Економска заједница држава западне Африке
Економска заједница држава западне Африке (енгл. Economic Community of West African States; фр. Communauté économique des États de l'Afrique de l'Ouest; порт. Comunidade Económica dos Estados da África Ocidental), позната по свом акрониму ЕКОВАС (од енгл. ECOWAS; франц. и порт. CEDEAO), је регионална група коју чини 15 западноафричких земаља, и формирана је 28. маја 1975. године потписивањем Споразума у Лагосу.
Чланице:
- Бенин (1975)
- Буркина Фасо (1975)
- Гамбија (1975)
- Гана (1975)
- Гвинеја (1975)
- Гвинеја Бисао (1975)
- Зеленортска Острва (1976)
- Либерија (1975)
- Мали (1975)
- Нигер (1975)
- Нигерија (1975)
- Обала Слоноваче (1975)
- Сенегал (1975)
- Сијера Леоне (1975)
- Того (1975)
Бивше чланице:
- Мауританија (1975—2000)
Организација ECOWAS такође служи као мировне снаге у региону, при чему државе чланице повремено шаљу заједничке војне снаге да интервенишу у земљама чланицама блока у временима политичке нестабилности и немира.[1][2]
Земље чланице
[уреди | уреди извор]Од фебруара 2017. ECOWAS има 15 држава чланица; осам од њих говоре француски, пет говоре енглески, а две португалски. Сви садашњи чланови придружили су се заједници као оснивачи у мају 1975, осим Зеленортских Острва који су се придружили 1977.[3][4]
Једина бивша чланица ECOWAS-а је Мауританија која говори арапски, која је такође била један од оснивача 1975. године и одлучила да се повуче у децембру 2000. године.[3] Мауританија је недавно потписала нови споразум о придруженом чланству у августу 2017. године.[5]
Мароко је званично затражио да се придружи ECOWAS-у у фебруару 2017. године.[6] Апликација је у принципу одобрена на самиту шефова држава у јуну 2017,[7][4] али је понуда Марока за чланство у застоју.[8]
Мали је суспендован из ECOWAS-а 30. маја 2021, након другог војног удара у року од девет месеци.[9] Гвинеја је такође суспендована 8. септембра 2021, убрзо након што се у земљи догодио војни удар.[10][11] Санкције су обема земљама уведене 16. септембра.[12] Мали је 10. јануара 2022. најавио затварање својих граница и опозвао неколико амбасадора из ECOWAS-а као одговор на санкције уведене због одлагања избора на четири године.[13] Дана 28. јануара 2022, Буркина Фасо је суспендована из ECOWAS-а након војног удара.[14]
Нигер, Мали и Буркина Фасо објављују да напуштају организацију 28. јануара 2024., што је догађај без преседана од стварања ЕЦОВАС-а, наводећи посебно недостатак помоћи организације у суочавању с тероризмом и оптужујући је да је под утицај страних сила.[15]
Статистички подаци за становништво, номинални БДП и БДП по паритету куповне моћи који су наведени у наставку су преузети из процена Светске банке за 2015. годину, објављених у децембру 2016. године.[16][17][18] Подаци о подручју преузети су из извештаја за 2012. који је саставио Одсек за статистику Уједињених нација.[19]
Земља | Површина[19] (km²) |
Популација[16] (thousands) |
GDP (nominal)[17] (millions USD) |
GDP (PPP)[18] (millions intl.$) |
Валута | Званични језик |
---|---|---|---|---|---|---|
Зеленортска Острва | 4.033 | 521 | 1.603 | 3.413 | ескудо | португалски |
Гамбија | 11.295 | 1.991 | 939 | 3.344 | даласи | Енглески |
Гвинеја | 245.857 | 12.609 | 6.699 | 15.244 | франак | француски |
Гвинеја Бисао | 36.125 | 1.844 | 1.057 | 2.685 | ЦФА франак | португалски |
Либерија | 111.369 | 4.503 | 2.053 | 3.762 | долар | енглески |
Мали | 1.240.192 | 17.600 | 12.747 | 35.695 | ЦФА франак | француски |
Сенегал | 196.712 | 15.129 | 13.610 | 36.625 | ЦФА франак | француски |
Сијера Леоне | 72.300 | 6.453 | 4.215 | 10.127 | леоне | енглески |
Тотал ECOWAS зоне А | 1.917.883 | 60.550 | 42.923 | 110.895 | — | — |
Земља | Површина[19] (km²) |
Популација[16] (хиљада) |
GDP (nominal)[17] (милиона УСД) |
GDP (PPP)[18] (милиона међ.$) |
Валута | Званични језик |
---|---|---|---|---|---|---|
Бенин | 114.763 | 10.880 | 8.291 | 22.377 | ЦФА франак | француски |
Буркина Фасо | 272.967 | 18.106 | 10.678 | 30.708 | ЦФА франак | француски |
Гана | 238.533 | 27.410 | 37.543 | 115.409 | седи | енглески |
Обала Слоноваче | 322.463 | 22.702 | 31.759 | 79.766 | ЦФА франак | француски |
Нигер | 1.267.000 | 19.899 | 7.143 | 19.013 | ЦФА франак | француски |
Нигерија | 923.768 | 182.202 | 481.066 | 1.093.921 | најра | енглески |
Того | 56.785 | 7.305 | 4.088 | 10.667 | ЦФА франак | француски |
Тотал ECOWAS зоне Б | 3.196.279 | 277.502 | 580.568 | 1.371.861 | — | — |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Adeyemi, Segun (6. 8. 2003). „West African Leaders Agree on Deployment to Liberia”. Jane's Defence Weekly.
