Егзодус поново
| Егзодус поново | |
|---|---|
| Изворни наслов | Егзодус поново |
| Жанр | документарни |
| Режија | Сњежан Лаловић |
| Сценарио | Сњежан Лаловић |
| Сниматељ | Раде Поповић, Горан Спремо, Славиша Петровић, Зоран Андрић[1] |
| Монтажа | Синиша Берибака[1] |
| Продуцентска кућа | Српска радио телевизија (СРТ)[1] |
| Година | 1996. |
| Трајање | 17,50 минута[1] |
| Језик | српски |
| Награде | Златна медаља Београда за најбољи документарни филм на Југословенском фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду 1996. |
„Егзодус поново“ је српски документарни филм режисера Сњежана Лаловића.[2] Филм говори о масовном исељавању 150.000[1] (170.000[3] или 126.000[4]) Срба у фебруару и марту 1996. са простора пет општина Српског Сарајева које су по Дејтонског мировном споразуму припале Федерацији БиХ.[1][2]
Садржи кадрове исељавања Срба из општина Илијаш, Вогошћа, Илиџа, Хаџићи, као и насеља Грбавица (општина Ново Сарајево), Илиџа, Неђарићи (општина Нови Град), Семизовац, Рајловац и других.[2][5] Приказује дугачке колоне камиона, аутобуса, приватних возила, пјешака са колицима и са кесама у рукама.[2] Садржи снимке ископавања посмртних остатака са гробља у Влакову у фебруару 1996, као и поновног покопа истих на Српском војничком спомен-гробљу Мали Зејтинлик на Сокоцу.[2] Филм на изразито једноставан начин приказује трагичне судбине сарајевских Срба из колоне, а улога режисера се огледа једино у постављању питања: „Одакле долазите“? и „Знате ли гдје идете?“.[5]
Радња
[уреди | уреди извор]
Након потписивања Дејтонског споразума, пет општина Српског Сарајева су припале Федерацији БиХ. Око 150.000 Срба из ових пет општина напуштају своје куће и станове, не желећи да живе под хрватско-муслиманском влашћу.[1] Са собом носе само најнеопходније ствари. Многи одлучују да премјесте посмтрне остатке чланова своје породице. На Сокоцу се формира Српско војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик, на које се преносе посмртни остаци 1.000 бораца Војске Републике Српске.[2]
Признања
[уреди | уреди извор]- Златна медаља Београда за најбољи документарни филм на Југословенском фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду 1996.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж „Програм документарне продукције Републике Српске (1992—2008)”. Југословенска кинотека. 2008. Приступљено 13. 3. 2012.[мртва веза]
- ^ а б в г д ђ „Печат: Егзодус поново (од 30,36 до 38,50)”. Радио-телевизија Републике Српске. 9. 3. 2012. Приступљено 13. 3. 2012.[мртва веза]
- ^ „Некад било: Посљедња сеоба Срба (49,45 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 14. 3. 2012. Приступљено 15. 3. 2012.[мртва веза]
- ^ „Некад било: Посљедња сеоба Срба (50,10 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 14. 3. 2012. Приступљено 15. 3. 2012.[мртва веза]
- ^ а б „Феникс: Егзодус поново”. Асоцијација за визуелне умјетности ФЕНИКС АРТ, Бања Лука. Архивирано из оригинала 29. 8. 2008. г. Приступљено 13. 3. 2012.
