Дон Ф. Ајзли

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дон Ф. Ајзли
Eisele donn.jpg
Ајзли као астронаут НАСА
Астронаут НАСА Сједињене Америчке Државе
Пуно имеДон Ф. Ајзли
Датум рођења(1930-06-23)23. јун 1930.
Место рођењаКоламбус, Охајо, Сједињене Америчке Државе САД
Датум смрти2. децембар 1987.( 1987-12-02) (57 год.)
Место смртиТокио, Јапан Јапан
ГробНационално гробље Арлингтон
Држављанство САД
ОбразовањеАМА(BS, 1952)
ТИАРВ(MS, 1960)
Занимањеастронаут
опитни пилот
ваздухопловни инжењер
Статуспреминуо
ЧинUS-O6 insignia.svg Пуковник(АРВ)
Време у свемиру10 дана 20 сати 8 минута
СелекцијаНасина група 3 из 1963.
МисијеАполо 7
Лого мисијаAP7lucky7.png
Пензионисање1. јун 1970. год.; пре 49 година (1970-06-01)
Одликовања
link = Distinguished Flying Cross (United States)
link = NASA Distinguished Service Medal

Дон Фултон Ајзли (енгл. Donn Fulton Eisele; Коламбус, 23. јун 1930Токио, 2. децембар 1987), био је амерички опитни пилот, инжењер ваздухопловне технике, астронаут. Као пилот командног модула, заједно са Волтером Широм и Волтером Канингемом, летео је у свемир у оквиру прве успешне мисије из Аполо програма, Апола 7, 1968. године. За астронаута је изабран 1963. године.

Биографија[уреди]

Ајзли је рођен у Коламбусу, Охајо, 23. јуна 1930. године. Средњу школу је завршио у родном граду 1948. године. Био је активан у Младим извиђачима САД, и завредео највиши чин Eagle Scout.[1] По матурирању био је примљен на Америчку морнаричку академију у Анаполису, Мериленд, на којој је дипломирао јуна 1952. године. Након тога, стекао је мастер диплому из области астронаутике на Технолошком институту Америчког ратног ваздухопловства, 1960. године.[2]

Иако је дипломирао на Морнаричкој академији, ступио је у Ратно ваздухопловство САД. Након успешно окончане летачке обуке, летео је као борбени пилот. Служио је у Либији средином педесетих. Након стицања мастер дипломе, упућен је у елитну школу за пробне пилоте, коју је завршио у ваздухопловној бази Едвардс, Калифорнија. Тестирао је као експериментални пилот и пројектни инжењер разне типове летелица, и у том својству је изабран у астронаутски корпус НАСА, 1963. године.

Током каријере је забележио преко 4.200 часова лета на разним типовима авиона; од тога 3.600 часова на млазњацима. У свемиру је провео непуних 11 дана.[2]

Након селекције и почетних дужности као астронаута, одређен је за пилота на лету Аполо 1. Међутим, због неодложне операције којој је морао бити подвргнут, то место припало је његовом класићу из селекције, Роџеру Чафију. Та рокада је Ајзлију спасила живот, али је Чафи страдао са остатком посаде у пожару на лансирној рампи. Услед одређених измена, Ајзли је са посадом са којом ће летети на Аполу 7 био резерва на Аполу 1, након чије је незгоде космички програм НАСА је одложен на одређено време. Прва мисија након новембра 1966. био је Аполо 7. И мада се умало нашао у великом проблему, будући да је испливала његова афера са женом која ће постати његова друга супруга, Дон Ајзли се нашао у улози пилота командног модула. Остатак посаде чинили су Волтер Шира, командант, и Волтер Канингем, пилот лунарног модула. Мисија је била у потпуности успешна и лет на Месец је био сасвим известан у догледном периоду. Посада Апола 7 освојила је чак и награду Еми захваљујући првом успешном ТВ преносу из свемира. Ипак, Аполо 7 је ушао у историју и по прехлади команданта Волтера Шире, коју је пренео Ајзлију. У наставку мисије дошло је до неслагања посаде са Контролом мисије, између осталог у погледу тесног распореда, чак и на крају мисије када је командант Шира инсистирао да при повратку летелице у атмосферу он и његове колеге због прехладе не носе кациге на глави, што су Крис Крафт и Доналд Слејтон изричито тражили. Због непослушности, ниједан од тројице астронаута није поново летео у свемир. Ајзли јесте био резерва на мисији Аполо 10, што би га сврстало у ред учесника лета Аполо 13, заједно са Гордоном Купером, резервним командантом Апола 10, али ни један ни други нису добили ту прилику. Ајзли напушта НАСА-у и Ратно ваздухопловство са чином пуковника, јуна 1972. године.[2][3]

Приватни сектор[уреди]

Након повлачења из НАСА и Ратног ваздухопловства САД, Ајзли је каријеру наставио као директор Мировног корпуса САД за Тајланд, у периоду од 1972. до 1974. године. По напуштању ове позиције, прелази у компанију Marion Power Shovel, где ради као менаџер продаје. Такође, бавио се приватним и корпоративним пословима инвестиционе фирме Oppenheimer & Company. Године 1980. преселио се са породицом на Флориду, у град Вилтон Манорс. Убрзо је постао члан градске комисије, и служио у тамошњем политоделу. Након Ајзлијеве смрти, Вилтон Манорс је градски парк назвао њему у част. Члан је неколико кућа славних и носилац бројних друштвених признања, цивилних и војних одликовања.[2]

Приватни живот и смрт[уреди]

Ајзли се два пута женио и имао је шесторо деце. Преминуо је 2. децембра 1987. од последица инфаркта. У тренутку смрти налазио се у Токију, на службеном путу. Имао је 57 година. Сахрањен је уз све војне почасти на Националном гробљу Арлингтон.[2]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 11. 2018. Приступљено 20. 12. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Biographical Data for Donn F. Eisele”. NASA Johnson Space Center. Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2017. Приступљено 7. 7. 2011. 
  3. ^ „Donn Eisele: Apollo 7 Pilot”. Space.com. Приступљено 8. 2. 2019. 

Спољашње везе[уреди]