Економска заједница држава западне Африке
Економска заједница држава западне Африке (енг. Economic Community of West African States), или скраћено ECOWAS, је регионална група коју чини 15 западноафричких земаља, и формирана је 28. маја 1975. године потписивањем Споразума у Лагосу.
Чланице:
- Бенин (1975)
- Буркина Фасо (1975)
- Гамбија (1975)
- Гана (1975)
- Гвинеја (1975)
- Гвинеја Бисао (1975)
- Зеленортска Острва (1976)
- Либерија (1975)
- Мали (1975)
- Нигер (1975)
- Нигерија (1975)
- Обала слоноваче (1975)
- Сенегал (1975)
- Сијера Леоне (1975)
- Того (1975)
Бивше чланице:
- Мауританија (1975-2000)
Организација ECOWAS такође служи као мировне снаге у региону, при чему државе чланице повремено шаљу заједничке војне снаге да интервенишу у земљама чланицама блока у временима политичке нестабилности и немира.[1][2]
Земље чланице[уреди | уреди извор]
Од фебруара 2017. ECOWAS има 15 држава чланица; осам од њих говоре француски, пет говоре енглески, а две португалски. Сви садашњи чланови придружили су се заједници као оснивачи у мају 1975, осим Зеленортских острва који су се придружили 1977.[3][4]
Једина бивша чланица ECOWAS-а је Мауританија која говори арапски, која је такође била један од оснивача 1975. године и одлучила да се повуче у децембру 2000. године.[3] Мауританија је недавно потписала нови споразум о придруженом чланству у августу 2017. године.[5]
Мароко је званично затражио да се придружи ECOWAS-у у фебруару 2017. године.[6] Апликација је у принципу одобрена на самиту шефова држава у јуну 2017,[7][4] али је понуда Марока за чланство у застоју.[8]
Мали је суспендован из ECOWAS-а 30. маја 2021, након другог војног удара у року од девет месеци.[9] Гвинеја је такође суспендована 8. септембра 2021, убрзо након што се у земљи догодио војни удар.[10][11] Санкције су обема земљама уведене 16. септембра.[12] Мали је 10. јануара 2022. најавио затварање својих граница и опозвао неколико амбасадора из ECOWAS-а као одговор на санкције уведене због одлагања избора на четири године.[13] Дана 28. јануара 2022, Буркина Фасо је суспендована из ECOWAS-а након војног удара.[14]
Статистички подаци за становништво, номинални БДП и БДП по паритету куповне моћи који су наведени у наставку су преузети из процена Светске банке за 2015. годину, објављених у децембру 2016. године.[15][16][17] Подаци о подручју преузети су из извештаја за 2012. који је саставио Одсек за статистику Уједињених нација.[18]
Земља | Површина[18] (km²) |
Популација[15] (thousands) |
GDP (nominal)[16] (millions USD) |
GDP (PPP)[17] (millions intl.$) |
Валута | Званични језик |
---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
4.033 | 521 | 1.603 | 3.413 | ескудо | португалски |
![]() |
11.295 | 1.991 | 939 | 3.344 | даласи | Енглески |
![]() |
245.857 | 12.609 | 6.699 | 15.244 | франак | француски |
![]() |
36.125 | 1.844 | 1.057 | 2.685 | ЦФА франак | португалски |
![]() |
111.369 | 4.503 | 2.053 | 3.762 | долар | енглески |
![]() |
1.240.192 | 17.600 | 12.747 | 35.695 | ЦФА франак | француски |
![]() |
196.712 | 15.129 | 13.610 | 36.625 | ЦФА франак | француски |
![]() |
72.300 | 6.453 | 4.215 | 10.127 | леоне | енглески |
Тотал ECOWAS зоне А | 1.917.883 | 60.550 | 42.923 | 110.895 | — | — |
Земља | Површина[18] (km²) |
Популација[15] (хиљада) |
GDP (nominal)[16] (милиона УСД) |
GDP (PPP)[17] (милиона међ.$) |
Валута | Званични језик |
---|---|---|---|---|---|---|
![]() |
114.763 | 10.880 | 8.291 | 22.377 | ЦФА франак | француски |
![]() |
272.967 | 18.106 | 10.678 | 30.708 | ЦФА франак | француски |
![]() |
238.533 | 27.410 | 37.543 | 115.409 | седи | енглески |
![]() |
322.463 | 22.702 | 31.759 | 79.766 | ЦФА франак | француски |
![]() |
1.267.000 | 19.899 | 7.143 | 19.013 | ЦФА франак | француски |
![]() |
923.768 | 182.202 | 481.066 | 1.093.921 | најра | енглески |
![]() |
56.785 | 7.305 | 4.088 | 10.667 | ЦФА франак | француски |
Тотал ECOWAS зоне Б | 3.196.279 | 277.502 | 580.568 | 1.371.861 | — | — |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Adeyemi, Segun (6. 8. 2003). „West African Leaders Agree on Deployment to Liberia”. Jane's Defence Weekly.
