Насеље се налази на месту где Ибар излази из Рибарићске клисуре и где настаје ерозивно проширење настало деловањем и Црне реке и Паљевске реке. Село је на крају језера Газиводе. Саобраћајни положај Рибарића је изузетно повољан јер се у њему одвајају путеви за Црну Гору, Косово и Метохију и Нови Пазар и Долину Ибра.
Име насеља указује на главну карактеристику старог становништва а то је риболов. Два латинска гробља која се налазе у Рибарићу указују да је становништво племена Хоти које се овде настанило из околине Скадра и до којег потичу данашњи бошњачки родови: Беровићи, Имберовићи, Демировићи и Рамићевићи, било католичке вере. У Попићу и испод манастира Црне Реке уочавају се трагови старијег српског становништва.
У насељу Рибариће живи 599 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 30,0 година (29,3 код мушкараца и 30,7 код жена). У насељу има 181 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 4,82.
Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2002. године).
^„Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN86-84433-14-9.
Србија
947.svg)