- ^ „The 5 previous West African military interventions”. Yahoo News. AFP. 20. 1. 2017. Архивирано из оригинала 28. 11. 2020. г. Приступљено 27. 1. 2017.
- ^ а б Pazzanita, Anthony (2008). Historical Dictionary of Mauritania. Scarecrow Press. стр. 177—178. ISBN 978-0-8108-6265-4.
- ^ а б Odeyemi, Temitayo Isaac (2020), Oloruntoba, Samuel Ojo, ур., „Regional Integration and the Political Economy of Morocco's Desire for Membership in the Economic Community of West African States (ECOWAS)”, Pan Africanism, Regional Integration and Development in Africa (на језику: енглески), Springer International Publishing, стр. 97—123, ISBN 978-3-030-34295-1, S2CID 216250685, doi:10.1007/978-3-030-34296-8_6
- ^ Okanla, Karim. „Like a magnet”. D+C, Development and Cooperation.
- ^ „Afrique”. Diplomatie.ma. 24. 2. 2017. Архивирано из оригинала 6. 3. 2019. г.
- ^ „Togolese president Faure Gnassingbe takes the reins of the ECOWAS Authority of Heads of State and Government”. 7. 6. 2017. Архивирано из оригинала 08. 06. 2017. г. Приступљено 15. 6. 2017.
- ^ Imru AL Qays Talha Jebril (13. 2. 2020). „Morocco-ECOWAS: Good intentions are not enough”. Moroccan Institute for Policy Analysis.
- ^ „ECOWAS suspends Mali over second coup in nine months”. Al Jazeera. 31. 5. 2021. Приступљено 12. 9. 2021.
- ^ Samb, Saliou; Eboh, Camillus; Inveen, Cooper (9. 9. 2021). Heritage, Timothy; Orlofsky, Steve; Pullin, Richard, ур. „West African leaders due in Guinea as post-coup calm pervades Conakry”. Reuters. Приступљено 9. 9. 2021.
- ^ "West African leaders suspend Guinea from Ecowas following coup," September 9, 2021, BBC News, retrieved September 9, 2021
- ^ Christian, Akorlie; Samb, Saliou; Felix, Bate; Inveen, Cooper; Prentice, Alessandra (17. 9. 2021). Cawthorne, Andrew; Choy, Marguerita; McCool, Grant, ур. „West African bloc resorts to sanctions over Guinea and Mali coups”. Reuters. Приступљено 17. 9. 2021.
- ^ AHMED, BABA (2022-01-10). „Mali's junta deplores new sanctions imposed by regional bloc”. SFGATE (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-10.
- ^ „West African regional bloc suspends Burkina Faso's membership over coup”. France 24 (на језику: енглески). 28. 1. 2022. Приступљено 28. 1. 2022.
- ^ „Brexit à l’africaine: la Cédéao ébranlée par le départ des pays sahéliens”. Radio France Internationale (на језику: француски). 29. 1. 2024. Приступљено 29. 1. 2024.
- ^ а б в „Population 2015” (PDF). World Bank. 16. 12. 2016. Приступљено 27. 1. 2017.
- ^ а б в „Gross domestic product 2015” (PDF). World Bank. 16. 12. 2016. Приступљено 27. 1. 2017.
- ^ а б в „Gross domestic product 2015, PPP” (PDF). World Bank. 16. 12. 2016. Приступљено 27. 1. 2017.
- ^ а б в „Demographic Yearbook – Population by sex, annual rate of population increase, surface area and density” (PDF). United Nations Statistics Division. 2012. стр. 1—2. Приступљено 27. 1. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Adekeye Adebajo, 'Liberia's Civil War: Nigeria, ECOMOG, and Regional Security in West Africa,' Lynne Rienner/International Peace Academy, 2002
- Berman, Eric G.; Sams, Katie E. (2000). Peacekeeping In Africa : Capabilities And Culpabilities. Geneva: United Nations Institute for Disarmament Research. ISBN 92-9045-133-5.
- „African Union”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. Приступљено 26. 10. 2014.
- Data. „GDP, PPP (current international $) | Table”. World Bank. Приступљено 8. 8. 2014.
- Data. „GNI per capita, PPP (current international $) | Table”. World Bank. Приступљено 8. 8. 2014.
- Data. „GDP (current US$) | Table”. World Bank. Приступљено 8. 8. 2014.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Assessment of ECOMOG's Liberia intervention published in "Human Rights Watch World Reports", Volume 5, Issue No. 6, June 1993,
- ECOMOG: A model for Africa? by Comfort Ero, Centre for Defence Studies, King's College London in Monograph No 46, February 2000 published by the Institute for Security Studies.
- Profile: Ecomog, BBC News Online, 17 June 2004.
- ECOMOG: Peacekeeper or Participant?, BBC News Online, February 11, 1998.