Дисна (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дисна
Дзісна; Дисна
Dzisna, carkva (12.08.2009).jpg
Градска православна црква
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Белорусија
Област  Витепска област
Рејон Мјорски рејон
Основан први писани помен 1461.
Статус града 1569.
Становништво
Становништво
 — 2014. 1.633 (процена)
Географске карактеристике
Координате 55°33′46″ СГШ; 28°13′33″ ИГД / 55.562778° СГШ; 28.225833° ИГД / 55.562778; 28.225833Координате: 55°33′46″ СГШ; 28°13′33″ ИГД / 55.562778° СГШ; 28.225833° ИГД / 55.562778; 28.225833
Временска зона UTC+3
Ндм. висина 140 м
Дисна на мапи Белорусије
Дисна
Дисна
Поштански број 211950
Позивни број +375 2152
Регистарска ознака 2
Веб-сајт
disna.by

Дисна или Дзисна (блр. Дзісна; рус. Дисна; пољ. Dzisna) град је у северозападном делу Републике Белорусије. Административно припада Мјорском рејону Витепске области.

Према проценама из 2014. у граду су живела 1.633 становника.

Географија[уреди]

Град Дисна се налази на левој обали реке Западне Двине, на месту где се у њу улива река Дисна, негде на пола пута између града Мјорија на западу и Полацка на истоку (оба удаљена око 50 км). Од административног центра области Витепска удаљен је око 130 км северозападно.

Историја[уреди]

Мост преко Дисне на фотографији са почетка прошлог века.

Иако први писани подаци о овом насељу потичу из 1461. године, извесно је да је оно постојало и доста раније. Тако се током XI века на месту данашњег насеља помињало насељено место Копец град (од речи копати). Први поузданији подаци о насељу датирају из 1563. године и односе се на утврђење опасано земљаним бедемима на острву на Западној Двини, док је насупрот острва постојало село Дисна. Те године је на месту некадашњег земљаног утврђења пољски краљ Стефан Батори подигао ново утврђење

Године 1793. Дисна постаје делом Руске Империје, и центар Дизњенског округа. Град је претрпео велика разарања током Наполеонове инвазије на Русију 1812. године. Готово све дрвене грађевине у граду су изгореле у великом пожару који је захватио град 1882. године.

Према подацима сверуског пописа становништва из 1897. у граду је живело 6.756 становника, од чега је 4.590 Јевреја, 1.567 Белоруса, 396 Руса и 187 Пољака.

Град је у периоду 19211939. био у саставу Пољске и имао је статус центра повјата. Након периода пољске власти постаје делом Белоруске ССР, а од 1940. и центром Дизњенског рејона (до 1959. године од када је у саставу Мјорског рејона).

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2014. живело око 1.633 становника.

Кретање броја становника
1897. 1959. 1970. 1979. 1989. 1999. 2009. 2014.
6.756[1] 2.467[2] 2.444 2.481 2.573 1.973 1.633*

Напомена: Према процени националне статистичке службе Белорусије.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]