Општина Нови град (Сарајево)

Општина Нови град
Општина Нови град;
	Грб
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Кантон Сарајево
Становништво
—	124.035 (2009) [1]
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	47,98 km2
Остали подаци
Начелник општине	Семир Ефендић (СДА) [2] ()
Позивни број	+387 33
Веб-сајт	www.novigradsarajevo.ba

Општина Нови град је једна од девет општина које чине кантон Сарајево и једна од четири општине које чине административну јединицу град Сарајево.

Простире се на површини од 47,98 km² и граничи се са општинама Ново Сарајево, Илиџа, Вогошћа и Илијаш, као и градом Источно Сарајево односно општином Источна Илиџа.

Становништво

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Нови град (једна од градских општина града Сарајева) је имала 136.616 становника, распоређених у 3 насељена места.

Становништво општине Нови град
година пописа	1991.	1981.	1971.
Муслимани	69.430 (50,82%)	33.391 (41,44%)	37.147 (33,22%)
Срби	37.591 (27,51%)	22.190 (27,54%)	45.806 (40,96%)
Хрвати	8.889 (6,50%)	6.612 (8,20%)	17.491 (15,64%)
Југословени	15.580 (11,40%)	14.055 (17,44%)	5.798 (5,18%)
остали и непознато	5.126 (3,75%)	4.311 (5,35%)	5.569 (4,98%)
укупно	136.616	80.559	111.811

На попису становништва из 1971. године, општина Нови град је била јединствена са општином Ново Сарајево.

Општина има (подаци из 2002) 116.588 становника, од чега 93.551 или 80,2% Бошњака, 7.311 или 6,3% Хрвата, 13.134 или 11,3% Срба

Просјечна густина насељености је 2.343 становника по км².

На дан конституисања општине у овом дијелу Сарајева живјело је 60.000 становника у 18 мјесних заједница.

Географија

Општина Нови Град се простире на површини од 47,98 км² и представља урбани дио града Сарајева, и једну од четири градске општине. Обухвата бројне густо насељене градске четврти и приградска насеља. Граничи се са општином Ново Сарајево на истоку, општином Илиџа на западу, општином Вогошћа и Илијаш на сјеверу и градом Источно Сарајево на југу.

Историја

Основана је 12. априла 1978. године издвајањем из општине Ново Сарајево, као одговор на нагли урбанистички развој и ширење града Сарајева према западу. У периоду након оснивања, општина је постала највеће градилиште у БиХ, гдје су ницала модерна насеља попут Алипашиног поља и Добриње.Током 14. Зимских олимпијских игара 1984. године, општина је имала значајну улогу јер је у насељу Добриња изграђено Олимпијско језгро за смјештај спортиста.

Политичко уређење кроз историју

У социјалистичком периоду (СФРЈ), функцију данашњег начелника обављао је предсједник Скупштине општине. Први предсједник Извршног одбора општине био је др Сулејман Масло. Током 1980-их година, значајан траг оставио је Војислав Терзић, угледни правник, који је водио општину у периоду њене највеће изградње. Војислав Терзић се налазио на челу Скупштине општине Нови Град у кључном четворогодишњем мандату од 1982. до 1986. године. Овај период представља "златно доба" изградње општине, током којег су спроведени најзахтјевнији урбанистички пројекти у историји Сарајева:Олимпијска изградња тј. изградња насеља Добриња, које је примарно изграђено као Олимпијско насеље за потребе 14. Зимских олимпијских игара 1984. а и интензивирана је изградња стамбених блокова на Алипашином пољу, чиме је Нови Град постао највећа "спаваоница" града, али са потпуно развијеном инфраструктуром, школама и правним оквиром локалне самоуправе.

Насеља и мјесне заједнице

Општина се састоји од сљедећих урбаних насеља:

Алипашино поље (фазе А, Б и Ц)
Добриња (I, II, III, IV и V)
Сарај поље (бивше Војничко поље)
Мојмило
Отока
Бућа Поток
Бољак Поток
Бријешће
Сокоље

Општина данас

Општина Нови Град Сарајево данас представља економски, административни и друштвени центар главног града Босне и Херцеговине. Као најмногољуднија општина у држави, успјешно је трансформисана из примарно стамбене зоне у динамично урбано средиште са богатим садржајима.

Административно и друштвено сједиште

Административни центар општине смјештен је у насељу Отока, у модерној згради која представља срце локалне самоуправе. Међутим, општина посједује и снажно изражен друштвени центар који се протеже кроз велика насеља:Главно шеталиште: Најзначајнија пјешачка зона је Булевар бранилаца Добриње, који служи као главно мјесто сусрета, трговине и друштвеног живота. Сличне пјешачке зоне постоје и на Алипашином пољу, чинећи општину врло функционалном за пјешаке.Мултимедијални центар: Општина управља објектима културе који служе за изложбе, промоције и едукативне радионице, чиме се подстиче културни живот.

Друштвено језгро и будући Централни трг

Иако је администрација општине смјештена на Отоци, насеље Добриња се током деценија развило у примарно друштвено, културно и рекреативно средиште Новог Града. Као насеље које је архитектонски обликовано за потребе Олимпијских игара, Добриња данас нуди највиши степен урбане функционалности. Булевар и пјешачка зона: Окосницу друштвеног живота чини градско шеталиште Булевар бранилаца Добриње. Ово репрезентативно шеталиште, са широким платоима и разгранатом мрежом трговачких и угоститељских објеката, представља главно мјесто окупљања грађана. Оно није само пјешачка стаза, већ живи центар социјалне интеракције који својом дужином и садржајношћу парира централним дијеловима града Вилсоновом шеталишту и Ферхадији. Будући Централни трг општине: У стратешким плановима развоја, управо се на Добрињи, као најурбанијем дијелу општине, предвиђа изградња и уређење Главног трга општине Нови Град. Овај пројекат замишљен је као централни градски простор за одржавање великих јавних манифестација, концерата и културних догађаја, чиме би општина добила свој коначни урбани идентитет и репрезентативни центар какав доликује најмногољуднијој општини у држави. Водени комплекс Добриња: У непосредној близини планираног трга и постојећих спортских објеката, изграђен је и пуштен у рад модерни градски базен. Овај водени комплекс представља један од најзначајнијих инфраструктурних пројеката у послијератном периоду, чиме је насеље Добриња, уз већ изграђене паркове и шеталишта, постало водећа зона за спорт и рекреацију у овом дијелу Сарајева.

Спорт и рекреација

Општина Нови Град је посљедњих година постала лидер у изградњи спортске инфраструктуре у Сарајеву. Кључни објекти су:Спортско-рекреациони центар „Сафет Зајко”: Највећи парк у Сарајеву са бројним спортским теренима, атлетском стазом и дјечијим игралиштима.Олимпијски базен Отока: Смјештен уз саму зграду Општине, представља главно мјесто за водене спортове у граду.Отворени базен Добриња: Један од најновијих и најзначајнијих инфраструктурних пројеката. Овај модерни водени комплекс изграђен је у насељу Добриња и представља централно мјесто за љетну рекреацију становника Новог Града, али и цијелог Сарајева. Базен је пројектован према највишим стандардима, са пратећим садржајима за дјецу и одрасле.

Привреда и саобраћај

Данашњи Нови Град је привредни мотор Кантона Сарајево. Општина је сједиште великих трговачких центара, логистичких паркова у Рајловцу и бројних ИТ компанија. Захваљујући излазу на ауто-пут преко Сарајевске заобилазнице, општина је најбоље повезана цјелина унутар сарајевске котлине.

Спољашње везе

Званична страница општине Нови Град Сарајево