Европски ревизорски суд
| Европски ревизорски суд | |
|---|---|
| Скраћеница | ECA |
| Датум оснивања | 1975. |
| Тип | институција финансијске контроле |
| Седиште | Луксембург (град), |
| Подручје деловања | Европска унија |
| Председник | Тони Марфи, (од октобра 2022) |
| Генерални секретар | Едуардо Руис Гарсија |
| Веб-сајт | www |
Седиште Европског ревизорског суда у Луксембургу
| |
Европски ревизорски суд[1][2] (енгл. European Court of Auditors, ECA, фр. Court des comptes européenne) или Ревизорски суд Европске уније,[3] је судско тело Европске уније са задатком нагледања и контроле финасијских токова унутар Европске уније (и Европске заједнице).[3][1][2]
Историја
[уреди | уреди извор]Претече суда је основан Уговором о оснивању ЕЕЗ из 1957. године као више ревизорских служби[3] а 1958. године оснива се и мали ревизорски одбор који је тим службама руководио.[4]
Ревизорски суд је основан званично 22. јула 1975. године[4][3] после Другог буџетског споразума.[3]
Мастришким уговором постаје орган Европске уније као и остале институције ЕУ.[4][3]
Састав
[уреди | уреди извор]Број чланова Европског ревизорског суда је 27,[3] односно из сваке државе чланице по један члан,[1] на период од 6 година и бирају председника између себе на период од 3 године и може бити опет поново изабран за председника.[3][1]
Извор чланова важе иста правила као и у случају избора чланова Суда правде Европске уније. Чланове предлажу државе-чланице, водећи рачуна о каријери и угледу кандидата.[3] Именује их Савет министара после консултације са Европским парламентом.[3][1]
Надлежности
[уреди | уреди извор]Европски ревизорски суд је надлежно за:[3][1]
- надгледање и контролисање финасијске токове унутар ЕУ
- приходе и расходе институција, органа и тела ЕУ
- слање годишњих извештаја о регуларности рачуна и свих финансијских транскација институцијама, органима и телима ЕУ
- испитивање пословања Европске централне банке
- објављивање годишњег извештаја о финансијској пословању у Службеном листу
- даје мишљење о предлозима прописа финансијске природе
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Самарџић, Слободан (2020). Политички систем Европске уније: теорија – институције – процес одлучивања – политички живот. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-2791-4. COBISS.SR 62521609