- ^ „The 5 previous West African military interventions”. Yahoo News. AFP. 20. 1. 2017. Приступљено 27. 1. 2017.
- ^ а б Pazzanita, Anthony (2008). Historical Dictionary of Mauritania. Scarecrow Press. стр. 177—178. ISBN 978-0-8108-6265-4.
- ^ а б Odeyemi, Temitayo Isaac (2020), Oloruntoba, Samuel Ojo, ур., „Regional Integration and the Political Economy of Morocco's Desire for Membership in the Economic Community of West African States (ECOWAS)”, Pan Africanism, Regional Integration and Development in Africa (на језику: енглески), Springer International Publishing, стр. 97—123, ISBN 978-3-030-34295-1, S2CID 216250685, doi:10.1007/978-3-030-34296-8_6
- ^ Okanla, Karim. „Like a magnet”. D+C, Development and Cooperation.
- ^ „Afrique”. Diplomatie.ma. 24. 2. 2017. Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2019.
- ^ „Togolese president Faure Gnassingbe takes the reins of the ECOWAS Authority of Heads of State and Government”. 7. 6. 2017. Архивирано из оригинала на датум 08. 06. 2017. Приступљено 15. 6. 2017.
- ^ Imru AL Qays Talha Jebril (13. 2. 2020). „Morocco-ECOWAS: Good intentions are not enough”. Moroccan Institute for Policy Analysis.
- ^ „ECOWAS suspends Mali over second coup in nine months”. Al Jazeera. 31. 5. 2021. Приступљено 12. 9. 2021.
- ^ Samb, Saliou; Eboh, Camillus; Inveen, Cooper (9. 9. 2021). Heritage, Timothy; Orlofsky, Steve; Pullin, Richard, ур. „West African leaders due in Guinea as post-coup calm pervades Conakry”
. Reuters. Приступљено 9. 9. 2021.
- ^ "West African leaders suspend Guinea from Ecowas following coup," September 9, 2021, BBC News, retrieved September 9, 2021
- ^ Christian, Akorlie; Samb, Saliou; Felix, Bate; Inveen, Cooper; Prentice, Alessandra (17. 9. 2021). Cawthorne, Andrew; Choy, Marguerita; McCool, Grant, ур. „West African bloc resorts to sanctions over Guinea and Mali coups”
. Reuters. Приступљено 17. 9. 2021.
- ^ AHMED, BABA (2022-01-10). „Mali's junta deplores new sanctions imposed by regional bloc”. SFGATE (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 10. 01. 2022. Приступљено 2022-01-10.
- ^ „West African regional bloc suspends Burkina Faso's membership over coup”. France 24 (на језику: енглески). 28. 1. 2022. Приступљено 28. 1. 2022.
- ^ а б в „Population 2015” (PDF). World Bank. 16. 12. 2016. Приступљено 27. 1. 2017.
- ^ а б в „Gross domestic product 2015” (PDF). World Bank. 16. 12. 2016. Приступљено 27. 1. 2017.
- ^ а б в „Gross domestic product 2015, PPP” (PDF). World Bank. 16. 12. 2016. Приступљено 27. 1. 2017.
- ^ а б в „Demographic Yearbook – Population by sex, annual rate of population increase, surface area and density” (PDF). United Nations Statistics Division. 2012. стр. 1—2. Приступљено 27. 1. 2017.
Литература[уреди | уреди извор]
- Adekeye Adebajo, 'Liberia's Civil War: Nigeria, ECOMOG, and Regional Security in West Africa,' Lynne Rienner/International Peace Academy, 2002
- Berman, Eric G.; Sams, Katie E. (2000). Peacekeeping In Africa : Capabilities And Culpabilities. Geneva: United Nations Institute for Disarmament Research. ISBN 92-9045-133-5.
- „African Union”. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2015. Приступљено 26. 10. 2014.
- Data. „GDP, PPP (current international $) | Table”. World Bank. Приступљено 8. 8. 2014.
- Data. „GNI per capita, PPP (current international $) | Table”. World Bank. Приступљено 8. 8. 2014.
- Data. „GDP (current US$) | Table”. World Bank. Приступљено 8. 8. 2014.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Assessment of ECOMOG's Liberia intervention published in "Human Rights Watch World Reports", Volume 5, Issue No. 6, June 1993,
- ECOMOG: A model for Africa? by Comfort Ero, Centre for Defence Studies, King's College London in Monograph No 46, February 2000 published by the Institute for Security Studies.
- Profile: Ecomog, BBC News Online, 17 June 2004.
- ECOMOG: Peacekeeper or Participant?, BBC News Online, February 11, 1998.