Замна

С Википедије, слободне енциклопедије

Замна јесте 41 километар дуга река у источној Србији, десна притока Дунава. Долина је позната по пећинама, луковима и кањону. Локално становништво је назива и Земна. Под називом „Тунелски пећински лук у кањону Замна“ простор је заштићен као споменик природе Републике Србије.

Ток и географија[уреди | уреди извор]

Замна настаје на источним падинама планине Дели Јован, испод Црног Врха, на надморској висини од 1,039 m (3 ft 4,9 in). Првобитно тече у правцу истока. Код села Плавна са леве стране улива реку Медвеђу (познату и као Медведица). На ушћу река је формирала прераст, или природни лук. Заклоњен густом шумом, зове се Рајски прераст ("Рајски лук") и има 25 km (16 mi) удаљен од центра села.[1][2][3] Пећински лукови настају када се порозна, кречњачка таваница пећине уруши. Замнин "Рајски лук" је највиши стеновити лук у Европи.[4]

Аустријски путник Феликс Филип Каниц посетио је ову област у другој половини 19. века. Он је описао планину Дели Јован која се уздиже изнад реке у четири терасе, као и овдашњу дрвећу флору која је у то време обухватала букву, храст, орах и леску.[5] Подручје је први пут ваљано истражио 1895. године географ Јован Цвијић. Дао је научна објашњења за настанак лукова.[4]

Пећину је формирала река, која је такође временом изазвала урушавање плафона на две локације. Ови кровни отвори се зову вигледи. Пећина је заправо један, континуирани пећински тунел. 155 m (509 ft) је дугачак. Улазни део је 18 m (59 ft) висок и 10 m (33 ft) широк. док је завршна шупљина 10 m (33 ft) и 14 m (46 ft) широка. Како су рупе у срушеном плафону 70 m (230 ft) одвојене, тунел је потпуно осветљен дневним светлом. Сама пећина се још увек не формира у пун лук, али се полако у њега претвара.[4]

Осим лука, на делу Плавна река је исклесала и четири километара дуг кањон, типичан за титонски кречњачки регион. Кањон је уклесан у масиву Дели Јовановог Кума. На овом делу се налазе и две пећине: Дудићева и Цветкова пећина. Парадисе Арцх се налази на крају кањона. Лук је скоро 20 m (66 ft) висок и 4 to 12 m (13 to 39 ft) широк. Изнад лука је природни видиковац.[1][2]

Код села Штубик скреће у правцу североистока и са десне прима Миљаковачку реку, а са леве Турију. Пролазећи западно од села Малајнице и источно од села Јабуковац, са леве стране прима Скочку реку. У доњем делу река доста вијуга, пре него што се улива у Дунав код Михајловца, преко острва Острову Маре.[1][2]

Код Јабуковца постоји некадашње корито Замне. Оно је неких 100 метара дуга и богата рибом.[5]

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Бујне шуме се састоје од букве, обичног граба, врста храста, папрати и маховине.[6] Обрадиво земљиште највише обрађује кукуруз.[5]

Река је богата рибом, међу којима су клен, пастрмка, чамац и мрена.[1][5] У Замни живе и ракови.[6]

Долина Замна такође обилује змијама. Станиште је белоушка, смука, поскока и европске гује.[2]

Како се подручје налази у близини заштићеног подручја Вратна, уз Замну се могу видети јелени и дивље свиње, као и птице грабљивице.[6]

Људска историја[уреди | уреди извор]

У близини реке је античко римско археолошко налазиште Шаркамен.[5]

Године 1807, за време Првог српског устанка, вођене су две битке у долини реке: Битка на Штубику и Битка на Малајници.[5]

Фолклор[уреди | уреди извор]

Локални фолклор сматра Замну магичном локацијом, местом где се виле окупљају да заводе пролазнике својим магичним плесом. Локално становништво користи воду испод лука за магијске ритуале.[1] Верује се да је вода која тече преко камења магично бистра. Такође, постоје бројне приче о скривеном хајдучком благу, па је клисура прокопана на више места. Становници су такође веровали да у реци живи Дух воде.[6] Рајски лук је посебно назван тако, јер мештани верују да је то место где душе директно улазе у рај и место где се сукобљавају силе добрих и вишедимензионалних демона.[4] Каниц је људе које је срео описао као веома побожне.[5]

Воденице[уреди | уреди извор]

Замна је била позната по воденицама. Постојао велики велики број воденица. Сељани су правили кукурузно брашно, од којег се пекао специфичан кукурузни хлеб, назван малај(ац) . Она је дала име селу Малајница поред којег тече река.[6]

Заштита[уреди | уреди извор]

Кањон је први пут заштићен 1957. године. Ова одлука је укинута у јуну 2020. новом,[4] када је под називом „Тунелски пећински лук у кањону Замна“ простор заштићено као споменик природе.[7] Подручје је описано као „спелеолошки објекат тунелско пећинског типа“, и стављено у I категорију заштите због „међународног, националног и изузетног значаја“, на основу „аутентичности, репрезентативности, пејзажне атрактивности и очуваности“. Заштићено подручје обухвата 395 хектара на територији два села Штубик и Плавна. Спомеником природе администрира Туристичка организација Неготин.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Slobodan T. Petrović (9. 11. 2017), „Rajski prerast na Zamni” [Rajski prerast on Zamna], Politika: 25 
  2. ^ а б в г „Reka Zamna” [Zamna River]. Musicarenje.org. 1. 7. 2016. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 19. 08. 2023. 
  3. ^ Road atlas of Serbia with city maps. Intersistem kartografija. 2006. ISBN 86-7722-205-7. 
  4. ^ а б в г д ђ Slavica Stuparušić (19. 1. 2021). „Lepote kanjona Zamne” [Beauty of Zamna Canyon]. Politika (на језику: српски). стр. 34. 
  5. ^ а б в г д ђ е Slobodan T. Petrović (27. 12. 2020). Камени мост који је извајала природа [Stone bridge carved by nature]. Politika-Magazin, No. 1213 (на језику: српски). стр. 20—21. 
  6. ^ а б в г д Slobodan T. Petrović (3. 10. 2007), „Blago reke Zemne” [Treasure of the river Zamna], Politika Slobodan T. Petrović (3 October 2007), "Blago reke Zemne" [Treasure of the river Zamna], Politika (in Serbian)
  7. ^ Slavica Stuparušić (12. 1. 2021). „Pod zaštitom 400 hektara” [400 hectares under protection]. Politika (на језику: српски). стр. 33. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Замна&oldid=26883490”