Дубочица (област)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Подручје Дубочице (Глубочице) насељавало је илирско племе, Дардани, о чему је писао још Херодот у V веку п. н. е. У II веку н. е, освојивши ове крајеве, Римљани су наишли на насеље на левој обали Ветернице, и на брду Хисар (Лесковац), подигли утврђење.[1]

Етимологија[уреди]

Топоним Дубочица у свом корену садржи старословенску реч дуб, што значи дрво или прецизније храст.[2]. Појам дуб такође значи и рупа или јама.[3] Као синоним речи дуб у старословенском језику јавља се реч глб, па отуда у изворима наилазимо на два назива средњовековне жупе, Дубочица и Глбочица (Глубочица). Питање одређивања географског положаја жупе Дубочице дуго је било предмет проучавања у домаћој историографији.[4] Средњевековна жупа Дубочица обухватала је долину река Ветернице и Јабланице, левих притока Јужне Мораве, а вероватно и данашње Лесковачко поље.[5]

Историја[уреди]

Први пут се под називом Глубочица (подручје слива реке Јабланице[6] -Дубочица, среће у периоду владавине Стефана Немање.Стефан Немања је ово подручје добио од византијског цара Манојла Комнина, 1163.[7] На тромеђи, између Византије, Бугарског царства и Рашке, ово подручје је било насељено Србима. И поред пораза српске војске, од Византије у бици на Морави 1190, ово подручје је све до 1454. године било у саставу Србије. Након пораза војводе Николе Скобаљића 1454 год. од стране турака, па све до 1877 ово подручје је под влашћу Османлија.[8]

Током Првог светског рата у овом подручју су вођене борбе у бици на Морави 1915.

У путописима, археолога Феликса Каница, постоје подаци о граду Дибочици који се се налазио на ушћу реке Лапаштице у реку Медвеђу(Јабланицу).[9]

Данас је Дубочица синоним за Лесковац и околину, централни део Јабланичког округа. Многобројни су примери употребе овог назива у имену улица, општина, спортских клубова.

Народно предање[уреди]

Постоји предање да је ова територија добила име по мочварном терену између Лесковца и села Стројковца који је био карактеристичан по дубоком блату или глибу па отуда и име Глибочица, а касније, због придева дубок усталило се име Дубочица.

Референце[уреди]

  1. Grad Leskovac, zvanicna prezentacija grada - Историја
  2. П. Скок, Етимологијски ријечник хрватског или српског језика I, Загреб 1971, 449.
  3. Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ IV, Београд 1966.
  4. С. Новаковић, Земљиште радње Немањине, историјско-географијска студија, Годишњица Николе Чупића 1 (1877), 186, сматрао је да је Дубочица обухватала цео лесковачки округ који се на северу граничио са Топлицом на југу са Врањем, а на југозападу са Косовом или Ситницом. Д. Трајковић, Немањина Дубочица, 38-39, прихвата границе које је предложио С. Новаковић, с тим што сматра да је граница на северозападу ишла још даље до планина Радан и Пасјача. С. Димитријевић, у одредници Дубочица у: Енциклопедија Југославије III, Загреб 1958, 122, Дубочицу одређује као крај који обухвата Лесковачку котлину и Пусту Реку. П. Срећковић, Немањина Дубочица, Гласник СУД 70 (1889), 202-212, сматрао је да Дубочица обухвата област око данашњег Куманова.
  5. М. Благојевић, Преглед историјске географије средњовековне Србије, Зборник за историју Матице српске 20 (1983), 71. 16 од најстаријих времена зону веома погодну за насељавање коју су одликовали плодна земља, дубоке баре и језерца у алувијалној равни као и обиље рибе и дивљачи.
  6. [Projekat Rastko] Sveti Sava: Sabrani spisi - Zitije svetog Simeona Nemanje
  7. Душан-Т-Батаковић-Нова-историја-српског-народа
  8. Welcome to Leskovac | Zadnje Vesti
  9. СРБИЈА-ЗЕМЉА-И-СТАНОВНИШТВО-Феликс Каниц, глава 11. страна 338

Литература[уреди]