Пређи на садржај

Мјори

Координате: 55° 37′ 00″ С; 27° 37′ 00″ И / 55.616667° С; 27.616667° И / 55.616667; 27.616667
С Википедије, слободне енциклопедије
Мјори
Мёры
Успењска Богородичина катедрала је део културног наслеђа Белорусије
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белорусија
Област Витепска област
РејонМјорски рејон
Основанпрви писани помен 1514.
Статус града1972.
Становништво
Становништво‍
 — 2014.8.100 (процена)
Географске карактеристике
Координате55° 37′ 00″ С; 27° 37′ 00″ И / 55.616667° С; 27.616667° И / 55.616667; 27.616667
Временска зонаUTC+3
Апс. висина140 m
Мјори на карти Белорусије
Мјори
Мјори
Мјори на карти Белорусије
Поштански број211930
Позивни број+375 2152
Регистарска ознака2
Веб-сајт
miory.vitebsk-region.gov.by

Мјори (блр. Мёры; рус. Мёры) град је у северозападном делу Републике Белорусије. Административно припада Мјорском рејону Витепске области чији је уједно и административни центар.

Према проценама из 2014. у граду је живело око 8.100 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Мјори лежи на обалама Мјорског језера, на око 190 км западно од административног центра области, града Витепска. Важна је железничка станица на релацији Варапајева-Друја. Друмским правцима је повезан са суседним градовима Браславом, Верхњедвинском, Шаркавшчином и Полацком.

Историја

[уреди | уреди извор]
Мјорска катедрала на плакату из 1906. године.

У писаним изворима ово насеље се први пут помиње 1514. као заселак Мереја у Браславском округу Велике Кнежевине Литваније. У катастарским списима ВКЛ из 1567. насеље се помиње као Мјори и било је феудални посед књажевске породица Свјатопол-Мирски. Прва православна црква у насељу основана је још 1621. године, а постоје подаци и о постојању православног манастира из 1644. године. Поменути манастир је 1690. предан на управу гркокатоличкој цркви. У насељу је 1691. подигнут и римокатолички храм који је постојао све до 1862. године.

После друге поделе Државне заједнице Пољске и Литваније 1793. Мјори постаје саставним делом Руске Империје и постаје окружним центром, прво Минске, а потом и Вињуске губерније. Према подацима са сверуског пописа становништва из 1897. у насељу је живело свега 145 становника.

Након краћег периода пољске власти (1921—1939), Мјори постаје делом Белоруске ССР. Административни статус града има од 1972. године.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2014. живело око 8.100 становника.

Кретање броја становника
1897. 1959. 1970. 1979. 1989. 1999. 2009. 2014.
145[1] 1.900[2] 5.715 7.122 8.590 9.100 8.188 8.100*

Напомена: Према процени националне статистичке службе Белорусије.

Види још

[уреди | уреди извор]
Мјори на Викимедијиној остави.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 г. Распределение населения по родному языку, губерниям и областям.
  2. ^ „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мјори&oldid=26946033”