Јабуковац (Неготин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јабуковац
Jabukovac.jpg
Споменици страдалима у ратовима, у центру Јабуковца
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.Пад 1.884
Географске карактеристике
Координате44°20′50″ СГШ; 22°22′51″ ИГД / 44.34728° СГШ; 22.38089° ИГД / 44.34728; 22.38089Координате: 44°20′50″ СГШ; 22°22′51″ ИГД / 44.34728° СГШ; 22.38089° ИГД / 44.34728; 22.38089
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина193 м
Јабуковац на мапи Србије
Јабуковац
Јабуковац
Јабуковац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број19304
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Јабуковац је насеље у Србији, у општини Неготин, у Борском округу. Према попису из 2002. било је 1884 становника (према попису из 1991. било је 2988 становника). До 1965, године је ово насеље седиште Општине Јабуковац коју су чинила насељена места: Дупљане, Јабуковац, Малајница, Плавна, Шаркамен, Штубик, Уровица и Вратна. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Неготин.

Географија[уреди]

Јабуковац се налази северозападно од неготинске низије. Налази се на надморској висини од 220 m између атара Дупљана и Мале Каменице на истоку, Уровице на североистоку, Вратне на северу и села Штубика и Малајнице на југу.

Ово место је после Неготина највеће насеље у Крајини и Кључу. Простире се са обе стране средњег тока реке Замне и њених притока Скочке и Турије. Површ на којој је село изделиле су реке, потоци и многе заравни, а на западу су брда и косе, огранци планине Великог Гребена, који овај крај Крајине одваја од Пореча. [1]

Легенде о настанку села[уреди]

Црква у Јабуковцу

Село Јабуковац, према легенди, настало је око „сто година после косовске битке“. Ова легенда има и научне потпоре, јер се Јабуковац први пут помиње у потпису из 1530. године, када има 10 кућа. Село тада припада Фетислам|фетисламској нахији. Фетислам, град у непосредној близини Кладова, је основао Сулејман Величанствени 1542. године, а значи у преводу „заштитник ислама“.

Према казивањима, село је основао „неки Марко“, пребег из Призрена, са синовима Банком и Богојем, населивши се поред неке јабуке. Према томе су Банковићи и Богојевићи најстарије породице у селу.

Био је 1870. године јабуковачки учитељ Јован Тодоровић претплатник једне Вукове књиге.[2]

У Јабуковцу се 27. јула 2007. године, догодило друго по броју жртава масовно убиство у модерној историји Србије када је Никола Радосављевић (39) хицима из ловачке пушке убио девет мештана села, а двоје ранио.

Географски положај[уреди]

Јабуковац је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 28 km северозападно од Неготина. Смештено је на просечно 176 метара надморске висине, на долинским странама Скочке реке, леве притоке реке Замне. Северна географска ширина насеља је 44° 20’56”, источна географска дужина 22° 22’ 50”, а површина атара 9.729 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко Јасенице и Штубика или путем Неготин-Кладово преко насеља Дупљане.

Историја[уреди]

О постанку насеља постоје два тумачења - по првом га је крајем 15. века „поред неке дивље јабуке“ заселила једна породица из околине Призрена, а по другом да су га насели „још у турско време“ становници турског утврђења Дуд које се налазило на обали Дунава.

Први пут се Јабуковац помиње у турским пописима 16. века (1530 - 10 кућа, 1586 - 17 кућа), затим на аустријским картама, конкретно Лангеровој, почетком 18. века под именом Jabukowiz (1736 - 34 куће), а у његовој близини и Turia. На карти Темишварски Банат уписано је само село Jabucowaz. Године 1784. забележено је село Jabukovacz, 1807. године помиње се „кнез Јабуковачки“ а 1811. године записано је село Јабуковац. Село је 1846. године имало 390, 1866. године 578, а 1924. године 873 куће.[3]

Порекло становништва[уреди]

По причама мештана које је забележио Коста Јовановић село је најпре засновано код извора Бобота, па премештено код Незнаног гробља, а после досељавања и прираштаја заузело је садашњи простор. Прираштају Јабуковца допринеле су породице које су се одавно преместиле из растуреног села Турије, а још више оне што су дошле са места Дуда и образовале читав један крај Јабуковца. Коста Јовановић бележи да се за многе садашње родове није могло утврдити тачно порекло, јер су у Јабуковцу 1736. годин постојале само 34 куће, док су многа садашња мања насеља имала два пута, па и више кућа. Несумњиво је да је у међувремену дошло до јачег насељавања у Јабуковцу, највероватније из Румуније и из порумуњених крајева, те да су се можда неки родови повратили из истих и других крајева.[4]

Данашње насеље је подељено на четири краја (Боронга, Доњи, Осоје и Дудаско брдо) и више група родовских кућа.

