Државно веће тужилаца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Coat of arms of Serbia.svg
Овај чланак је део серије о
политичком систему Србије

Државно веће тужилаца је самосталан орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца у Србији.

Оно остварује сарадњу са Високим саветом судства, државним и другим органима и организацијама, тужилачким саветима других држава и међународним организацијама.

Надлежности[уреди]

Државно веће тужилаца:[1]

  • утврђује листу кандидата за избор републичког јавног тужиоца и јавних тужилаца коју доставља Влади;
  • предлаже Народној скупштини кандидате за први избор за заменика јавног тужиоца;
  • бира заменике јавних тужилаца за трајно обављање функције заменика јавног тужиоца;
  • бира заменике јавних тужилаца који су на сталној функцији за заменике јавног тужиоца у вишем јавном тужилаштву;
  • одлучује o престанку функције заменика јавних тужилаца;
  • утврђује разлоге за разрешење јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца;
  • одређује јавно тужилаштво у којем ће јавни тужилац и заменици јавног тужиоца наставити да врше функцију заменика јавног тужиоца у случају укидања јавног тужилаштва;
  • одлучује о удаљењу републичког јавног тужиоца;
  • одлучује по приговору на одлуку о удаљењу јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца;
  • предлаже обим и структуру буџетских средстава неопходних за рад јавних тужилаштава за текуће расходе и врши надзор над њиховим трошењем, у складу са законом;
  • утврђује које су друге функције, послови или приватни интереси у супротности са достојанством и самосталношћу јавног тужилаштва;
  • поставља вршиоца дужности републичког јавног тужиоца;
  • одлучује по приговору на одлуку републичког јавног тужиоца о томе када се сматра да није било избора јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца;
  • даје мишљење о изменама постојећих или доношењу нових закона који уређују положај и поступање јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, организацију јавног тужилаштва, као и других закона које јавна тужилаштва примењују;
  • доноси Етички кодекс;
  • води лични лист за сваког јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца и запосленог у јавном тужилаштву;
  • именује и разрешава дисциплинског тужиоца и његове заменике и чланове Дисциплинске комисије и њихове заменике;
  • доноси одлуке о правним лековима у дисциплинском поступку;
  • доноси Правилник о мерилима за вредновање рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца;
  • доноси одлуку о правном леку против одлуке о вредновању рада јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца;
  • одлучује о приговорима у поступку избора за чланове Државног већа тужилаца из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца;
  • обавља послове у вези са спровођењем Националне стратегије реформе правосуђа;
  • утврђује садржину програма обуке за заменике јавних тужилаца који се први пут бирају на функцију и тужилачке помоћнике у складу са законом;
  • предлаже програм обуке за јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца који трајно обављају функцију;
  • обавља и друге послове предвиђене законом.

Састав[уреди]

Државно веће има једанаест чланова. Чланови Државног већа су републички јавни тужилац, министар надлежан за правосуђе и председник надлежног одбора Народне скупштине, као чланови по положају, и осам изборних чланова које бира Народна скупштина.

Изборне чланове чине шест јавних тужилаца или заменика јавних тужилаца са сталном функцијом, од којих је најмање један са територије аутономних покрајина и два угледна и истакнута правника са најмање 15 година искуства у струци, од којих је један адвокат, а други професор правног факултета.[2]

Републички јавни тужилац је по положају председник Државног већа тужилаца. Он представља Државно веће тужилаца, руководи његовим радом и врши друге послове у складу са законом. Заменика председника из реда тужилаца и заменика јавних тужилаца, изборних чланова, бира и разрешава Државно веће тужилаца. Заменик председника обавља послове председника у случају његовог одсуства или спречености.

Члан Државног већа ужива имунитет као јавни тужилац. Члан не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења одлука. Не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању функције члана без одобрења надлежног одбора Народне скупштине.[3]

Мандат чланова Државног већа тужилаца траје пет година, осим за чланове по положају. Изборни чланови могу бити поново бирани, али не узастопно. За време трајања мандата јавни тужилац и заменик јавног тужиоца који је члан не може бити биран за јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца у другом јавном тужилаштву.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Члан 13. Закона о Државном већу тужилаца („Службени гласник Републике Србије“, број 116/08)
  2. Члан 5. Закона о Државном већу тужилаца
  3. Члан 9. Закона о Државном већу тужилаца

Спољашње везе[уреди]