Битка на Морави (1190)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Битка на Морави (вишезначна одредница).
Битка на Морави
Део [[]]
Време: 1190.
Место: Јужна Морава[1]
Резултат: Византијска победа
Сукобљене стране
Рашка Византија
Команданти и вође
Стефан Немања Исак II Анђел


Догађаји који су претходили бици на Морави[уреди]

Након сусрета Фридриха Барбаросе и Стефана Немање у Нишу 27.07.1189. год. Крсташка војска је наставила напредовање ка Сардици (данашња Софија) и Хадријанопољу (Једрене) , а иза ње је наступао Немања са својом војском, настављајући освајања византијске територије. Након освајања Хадријанопоља и припрме за опсаду Цариграда, византијски цар Исак II, склопио је примирје са Барбаросом. Примирје је омогућило Исаку II да се припреми за напад на Стефана Немању и Бугарску.[2]

Битка[уреди]

Битка се одиграла у јесен 1190. године, у подручју око Јужне Мораве. Стефан Немања је предводио српску војску, а Исак II Анђел византијску војску. Византијска војска је без већих проблема поразила српску војску, а онда наставила са пустошењем српских крајева. Византијска војска је до темеља срушила град из кога је Стефан кренуо у битку (недалеко од Куршумлије)[3]. Немања се није предао већ се повукао у планине и наставио са повременим нападима. То је условило да цар Исак затражи преговоре о миру [1]. О самом току битке постоји веома мало записа.

Догађаји који су уследили након битке[уреди]

Стефан Немања је морао да одустане од великог дела својих освајања, источно од реке Велике Мораве и Јужне Мораве (Перник, Земен, Велбужд, Житомиск, Стоби, Скопље, Ниш, Равно и контролу над римским војним путем), и призна Византијског цара за врховну власт, а цар га за узврат признаје за Великог жупана.[1] И поред пораза српске војске Стефан Немања је сачувао већину територија. Током склапања мира је уговорен и брак између Стефановог сина Стефана Немањића, касније Првовенчаног, и принцезе Евдокије Ангелине, кћерке Алексија III Анђела, брата тадашњег византијског цара Исака II Анђела. Априла 1195. у Византији је дошло до преврата којим је на престо дошао Алексије III и тако је Стефан Немањић постао зет византијског цара.[4] Ово је био последњи сукоб Византије и Рашке, након чега је Рашка ушла у Византијски комонвелт. Алексеј III, по доласку на престо, доделио је Стефану високо достојанство - севастократор, које је по рангу било одмах после цара и деспота.[5]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Byzantine Battles: Battle of Morava
  2. Владимир Ћоровић, Историја српског народа (рукопис из 1941)
  3. Владимир Ћоровић, Историја српског народа Beograd 2001. Internet izdanje (www.rastko.rs)
  4. Свети Сава - Историјска Библиотека
  5. Душан-Т-Батаковић-Нова-историја-српског-народа


Литература[уреди]