Општина Нови град (Сарајево)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нови Град

Положај општине Нови Град
Положај општине Нови Град у БиХ

Опште информације
Површина 47,98 km²
Становништво 124.035 (2009) [1]
Становништво (1991) 136,616
Положај
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Застава Кантона Сарајево Кантон Сарајево
Начелник општине Дамир Хаџић (СДП) [2]
Остало
Позивни број +387 33
Интернет страница http://www.novigradsarajevo.ba

Општина Нови град је једна од девет општина које чине Кантон Сарајево и једна од четири општине које чине административну јединицу град Сарајево.

Простире се на површини од 47, 98 km² и граничи са општинама Ново Сарајево, Илиџа, Вогошћа и Илијаш, као и градом Источно Сарајево односно општином Источна Илиџа.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Нови Град (Сарајево).

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Нови Град (једна од градских општина Града Сарајева) је имала 136.616 становника, распоређених у 3 насељена места.

Становништво општине Нови Град
година пописа 1991. 1981. 1971.
Муслимани 69,430 (50,82%) 33,391 (41,44%) 37,147 (33,22%)
Срби 37,591 (27,51%) 22,190 (27,54%) 45,806 (40,96%)
Хрвати 8,889 (6,50%) 6,612 (8,20%) 17,491 (15,64%)
Југословени 15,580 (11,40%) 14,055 (17,44%) 5,798 (5,18%)
остали и непознато 5,126 (3,75%) 4,311 (5,35%) 5,569 (4,98%)
укупно 136,616 80,559 111,811

На попису становништва из 1971. године, општина Нови Град је била јединствена са општином Ново Сарајево.


Општина има (подаци из 2002) 116.588 становника, од чега 93.551 или 80,2 % Бошњака, 7.311 или 6,3 % Хрвата, 13.134 или 11,3 % Срба

Просјечна густина насељености је 2343 становника по km².


На дан конституисања општине у овом дијелу Сарајева живјело је 60.000 становника у 18 мјесних заједница.

Насељена мјеста[уреди]

Дио насељеног мјеста Сарајево, Бојник и Речица.

О Сарајеву[уреди]

Град Сарајево је током седамдесетих година карактерисао брз економски и културни развој, у којем су навећу експанзију доживјели индустрија и грађевинарство. Велике слободне површине претворене су, прво у градилиште, а затим у модерне урбане цјелине, које су се готово спојиле са градским комплексима. Брз пораст броја становника, нагли развој индустрије , трговине, саобраћаја... нужно су условили и одговарајућу територијалну прерасподјелу града, општина и мјесних заједница. Новом територијалном расподјелом бивших градских општина те прикључењем нових које су постале интегрална градска цјелина, Сарајево је постало град са десет општина: Центар, Сарајево Стари Град, Вогошћа, Илиџа, Ново Сарајево, Нови Град - Сарајево, Илијаш, Трново, Хаџићи и Пале. По броју становника и индустријском потенцијалу највећа општина тада у Босни и Херцеговини – Ново Сарајево, подијељена је на двије: Ново Сарајево и Нови Град. Општина Нови Град као административни, културни, образовни, здравствени, трговинско-услужни центар града Сарајева формирана је 12. априла 1978. године. Обухватила је индустријско предграђе и новоизграђена насеља Сарајева.

Спољашње везе[уреди]