Расони
| Расони Расоны; Россоны | |
|---|---|
| Град | |
Војни музеј у Расонију | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Област | |
| Рејон | Расонски рејон |
| Основан | први помен 1552. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. процена | 5.100 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 55° 54′ 15″ С; 28° 48′ 53″ И / 55.904167° С; 28.814722° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 137 m |
| Поштански број | 211460 |
| Позивни број | +375 2159 |
| Регистарска ознака | 2 |
| Веб-сајт | |
| rossony | |
Расони или Росони (бел. Расоны; рус. Россоны) насељено је место са административним статусом варошице (городской посёлок) на крајњем северу Републике Белорусије и Витепске области, недалеко од границе са Русијом. Административно припада Расонском рејону чији је уједно и административни центар.
Према проценама о броју становника из 2014. у вароши је живело око 5.100 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Расони лежи на јужној обали Расонског језера, на око 40 км северно од града Полацка, и на око 117 км северозападно од административног центра области Витепска, и на око 236 км североисточно од главног града земље Минска.
Историја
[уреди | уреди извор]Први трагови постојања насеља на месту данашњег Расонија датирају из периода X—ХІІ века, а први писани подаци о садашњем насељу датирају из 1552. када се Расони помиње као насељено место у оквиру Полацког војводства Велике Кнежевине Литваније. Након прве поделе Пољске 1772. постаје делом Руске Империје (у оквирима Полацке губерније до 1796, потом у Белоруској губернији, и напослетку од 1802. у Витепској губернији)
Делом Белоруске ССР постаје 1. јануара 1919. године и у њеним границама остаје свега 15 дана, пошто је 16. јануара исте године припао Руској СФСР. У границе Белорусије враћа се 1924. године.
Насеље је добило административни статус вароши 14. марта 1958. године.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према резултатима пописа из 2009. у вароши је живело 5.409 становника.[1]
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 3.855 | 2.621 | 3.450 | 5.264 | 5.400 | 5.409 | 5.100* |
Напомене - * Резултат процене статистичког завода Белорусије.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Результаты переписи 2009 года”. Архивирано из оригинала 10. 05. 2012. г. Приступљено 23. 05. 2012.
Литература
[уреди | уреди извор]- Асвея // Памяць: гісторыка-дакументальная хроніка Верхнядзвінскага раёна : у 2 кн. / рэдкал.: У. С. Богаў [і інш.]. — Мн., 2000. — Кн. 2. — С. 334—335.
- Край Асвейскіх азёр = Край Освейских озер / А. Ф. Бубала, В.І. Рудой; фота А. Ф. Бубала, А. У. Маладзечкін, В. Л. Салаўёў. — Наваполацк, 2007. — 44 с.
- Мандрык, І. Асвея — паселішча незвычайнае / І. Мандрык // Белорусская нива. — 2003. — 18 окт. — С. 8.
- Освея // Республика Беларусь : энциклопедия : в 6 т. / редкол.: Г. П. Пашков [и др.]. — Мн., 2006. — Т. 5. — С. 623.
- Понизник, С. С. Освейская трагедия : Кн. нар. памяти / С. С. Понизник. — Минск : Юнацтва, 1992. — 170 с.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Службена веб страница Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. јул 2017)
- Положај насеља на мапи припадајућег рејона Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. април 2010)
- Гарады і вёскі Беларусі: Энцыклапедыя. Т.2, кн.2. Гомельская вобласць/С. В. Марцэлеў; Рэдкалегія: Г. П. Пашкоў (галоўны рэдактар) і інш. — Мн.: БелЭн, 2005. 520с.: іл. Тыраж 4000 экз. ISBN 978-985-11-0330-6. ISBN 978-985-11-0302-3
- Списак насељених места у Републици Белорусији