Општина Вогошћа

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Вогошћа
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација БиХ
Кантон  Кантон Сарајево
Сједиште Вогошћа
Становништво
Становништво 26.343
Географске карактеристике
Површина 72 km2

BiH municipality location Vogošća.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Един Смајић (СДА)
Позивни број (+387) 33
Веб-сајт www.vogosca.ba

Општина Вогошћа је једна од девет општина кантона Сарајево, удаљена 6 km сјеверно од центра града Сарајева. Покрива површину од 72 km2. До 1995. Вогошћа је била једна од градских општина града Сарајева.

Вогошћа се налази у сливу ријеке Босне, на простору између Сарајевског и Височког поља. Она захвата сливове рјечица Вогошће и Љубине, десних притока Босне. Територија обухвата двије старе сеоске општине: Горњу и Доњу Вогошћу и протеже се до самог руба Сарајевског поља до ушћа ријеке Мисоче у ријеку Босну у Илијашу.

Данашње насеље Вогошћа нагло се развило након Другог свјетског рата, захваљујући прије свега изградњи војно-индустријског комплекса предузећа Претис.

Становништво[уреди | уреди извор]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Вогошћа (једна од приградских општина града Сарајева) је имала 24.647 становника, распоређених у 21 насељеном месту.

Националност[1] 1991. 1981. 1971.
Муслимани [a] 12.499 (50,71%) 8.146 (43,64%) 5.938 (41,23%)
Срби 8.813 (35,75%) 7.273 (38,97%) 6.728 (46,71%)
Хрвати 1.071 (4,34%) 1.026 (5,49%) 1.186 (8,23%)
Југословени 1.730 (7,01%) 1.833 (9,82%) 247 (1,71%)
остали и непознато 534 (2,16%) 385 (2,06%) 303 (2,10%)
Укупно 24.647 18.663 14.402

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Благовац, Будишићи, Доња Вогошћа, Гареж, Гора, Граховиште, Хотоњ, Каменица, Кобиља Глава, Кремеш, Кривоглавци, Љубина-Потуровићи, Небочај, Перца, Семизовац, Свраке, Тиховићи, Угљешићи, Угорско, Вогошћа и Врапче.

Етнички састав према попису из 2013.[уреди | уреди извор]

Попис 2013.‍
Бошњаци
  
24.351 92,44 %
Срби
  
542 2,06 %
Хрвати
  
321 1,22 %
остали
  
1.129 4,28 %
укупно: 26.343

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.