Након Првог светског рата у њему су живеле следеће породице: Богојешти, Банкулешти и Лулалешти (слава Свети Јован), Боранге, Станешти, Вујешти, Белегешти и Никешти (слава Свети Арханђео), Ђоћешти (слава Свети Никола), Ђогешти (слава Свети Арханђео), Бранкулешти (слава Свети Никола), Андријешти (слава Свети Арханђео), Мамаљигешти и Горешти (слава Петковица), Стојкочешти (славе Свети Арханђео и Петковица), Гипсари (слава Свети Арханђео), Радомирешти и Бобарешти (слава Петковица), Павлићи и Пуљеци (слава Свети Арханђео), Бусјоци (слава Петковица), Маманешти (слава Свети Арханђео), Клисурешти и Коренцешти (слава Петковица), Ђеновешти (слава Свети Никола), Урдешти (слава Петковица), Крторешти (слава Свети Никола), Барбуцешти (слава Свети Арханђео), Бубуљешти (слава Свети Арханђео), Оларешти (слава Петковица), Његоицешти (слава Свети Арханђео), Кикиџешти (слава Петковица), Поркарешти (слава Свети Арханђео), Казимировићи (слава Свети Јован), Добривојешти, Велкуљешти, Трикешти, Кећешти и Филчешти (слава Ђурђевдан), Мерћешти, Живешти и Блендешти (слава Ђурђевдан), Ркуљешти (слава Свети Алимпије), Гуренешти (слава Свети Стеван), Огњановићи (слава Свети Лука), Пулекићи (слава Петковдан), Савковићи, Живковићи и Матићи (слава Свети Врачи), Србуловићи (слава Петковдан), Крајтаровићи (слава Петковица), Тујкешти, Јаножешти, Кириђешти, Голумбешти и Викешти (слава Мала Госпојина), Танасешти (слава Свети Никола), Бабајељи (слава Петровдан), Петрикешти (слава Свети Арханђео), Трокешти (слава Свети Арханђео), Пупушон (слава Свети Арханђео), Јовановићи (слава Свети Алимпије), Петровићи (слава Свети Никола), Милојковићи (слава Петковица), Ристићи (слава Свети Алимпије) и Гроздићи (слава Мала Госпојина).[5]

У односу на попис које је почетком века забележио Коста Јовановић до 1968. догодиле су се знатне промене у називима породица и броју њихових кућа.[6]

Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.

Културни и привредни развој села[уреди]

Заветина Јабуковца је Спасовдан, док је црква у насељу посвећена Вазнесењу Господњем подигнута 1869. године. Током свог развоја насеље је имало три цркве - стару „од слабог материјала“ коју су запалили Турци, другу за време владе династије Обреновић, и трећу подигнуту 1914. године.

Становништво Јабуковца је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством.

Године 1921. Јабуковац је имало 443 кућа и 7.948 становника, 1948. године 1118 кућа и 4.550 становника, а 2002. године 1.312 кућа и 1.865 становника. По попису из 1981. године на привременом раду у иностранству из овог насеља налазио се 461 становник.

Од 1890. до 1947. године био је седиште среза, а до 1965. године седиште општине Јабуковачке.

Осморазредна основна школа у насељу постоји од 1846. године. Школске 2006−2007. године имала је 153 ученика. Земљорадничка задруга у Јабуковцу основана је 1899. године, електрификација насеља урађена 1959. године, Дом културе изграђен 1950. године, а водовод изграђен 1978. године. Асфалтни пут и телефонске везе са светом Јабуковац добија 1979. године.

У Јабуковцу постоји и Добровољно ватрогасно друштво, Фудбалски клуб „Полет“ (основан 1963. године) и Културно-уметничко друштво „Флоричика“ (основано 1970. године).

Демографија[уреди]

Улица у Јабуковцу

У насељу Јабуковац живи 1606 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (46,5 код мушкараца и 49,2 код жена). У насељу има 712 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Становници Власи се деле на Унгурјане (дошли из Ердеља и околине) и Царане (дошли из Румуније као земљорадници).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 4.550
1953. 4.592
1961. 4.491
1971. 3.886
1981. 3.485
1991. 2.988 2.414
2002. 1.884 2.756
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
1.504 79,83 %
Власи
  
268 14,22 %
Румуни
  
32 1,69 %
Југословени
  
4 0,21 %
Хрвати
  
1 0,05 %
непознато
  
58 3,07 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 241. 
  2. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године
  3. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 242. 
  4. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 242. 
  5. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 243. 
  6. ^ Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 52. 
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]