Мјори
Мјори Мёры | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Белорусија |
Област | Витепска област |
Рејон | Мјорски рејон |
Основан | први писани помен 1514. |
Статус града | 1972. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 8.100 (процена) |
Географске карактеристике | |
Координате | 55° 37′ 00″ С; 27° 37′ 00″ И / 55.616667° С; 27.616667° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 140 m |
Поштански број | 211930 |
Позивни број | +375 2152 |
Регистарска ознака | 2 |
Веб-сајт | |
miory.vitebsk-region.gov.by |
Мјори (блр. Мёры; рус. Мёры) град је у северозападном делу Републике Белорусије. Административно припада Мјорском рејону Витепске области чији је уједно и административни центар.
Према проценама из 2014. у граду је живело око 8.100 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Мјори лежи на обалама Мјорског језера, на око 190 км западно од административног центра области, града Витепска. Важна је железничка станица на релацији Варапајева-Друја. Друмским правцима је повезан са суседним градовима Браславом, Верхњедвинском, Шаркавшчином и Полацком.
Историја
[уреди | уреди извор]У писаним изворима ово насеље се први пут помиње 1514. као заселак Мереја у Браславском округу Велике Кнежевине Литваније. У катастарским списима ВКЛ из 1567. насеље се помиње као Мјори и било је феудални посед књажевске породица Свјатопол-Мирски. Прва православна црква у насељу основана је још 1621. године, а постоје подаци и о постојању православног манастира из 1644. године. Поменути манастир је 1690. предан на управу гркокатоличкој цркви. У насељу је 1691. подигнут и римокатолички храм који је постојао све до 1862. године.
После друге поделе Државне заједнице Пољске и Литваније 1793. Мјори постаје саставним делом Руске Империје и постаје окружним центром, прво Минске, а потом и Вињуске губерније. Према подацима са сверуског пописа становништва из 1897. у насељу је живело свега 145 становника.
Након краћег периода пољске власти (1921—1939), Мјори постаје делом Белоруске ССР. Административни статус града има од 1972. године.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према процени, у граду је 2014. живело око 8.100 становника.
1897. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
145[1] | 1.900[2] | 5.715 | 7.122 | 8.590 | 9.100 | 8.188 | 8.100* |
Напомена: Према процени националне статистичке службе Белорусије.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку, губерниям и областям.
- ^ „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Службена веб страница
- Детаљнија мапа насеља
- Положај насеља на мапи припадајућег рејона
- Галерија фотографија
- Гарады і вёскі Беларусі: Энцыклапедыя. Т.2, кн.2. Гомельская вобласць/С. В. Марцэлеў; Рэдкалегія: Г. П. Пашкоў (галоўны рэдактар) і інш. — Мн.: БелЭн, 2005. 520с.: іл. Тыраж 4000 экз. ISBN 978-985-11-0330-6. ISBN 978-985-11-0302-3
- Списак насељених места у Републици Белорусији