Битка на Штубику

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка на Штубику
Део Првог српског устанка
Map of battle of Malajnica and Štubik.jpg
Битка на Штубику
Време:мај-јун 1807.
Место:Штубик, близу Неготина
Резултат: турска победа, српски шанац опседнут
Сукобљене стране
Српски устаници  Османско царство
Команданти и вође
Миленко Стојковић Османско царство Мула-паша Видински
Османско царство Гушанац Алија
Јачина
око 1.500 српских устаника[1] 5.000-8.000[1]
Жртве и губици
Лаки[1] Лаки[1]

Битка на Штубику (1807) била је део Првог српског устанка. Битка се завршила поразом устаника, који су опседнути у Штубику све до доласка помоћи и српско-руске победе на Малајници.

Увод[уреди]

После ослобођења Београда и осигурања западне границе устаничке Србије на Дрини, Правитељствујушчи совјет и Карађорђе одлучили су да се од Турака ослободи Тимочка Крајина и на Дунаву успостави веза са руском војском (Русија је од децембра 1806. била у рату са Турском). У пролеће 1807. Хајдук Вељко Петровић је са својим устаницима упућен у Црну реку, а Миленко Стојковић у Пореч и Крајину.[1]

Док је Хајдук-Вељко дизао народ на устанак у Црној реци и око Гургусовца (Књажевац) и Бање (Сокобања), устаници пожаревачке и браничевске нахије (око 1.500 људи) под Миленком Стојковићем приморали су турског заповедника Пореч-Алију да напусти Пореч и пређе у Ада Кале, а затим заузели Штубик код којег су подигли утврђење и у њему оставили посаду од око 200 људи, а затим продужили према Неготину.[1]

Битка[уреди]

Битка на мапи модерне Србије.

У међувремену, заповедник Видина Мула-паша и Алија Гушанац, вођа крџалија, прикупили су око 5.000-8.000 турских војника и крџалија и почетком маја похитали да протерају Србе, који су пред надмоћнијом турском војском застали код Штубика. Турци су напали и у кратком боју потисли устанике у шанац.[1]

Битка на Штубику

Последице[уреди]

Миленко Стојковић са војском одступио је у Штубик, где се утврдио. Турци су се утврдили на Малајници и опсели Штубик.[1] Карађорђе је са војскама смедеревске и грочанске нахије пошао у помоћ Миленку; средином јуна са око 4.500 пешака и коњаника стигао је на Штубик и подигао шанчеве према Турцима. Турска војска разбијена је уз помоћ руске војске 1. јула 1807. у боју на Малајници.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 9). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 568. 

Литература[уреди]

  • Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 9). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 568. 
  • Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 9). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 568.