Дубровна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дубровна
Дуброўна; Дубровно

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Белорусија
Област  Витепска област
Рејон Дубровенски рејон
Основан први помен 1514.
Статус града Магдебуршко право 1773.
Становништво
Становништво (2009) 8.041
Географске карактеристике
Координате 54°34′00″ СГШ; 30°41′00″ ИГД / 54.566667° СГШ; 30.683333° ИГД / 54.566667; 30.683333 Координате: 54°34′00″ СГШ; 30°41′00″ ИГД / 54.566667° СГШ; 30.683333° ИГД / 54.566667; 30.683333
Временска зона UTC+3
Надморска висина 170 m
Дубровна на мапи Белорусије
Дубровна
Дубровна
Дубровна на мапи Белорусије
Остали подаци
Поштански код 211587
Позивни број +375 2137
Регистарска ознака 2
Веб-сајт dubrovno.vitebsk-region.gov.by

Дубровна или Дубровно (блр. Дуброўна; рус. Дубровно) град је у североисточном делу Републике Белорусије и административни центар Дубровенског рејона Витепске области.

Према подацима пописа из 2009. у граду је живео 8.041 становник.

Географија[уреди]

Град Дубровна је смештен на обалама реке Дњепар, на месту где се у ову реку уливају речице Задрубовенка и Свинка. Смештен је на око 90 км јужније од административног центра области Витепска, односно на око 230 км североисточно од главног града земље Минска.

Историја[уреди]

Дубровна на слици из 1840.

У једном писму извесног чиновника Димитрија Семеновича из 1393. помиње се „дубровенска њива“ (рус. земля пустая дубровенская), док се Дубровна као градско насеље први пут помиње у списима из 1514. године.

Током прве половине XIV века подручје Дубровне и њене околине постаје делом Велике Кнежевине Литваније. У време владавине књаза Казимира дубровенска земља је предата у власништво тадашњем смоленском наместнику Јурију Глебовичу. Глебовичи су ту основали утврђење које је у каснијим епохама играло важну улогу у историји Дубровне.

Након прве поделе пољско-литванске заједнице 1772. Дубровна улази у састав Руске Империје, односно у посед књаза Григорија Потемкина који је у насељу отворио прву фабрику. Током XIX века отворена је и ткачка мануфактура која је 1901. прерасла у такозвану Дњепарску текстилну радионицу.

Совјетска власт у граду успостављена је 1917. године. Службени статус града добија 1925. године.

Становништво[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2009. у граду је живео 8.041 становник.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2009.
4.903[1] 6.328 7.805 9.650 8.041

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Recensements de 1959, 1970 et 1979 sur www.webgeo.ru”. webgeo.ru. Приступљено 30. 9. 2013. 

Спољашње везе[уреди]