđe (Tutin)”. Edukacija - osnovne škole. Приступљено 2025-04-12. 
  8. ^ „OFK Koštam Polje Delimeđe”. sofascore.com. Приступљено 12. 4. 2025. 
  9. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Делимеђе&oldid=30416637”