Evropska zajednica za ugalj i čelik

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Evropska zajednica za ugalj i čelik
Flag of the European Coal and Steel Community 12 Star Version.svg
Zastava Evropske zajednice za ugalj i čelik (1986 - 2002)
ECSC52.png
Države osnivači ECSC-a: Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija, Zapadna Nemačka (Alžir je sastavni deo Francuske 1952)
Skraćenica ECSC
Osnivač Robert Šuman,
Žan Mone
Osnivanje 18. aprila 1951.
(Pariskim ugovorom)
Ukidanje 23. jula 2002.
Tip međunarodna organizacija
Sedište Brisel, Strazbur, Luksemburg
Službeni jezici nemački, engleski, danski, španski, finski, francuski, grčki, italijanski, holandski, portugalski, švedski
Predsednici Visoke vlasti ECSC-a
  • Žan Mone (1952 - 1955)
  • Rene Majer (1955 - 1958)
  • Pol Fine (1958 - 1959)
  • Pjero Malvestiti (1959 - 1963)
  • Rinaldo Del Bo (1963 - 1967)
  • Alber Kope (1967)

Evropska zajednica za ugalj i čelik (nem. Europäische Gemeinschaft für Kohle und Stahl, franc. Communauté Européenne du Charbon et de l'acier) je preteča Evropske unije, a nastala je na temelju plana Roberta Šumana u sklopu kojeg je 1950. godine predloženo stvaranje ovlašćenja nad industrijom uglja i čelika posleratne Francuske i Nemačke, te drugih država koje su htele da im se priključe.

Potpisivanjem Ugovora o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, 18. aprila 1951. godine u Parizu, Belgija, Holandija, Luksemburg, Italija, Nemačka i Francuska uspostavile su zajednički okvir za dogovore o proizvodnji i distribuciji uglja i čelika, te autonomni sistem institucija koji će time da upravljaju narednih 50 godina. Prema tom Ugovoru taj rok je istekao 23. jula 2002, čime je ova zajednica prestala da postoji. Iako je ova zajednica bila ograničena na samo dve industrijske grane, njeno je postojanje imalo značajan uticaj na privredni i politički razvoj u Evropi u drugoj polovini 20. veka.

Spoljašnje veze[уреди]