Владимир Величковић
Владимир Величковић | |
---|---|
![]() | |
Лични подаци | |
Пуно име | Владимир Величковић |
Надимак | Влада |
Датум рођења | 11. август 1935. |
Место рођења | Београд, Југославија |
Датум смрти | 29. август 2019.84 год.) ( |
Место смрти | Сплит, Хрватска |
Породица | |
Супружник | Маристела Величковић |
Родитељи | Душан Величковић |

Владимир Величковић (Београд, 11. август 1935 — Сплит, 29. август 2019) био је један од најеминентнијих српских сликара и представник нове (модерне) фигурације и члан ван радног састава САНУ[1] од 12. децембра 1985. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Завршио је Архитектонски факултет у Београду. Од 1962. до 1963. године био је сарадник Мајсторске радионице Крсте Хегедушића у Загребу. Сели се у Париз 1966. године. За професора на École Nationale Supérieure des Beaux-Arts у Паризу је изабран 1983. године[2] и на том месту остаје до 2000. За члана Српске академије наука и уметности изабран је 1985. године.[3] Одликован је највишим француским признањем из области културе и уметности, Commandeur dans l'ordre des Arts et des Lettres. Изложбе приређује од 1951. године. Излагао је у већем броју земаља Европе и Америке.
Изабран је 7. децембра 2005. за члана француске Академије лепих уметности (фр. Académie des beaux-arts) у одељењу за сликарство. Један је од десет академика овог одељења, на позицији бр. 7. која има историју дугу два века. Први је Србин члан ове Академије, док је у сродној Француској академији наука за дописног члана изабран академик Иван Ђаја, 1956. године.
Дана 2. новембра 2006. промовисан је за почасног доктора Универзитета у Крагујевцу.[4] Предавао је као гостујући професор на Факултету савремених уметности[5] у Београду.
У априлу 2007, Величковић је одликован француским Орденом легије части. У мају 2013. године је имао изложбу у Галерији САНУ, у истој галерији имао је изложбу 2002. године. На изложби из 2002. мотиви су били везани за гавране који су на земљи, а 2013. за гавране који су полетели.[6]
Његовом раду посвећено је више монографија.[7][8] Преминуо је 29. августа у сплитској болници у коју је примљен након што му је позлило.[9][10][11]
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Комеморација је одржана у Скупштини града Београда.[12]
Постхумно је 2020. добио награду Музеја града Београда за свеукупни допринос стваралаштву на територији Београда.[13]
Својим делом и делатношћу дао је велики допринос активностима САНУ, посебно у оквиру Одељења ликовне и музичке уметности. Оставио је трајни белег у области културе и уметности Србије и њене афирмацијe у светским размерама.[14]
Реализовао је више од сто самосталних изложби у многим градовима света. О раду Владимира Величковића снимљено је 12 документарних филмова и објављено 15 монографија.[14]
Његова дала се чувају у бројним јавним и приватним колекцијама у Аргентини, Аустрији, Белгији, Бразилу, Венецуели, Великој Британији, Грчкој, Данској, Ирану, Италији, Јапану, Немачкој, Норвешкој, Пољској, Словачкој, САД, Финској, Француској, Холандији, Чилеу, Шведској, Швајцарској, земљама бивше Југославије и Србији.[14]
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Хердерова награда за ликовне уметности, 1987.
- Одликовање Arts et Lettres, 1998.
- Награда Браћа Карић 2002.
- Награда „Сава Шумановић”[15]
- Почасни доктор Универзитета у Крагујевцу, 2006.
- Орден витеза Легије части, 2007.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 34. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ „Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije”. Muzej savremene umetnosti u Beogradu (на језику: српски). Приступљено 2021-10-25.
- ^ „Биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 08. 04. 2011.
- ^ „Свечана промоција сликара Владимира Величковића у почасног доктора наука Универзитета у Крагујевцу”. Архивирано из оригинала 07. 03. 2014. г. Приступљено 07. 03. 2014.
- ^ „Profesor - Vladimir Veličković”. Fakultet savremenih umetnosti (на језику: српски). 2018-01-11. Архивирано из оригинала 23. 01. 2021. г. Приступљено 2020-12-08.
- ^ Гаврани су нажалост полетели у небо („Политика“, 21. мај 2013)
- ^ Трећа монографија Величковићевих цртежа („Политика”, 17. јануар 2017)
- ^ Димитријевић, Милица. „Цртеж је отисак прста Владимира Величковића”. Политика (21. 7. 2019.). Приступљено 22. 7. 2019.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Preminuo slikar Vladimir Veličković”. rts.rs. Приступљено 29. 8. 2019.
- ^ „Умро један од најистакнутијих српских сликара Владимир Величковић”. Б92 (29. 8. 2019.). Приступљено 3. 9. 2019.
- ^ Димитријевић, Милица (29. 8. 2019). „Одлазак ликовног мага”. Политика. Приступљено 3. 9. 2019.
- ^ Димитријевић, Милица (5. 9. 2019). „Колосалан уметник и племенита личност”. Политика. Приступљено 6. 9. 2019.
- ^ Постхумно награда Владимиру Величковићу („Политика”, 16. октобар 2020)
- ^ а б в „Преминуо сликар Владимир Величковић”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 7. март 2022.
- ^ Beograd, Beta, N1 (2021-03-25). „Urošu Đuriću nagrada "Sava Šumanović"”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Биографија на сајту САНУ
- Владимир Величковић (званична страница) (језик: француски)
- Владимир Величковић, филм
- Владимир Величковић интервју: Трком у ништавило (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)
- Каталог изложбе у САНУ(језик: српски) и овде(језик: енглески)
- Владимир Величковић - изложбе у Зрењанину и у Новом Саду 2006.(језик: српски)
- Владимир Величковић на сајту Француске академије уметности(језик: француски)
- Владимир Величковић на Artefacts.net(језик: енглески)(језик: француски)
- Владимир Величковић на Karaart.com(језик: француски)
- Публикације о Владимиру Величковићу(језик: француски)
- Радови Владимира Величковића у четири изложбена простора у Београду („Глас јавности“, 25. септембар 2002.) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2021)(језик: српски)
- galerie anne-marie et roland pallade (језик: француски)
- Irina Subotić Monografija: Vladimir Veličković Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2021)
- Национална ревија: Моћ епохалних идеја
Интервјуи
[уреди | уреди извор]- Интервју недељнику „Време“ (септембар 2002) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2021)(језик: српски)
- Узори су ми били Леонардо, Ребрант, Гоја („Политика“, 28.12.2008)(језик: српски)
- Величковић: Могу да нас спасу понос и амбиција („Вечерње новости“, 29. април 2011)
- Тулуз: Владимир Величковић - ретроспектива („Вечерње новости“, 24. децембар 2011)
- Наличје тишине код Пикасове завесе - интервју („Политика“, 24. децембар 2011)
- Рођени 1935.
- Умрли 2019.
- Уметници из Београда
- Српски сликари
- Француски сликари
- Доктори наука
- Медиала
- Професори Факултета савремених уметности
- Чланови ван радног састава САНУ
- Добитници Вукове награде
- Носиоци Ордена Карађорђеве звезде
- Срби у Француској
- Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду