Волтер Шира

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Волтер Шира
Mercury Astronaut Wally Schirra - GPN-2000-001351.jpg
Шира у оделу пројекта Меркјури 1962.
Астронаут НАСА Сједињене Америчке Државе
Пуно имеВолтер Марти Шира млађи
Датум рођења(1923-03-12)12. март 1923.
Место рођењаХакенсак, Њу Џерзи, Сједињене Америчке Државе САД
Датум смрти3. мај 2007.( 2007-05-03) (84 год.)
Место смртиЛа Хола, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе САД
Држављанство САД
ОбразовањеАМА(BS, 1945)
Занимањеастронаут
опитни пилот
ваздухопловни инжењер
Статуспреминуо
ЧинUS-O6 insignia.svg Капетан(АРМ)
Време у свемиру12 дана 7 сати 12 минута
СелекцијаНасина група 1 из 1959.
МисијеМеркјури – Атлас 8, Џемини 6А, Аполо 7
Лого мисијаSigma 7 insignia.jpg Gemini 6A patch.png AP7lucky7.png
Пензионисање1. јул 1969. год.; пре 50 година (1969-07-01)
Одликовања
link = Distinguished Flying Cross (United States)
link = NASA Distinguished Service Medal Air Medal front.jpg
Веб-сајтhttps://www.wallyschirra.com/

Волтер Марти Шира млађи (енгл. Walter Marty Schirra Jr.), познатији као Воли Шира (енгл. Wally Schirra; Хакенсак, 12. март 1923Ла Хола, 3. мај 2007), био је амерички морнарички пилот, инжењер ваздухопловне технике, астронаут. По завршетку Морнаричке академије САД, служио је као поморски официр током Другог светског рата и као морнарички борбени пилот током Корејског рата, а касније, у времену Хладног рата, као пробни пилот при Америчкој ратној морнарици. У априлу 1959. изабран је са још шест колега пробних пилота као члан групе Меркјури Седам, састављене од елитних пробних пилота које је одабрала НАСА да управљају експерименталном свемирском летелицом Меркјури и који су постали први амерички астронаути. Поред Шире, Меркјури Седам чинили су и Доналд Слејтон, Алан Шепард (први Американац у свемиру), Скот Карпентер, Џон Глен, Гас Грисом и Гордон Купер.[1] Једини је амерички астронаут у историји који је летео на мисијама сва три почетна НАСА космичка програма — Меркјури, Џемини и Аполо.

Биографија[уреди]

Рана младост, образовање и војна служба[уреди]

Шира је рођен у Хакенсаку, Њу Џерзи, 12. марта 1923. године, као син Волтера Мартија старијег (1893—1973) и Флоренс Шилито Шира (рођене Лич; 1898—1982).[2][3] Од 15. године је управљао очевим авионом, који је био ветеран Првог светског рата. Био је активан у Младим извиђачима САД, и завредео чин First Class Scout.[4] Након завршетка основне школе 1936. године, уписује средњу школу Двајт Мороу, коју је завршио 1940. године и отишао на студије на Инжењерски колеџ у Њуарку (данас познат као Технолошки институт Њу Џерзи), да би 1942. био примљен на Америчку морнаричку академију у Анаполису, на којој је дипломирао као инжењер ваздухопловне технике јуна 1945. године. Након тога, служио је пред крај рата као поморски официр, а потом послат на летачку обуку коју је успешно завршио 1948. године.

Неколико година је служио као пилот, да би 1951. био послат на размену у Америчко ратно ваздухопловство за борбе у Корејском рату. Учествовао је у 90 борбених мисија до 1952. године, оборио једног МиГ-15 и два оштетио. Након тога је отишао у пробне пилоте и окончао елитну школу за пробне пилоте при Америчкој ратној Морнарици у Пакс Риверу, Мериленд. У пролеће 1959. изабран је као један од седам Меркјури астронаута.

Током каријере је забележио преко 4,577 часова лета на разним типовима авиона, и 267 слетања на носач авиона.

Астронаут[уреди]

Након селекције, започета је тешка обука за будуће космичке летове. Шира је први пут полетео у октобру 1962. на Сигма 7 лету, претходно служећи као резерва Скоту Карпентеру на Аурори 7. После успешног лета, доказао је руководству НАСА да се на њега може озбиљно рачунати и у наставку свемирске трке, па је, након позиције резервног командног пилота на мисији Џемини 3, постао је командни пилот Џеминија 6А, и у децембру 1965. године ушао у историју као први човек који је извео космички рандеву, тј. приближио у лету своју летелицу другој, што је био један од важних корака у формирању стратегије одласка на Месец.[5]

Но, након незгоде на Аполу 1, амерички космички програм је пролонгиран, а он је постављен за команданта рискантног Апола 7. Октобар 1968, и период праћен бурним дешавањима у Вијетнаму, те је америчку јавност било потребно смирити. То ће дефинитивно уследити успехом мисије Аполо 8, док је Шира изванредно командовао Аполом 7, и извршио лет толико успешан да је лет на Месец постао сасвим известан већ у години која је долазила. Такође, Шира и његова посада, пилот командног модула Дон Ф. Ајзли и пилот лунарног модула Волтер Канингем, ушли су у историју и по првом успешном ТВ преносу из свемира, за шта је завређена и награда Еми. Ипак, искри између Шире и Контроле мисије на Земљи је било због неслагања око распореда током мисије, а након Ширине прехладе ствари су се погоршале. Чак ју је пренео Ајзлију. Ипак, на крају је све срећно завршено, а ниједан од тројице астронаута није поново летео у свемир, мада је Шира већ пре лета најавио повлачење. У свемиру је провео 12 дана, највише од свих Меркјури астронаута. Последње задужење као астронаута било је да закључи истрагу око пада експерименталне летелице којом је Нил Армстронг управљао маја 1968. Утврдио је да је узрок пада механички квар и предложио да се летелица суспендује из тренажног процеса. Пензионисао се 1. јула 1969. године у чину капетана.[6]

Приватни сектор[уреди]

Након повлачења из НАСА и Морнарице, каријеру је провео на неколицини руководећих позиција у приватном сектору у области астронаутике, ваздухопловства и привреде. Од 1969. до 1972. радио је као стручни консултант Волтеру Кронкајту на CBS-у, током мисија слетања на Месец. Седео је и у неколико управних одбора, учествовао на разним конференцијама посвећеним истраживању свемира и држао говоре по школама и универзитетима, а од 1984. је био део Фондације Меркјури Седам, која се бавила прикупљањем новца за младе наде и студенте у сфери науке и инжењерства. Члан је неколико кућа славних и носилац бројних друштвених признања, цивилних и војних одликовања.

Приватни живот и смрт[уреди]

Шира се у фебруару 1946. оженио са Жозефином Фрејзер (1924—2015), са којом је имао двоје деце: сина Волтера III, рођеног 1950. и кћи Елизабет, рођену 1957. Преминуо је са 84 године живота, 3. маја 2007. од последица инфаркта током лечења стомачног рака. У складу са поморском традицијом, кремиран је и пепео му је посут у Пацифик.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „America's Space Program - In the Beginning...”. Muldrake.com. 
  2. ^ „Wally Schirra's father”. Wikitree.com. 
  3. ^ „Wally Schirra's mother”. Wikitree.com. 
  4. ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 11. 2018. Приступљено 20. 12. 2018. 
  5. ^ „Wally Schirra Mercury bio”. NASA. 
  6. ^ „Wally Schirra bio”. NASA. Архивирано из оригинала на датум 04. 12. 2017. Приступљено 29. 10. 2017. 

Спољашње везе[уреди]