Ержебет Галгоци

С Википедије, слободне енциклопедије
Ержебет Галгоци
Лични подаци
Пуно имеЕржебет Галгоци
Датум рођења(1930-08-27)27. август 1930.
Место рођењаЂер, Мађарска
Датум смрти20. мај 1989.(1989-05-20) (58 год.)
Место смртиЂер, Мађарска
Њена спомен плоча у Ђеру

Ержебет Галгоци (мађ. Galgóczi Erzsébet; Ђер, 27. август 1930 – Ђер, 20. мај 1989), добитница Кошутове награде, мађарска књижевница, сценариста, члан парламента (1980–1985).

Живот[уреди | уреди извор]

Основну школу завршила је у родном селу, а средњу школу од 1941. до 1945. године у Ђеру. Између 1945. и 1949. године похађала је учитељску школу у Ђеру као студент народне школе. Дипломирала је 1949. године. Желела је да настави студије на Академији драме у Будимпешти, али јој родитељи то нису дозволили. Исте године уписала се на Факултет уметности Универзитет у Будимпешти, али је након неколико недеља прекинула студије и запослила се као стругар у Ђерској фабрици карија и машина. Између 1950. и 1955. студирала је драматургију на Академији сценских уметности у Будимпешти. Своје лезбејство није могла отворено испољи због тадашњег јавног морала, али се и овом темом бавила у својим делима из седамдесетих година 20. века. [1] У свету уметности било је познато да је имала везу са глумицом Хилдом Гоби. [2] 8. јуна 1980. године изабрана је за посланика у Скупштини округа Ђер-Шопрон у својој изборној јединици, и обављала је мандат до 1985. Године 1989. преминула је неочекивано од срчаног удара 20. маја у Ђеру, у кући својих родитеља.

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Стварала је у многим жанровима, поред романа и приповетки, писала је и драме, аудиодраме, социографске радове и репортаже. Током 1950-их и 1960-их, објављивање њених дела стално је ометала политичка моћ, јер је препознала њихову моћ и истину. Међутим, током 70-их и 80-их година постала је успешан и популаран писац. Њен највећи успех пожњео је роман Vidravas (Ступица) (1984). У свом кратком роману Törvényen belül (У границама закона) (1980). тематизирала је лезбејство. Филм по сценарију насталом по тој књизи режирао је Карољ Мак. Филм под насловом Egymásra nézve (Лицем у лице) је снимљен 1982.[3]

Њен основни проблем[уреди | уреди извор]

Као изванредан таленат и посвећени присталица социјализма-модернизације, суочила се са негативним друштвеним ефектима колективизације пољопривреде заступајући хуману сељачку политику и политику уопште против сељачког рада који сакати људски живот. Сва њена дела покушавају да разумеју и опишу тројство човечнијег живота и политичке моћи, као и људску ситничавост. Она извештава о сукобима модернизације сељачког друштва са аутентичношћу без премца у мађарској књижевности.

Њена главна дела[уреди | уреди извор]

  • Egy kosár hazai (Корпа завичаја), (приче, 1953)
  • Félúton (На пола пута), (кратка прича, 1962)
  • Ott is csak hó van (И тамо има само снега), (кратке приче, 1961)
  • Öt lépcső felfele (Пет корака горе), (приче, 1965)
  • Kegyetlen sugarak (Окрутни зраци), (извештаји, 1966)
  • Fiú a kastélyból (Дечак из замка), (приче, ТВ игра, 1968)
  • Nádtetős szocializmus (Сламнати социјализам), (извештаји, 1970)
  • Kinek a törvénye? (Чији је то закон?), (кратке приче, 1971)
  • Pókháló (Паукова мрежа), (роман, 1972)
  • A főügyész felesége (Жена државног тужиоца), (драме, 1974)
  • Bizonyíték nincs (Нема доказа), (приче, 1975)
  • A közös bűn (роман, 1976)
  • A vesztes nem te vagy (Ти ниси губитник), (кратке приче, 1976, 1978)
  • Közel a kés (Крај ножа), (приче, 1978)
  • Úszó jégtábla (Плутајући ледени покривач), (звучни ефекти, 1978)
  • Törvényen kivül és belül (Изван закона и унутар закона), (кратке приче, 1980)
  • Cogito, (приповетке, 1979)
  • Ez a hét még nehéz lesz (Ова недеља ће бити тешка), (кратке приче, 1981)
  • Vidravas (Видра), (роман, 1984) [4]
  • Idegen a faluban (Странац на селу), (приче, приповетке, 1984)
  • A Törvény szövedéke (Мрежа закона), (извјештаји, 1988)
  • Kettősünnep (Двострука гозба), (кратке приче, 1989)
  • Fogódzó nélkül (Без домаћина), (кратке приче, 1994)
  • Mama öltözik. Válogatott elbeszélések (Мама се облачи. Одабрани наративи), (1999).
  • Megszállt országban (Окупирана земља), (2005)

