Ораше

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ораше
Paljevska reka 2.JPG
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРашки
ОпштинаТутин
Становништво
 — 2011.Раст 582
Географске карактеристике
Координате42°59′22″ СГШ; 20°26′26″ ИГД / 42.9895° СГШ; 20.4405° ИГД / 42.9895; 20.4405Координате: 42°59′22″ СГШ; 20°26′26″ ИГД / 42.9895° СГШ; 20.4405° ИГД / 42.9895; 20.4405
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина932 м
Ораше на мапи Србије
Ораше
Ораше
Остали подаци
Позивни број020
Регистарска ознакаТТ

Ораше је насеље у Србији у општини Тутин у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 582 становника.

У селу је рођен Адем Зилкић који је био реис-ул-улема Исламске заједнице Србије од 2007 до 2016. године.[1]

Географија[уреди]

Село на падинама брда које се спушта према Паљевској Ријеци. Оно је Великим и Малим Потоком рашчлањено на крајеве: Ораше, Шевиге, Чмањке, Јелаш и Камењаче. У селу и око села су крајеви: Руђин До, Радалица, Јелаш, Фрбача, Прогон, Бијело Брдо, Металице, Равни Гај, Мачак, Озимица, Камењаче, Равнови, Крчевина, Козји До, Јоше, Грабје, Заврш и Дубље. Сви ови крајеви обилују водом. Главне воде су: Камењача, Бркља (крбуља-сантрач), Мочила, Соколова Вода (чесма), Циганска и Грабуска Чесма.

Историја[уреди]

Трагови ранијих насеља су: „Грчко Гробље“ на Плочи између Руђина и Козјег Дола. На њему су доскора биле дугачке плоче од сиге, па су их сељаци однели за зидање кућа; остао је само један део гробља. У Грабју, где су данас ливаде, које народ зове Селишта, виде се темељи кућа ранијег становништва. Данашњи становници су Срби муслимани Кучи (Зилкићи, Синановићи и Азировићи) (53 кућа.). Њихов предак се доселио из Добриње у Штавици, а тамо из Куча. Род су им православни Добрињци, јер је њихов родоначелник убивши Турчина у Добрињи примио ислам да би се спасао, и населио се овде.[2]


Демографија[уреди]

У насељу Ораше живи 284 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 29,4 година (29,2 код мушкараца и 29,6 код жена). У насељу има 86 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 5,29.

Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 276
1953. 322
1961. 340
1971. 295
1981. 324
1991. 452 452
2002. 455 497
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Бошњаци
  
450 98,90 %
Муслимани
  
4 0,87 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ „Биографија”. rijaset.rs. Приступљено 2. април 2018. 
  2. ^ Др Милосав Лутовац: Ибарски Колашин– издање 1954. године.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]