Ораше је насеље у Србији у општини Тутин у Рашком округу. Према попису из 2022. било је 678 становника.
У селу је рођен Адем Зилкић који је био реис-ул-улема Исламске заједнице Србије од 2007 до 2016. године.[1]
Село на падинама брда које се спушта према Паљевској Ријеци. Оно је Великим и Малим Потоком рашчлањено на крајеве: Ораше, Шевиге, Чмањке, Јелаш и Камењаче. У селу и око села су крајеви: Руђин До, Радалица, Јелаш, Фрбача, Прогон, Бијело Брдо, Металице, Равни Гај, Мачак, Озимица, Камењаче, Равнови, Крчевина, Козји До, Јоше, Грабје, Заврш и Дубље. Сви ови крајеви обилују водом. Главне воде су: Камењача, Бркља (крбуља-сантрач), Мочила, Соколова Вода (чесма), Циганска и Грабуска Чесма.
Трагови ранијих насеља су: „Грчко Гробље“ на Плочи између Руђина и Козјег Дола. На њему су доскора биле дугачке плоче од сиге, па су их сељаци однели за зидање кућа; остао је само један део гробља. У Грабју, где су данас ливаде, које народ зове Селишта, виде се темељи кућа ранијег становништва. Данашњи становници су Срби муслимани Кучи (Зилкићи, Синановићи и Азировићи) (53 кућа.). Њихов предак се доселио из Добриње у Штавици, а тамо из Куча. Род су им православни Добрињци, јер је њихов родоначелник убивши Турчина у Добрињи примио ислам да би се спасао, и населио се овде.[2]
У насељу Ораше живи 284 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 29,4 година (29,2 код мушкараца и 29,6 код жена). У насељу има 86 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 5,29.
Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости[5]
|
|
м |
| |
|
| ? |
1 |
|
|
3 |
| 80+ |
2 |
|
|
0 |
| 75—79 |
1 |
|
|
3 |
| 70—74 |
6 |
|
|
8 |
| 65—69 |
5 |
|
|
5 |
| 60—64 |
4 |
|
|
6 |
| 55—59 |
7 |
|
|
3 |
| 50—54 |
6 |
|
|
3 |
| 45—49 |
21 |
|
|
20 |
| 40—44 |
19 |
|
|
17 |
| 35—39 |
16 |
|
|
18 |
| 30—34 |
10 |
|
|
18 |
| 25—29 |
9 |
|
|
11 |
| 20—24 |
20 |
|
|
15 |
| 15—19 |
42 |
|
|
40 |
| 10—14 |
26 |
|
|
31 |
| 5—9 |
20 |
|
|
11 |
| 0—4 |
14 |
|
|
14 |
| Просек : |
29,2 |
|
|
29,6 |
|
- ^ „Биографија”. rijaset.rs. Архивирано из оригинала 02. апр 2018. г. Приступљено 2. април 2018.
- ^ Др Милосав Лутовац: Ибарски Колашин– издање 1954. године.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.