Заим Топчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Заим Топчић
Топчић
Лични подаци
Датум рођења(1920-02-28)28. фебруар 1920.
Место рођењаГламоч, Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти15. јул 1990.(1990-07-15) (70 год.)
Место смртиСарајево, СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимањекњижевник
Породица
СупружникНаила Селимић
Деца2; укључујући Златка
НаградеНаграда Друштва писаца Босне и Херцеговине
Грумен сунца (1958)
Црни снегови (1962)

Потпис

Заим Топчић (Гламоч, 28. фебруар 1920Сарајево, 15. јул 1990) био је југословенски романописац. Двоструки је добитник награде Друштва писаца Босне и Херцеговине за романе Грумен сунца и Црни снегови (његов син Златко Топчић такође је двоструки добитник ове награде).[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 28. фебруара 1920. у бошњачкој породици у Гламочу.[2] Већину живота провео је у Сарајеву. Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Београду.[2]

Активно је учествовао у Другом светском рату на страни партизана. Након ослобођења, био је уредник сарајевске радио-станице.[2] Био је генерални секретар Удружења књижевника Босне и Херцеговине (данас Друштво писаца Босне и Херцеговине).

Живео је у Сарајеву са супругом Наилом Селимић, као и сином Златком и ћерком Весном. Као комуниста током Другог светског рата, године 1943. био је заробљен у логору Јасеновац.[3] Улица у Илиџи носи назив по њему.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „SLOŽNA UREDNIČKA BRATIJA”. idoconline.info. 13. 10. 1989. Приступљено 31. 7. 2015. 
  2. ^ а б в Draško Ređep (1971). Živan Milisavac, ур. Jugoslovenski književni leksikon [Yugoslav Literary Lexicon]. Novi Sad (SAP Vojvodina, SR Serbia: Matica srpska. стр. 540. 
  3. ^ „Kako sam izbjegao metke”. infobiro.ba. 10. 2. 2007. Приступљено 15. 12. 2021.