Репродукције, филмови, ТВ и аудио репродукције[уреди | уреди извор]

Драме[уреди | уреди извор]

  • A főügyész felesége (Жена државног тужиоца), (Tragédia, Кечкемет, 1970)
  • Kinek a törvénye? (Чији је то закон?), (Színmű, Ђер, 1976)
  • Vidravas (Ступица), (Színmű, Будимпешта, 1989)

Филмови[уреди | уреди извор]

  • Félúton (На пола пута), (1962)
  • Pókháló (Паукова мрежа), (1974)
  • Tizenegy több, mint három, (1976)
  • A közös bűn, (1978)
  • Kinek a törvénye? (Чији је то закон?), (1979)
  • Egymásra nézve (Гледамо једни друге), (1982)

ТВ игрице[уреди | уреди извор]

  • Aknamező (1968)
  • Régen volt háború (1969)
  • Bizonyíték nincs (1973)
  • Férfiak, akiket nem szeretnek
  • A sírásó (1977)
  • Úszó jégtáblák (1979)
  • Használt koporsó (1979)
  • Hínár (1981)
  • Bolondnagysága (1982)
  • Szent Kristóf kápolnája (1984)
  • Magyar karrier (1988)
  • Fiú a kastélyból

Звучне игре[уреди | уреди извор]

  • A menedék (1971)
  • Hálóban (1974)
  • Használt koporsó (1975)
  • Közös bűn (1977)
  • Úszó jégtábla (1977)
  • Vesztesek (1977) [5]
  • Közel a kés (1980)
  • A kápolna titka (1983)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kiss Noémi (2007-09-06). „Az írói példakép. Anyakép? – Galgóczi Erzsébetről”. Magyar Narancs. Архивирано из оригинала 2012-06-18. г. Приступљено 2020-12-31. 
  2. ^ Moskovics Judit (2004-11-11). „A Gobbi”. RTL Klub - 21. Század. Архивирано из оригинала 2009-05-15. г. Приступљено 2011-09-02. 
  3. ^ Galgoci, Eržebet (1986). U granicama zakona. Beograd: Prosveta. стр. 141—142. 
  4. ^ A regényben a MAORT pert, benne Papp Simon meghurcolását dolgozta fel. Komoly küzdelmet jelentett számára a peranyagok megismerése. Végül Fock Jenő miniszterelnök közbenjárására kapott engedélyt a megtekintésre. Jegyzeteket nem készíthetett, ezért minden látogatás után a gépírónőjéhez sietett és lediktálta a memorizált ismereteket. Forrás: Duna Televízió: Inkább fájjon! Galgóczi Erzsébet emlékműsor - 2009. május 20.
  5. ^ Rádiólexikon

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hanzl Péter, Nagy Sándor - Az üldöztetéstől a büszkeségig / Историја мађарских ЛГБТК особа од почетка до преласка миленијума (Háttér Társaság, 2023) ISBN 978-615-5707-27-8
  • На основу белешки проф. др Андраса Горомбеија (Универзитет у Дебрецину).
  • Révai új lexikona ВИИИ. (Гал–Гии).
  • Ki kicsoda a magyar irodalomban? Tárogató könyvek Ко је ко у мађарској књижевности? Приручници ISBN 963-8607-10-6

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ержебет_Галгоци&oldid=27717021”