Дидје Ратсирака

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Дидје Ратсирака
Gvtratsiraka1.jpg
Дидје Ратсирака, седи у средини
Биографија
Датум рођења(1936-11-04)4. новембар 1936.(83 год.)
Место рођењаВатомандри
Мадагаскар
Политичка
партија
Авангарда малгашке револуције
председник Врховног револуционарног већа
15. јун 1975 — 27. март 1993.
ПретходникЖилес Андријамахазо
НаследникАлбер Зафи
председник Мадагаскара
9. фебруар 1997 — 6. мај 2002.
ПретходникАлбер Зафи
НаследникМарк Раваломанана

Дидје Ратсирака (франц. Didier Ratsiraka; Ватомандри, 4. новембар 1936) био је адмирал и председник државе Мадагаскар од 1975. до 1993. и од 1997. до 2002. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Био је министар спољних послова од 1972. до 1975. године. На власт је дошао војним пучем.[1][2] Иако је испрва примењивао социјализам у државној економији, то се показало промашајем, те се окренуо Западу.[3]

Године 1991. покренути су велики протести против Ратсираке широм државе, у којима је услед сукоба с полицијом било и мртвих.[3][4] На изборима 1992. године поражен је од стране опозиционог вође Албера Зафија, те је одступио 27. марта 1993. године. Када је председник Зафи био опозван с функције 1996. године, Ратсирака се вратио на политичку сцену као кандидат странке АРЕМА на председничким изборима крајем 1996, на којима је победио у другом кругу (почетком 1997). Председништво је преузео 9. фебруара 1997. године.

На председничким изборима 2002. године прешао је први круг као кандидат са 40% гласова, иза Марка Раваломанане који је освојио 46% гласова. Настао је спор јер је Раваломанана тврдио да је освојио више од 50% гласова, па други круг, услед насталих сукоба, није ни одржан.[5] Раваломанана се 22. фебруара 2002. прогласио председником, а две су владе започеле борбу за власт у којој је, током неколико наредних месеци, превласт стекао Раваломанана.

Ратсирака је, таман пред бег из државе, 2003. оптужен за крађу готово 8 милиона долара из јавних фондова банке у Тоамасини у јуну 2002. године. Пошто је у тренутку изрицања пресуде био у Француској, осуђен је на 10 година присилног рада у одсуству.[6][7][8] Међутим, 2009. је амнестиран, а 2011. се вратио из избеглиштва.[9]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Independence, the First Republic, and the Military Transition, 1960-75", U.S. Country Studies, Madagascar.
  2. ^ Richard R. Marcus, "POLITICAL CHANGE IN MADAGASCAR: POPULIST DEMOCRACY OR NEOPATRIMONIALISM BY ANOTHER NAME?" Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2012), Institute for Security Studies, Occasional Paper 89, August 2004.
  3. 3,0 3,1 "The Second Republic, 1975-92", U.S. Country Studies, Madagascar.
  4. ^ "Deaths in Madagascar Unrest Put at 51", The New York Times, August 13, 1991.
  5. ^ „Madagascar: Stumbling at the first hurdle?” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 02. 2012. Приступљено 07. 05. 2013. 
  6. ^ "L'ex-président Ratsiraka condamné par contumace" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007), UPF (presse-francophone.org), August 7, 2003 (језик: француски).
  7. ^ "MADAGASCAR: France says no extradition request received for Ratsiraka", IRIN, August 7, 2003.
  8. ^ "Madagascar: 10 Years' Hard Labor For Ex-President", The New York Times, August 7, 2003.
  9. ^ „Didier Ratsiraka, the 'Red Admiral', back in Madagascar”, Expatica.com, 24. 11. 2011