Зидни окаш

С Википедије, слободне енциклопедије

Зидни окаш
Зидни окаш, женка
Зидни окаш, мужјак
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
L. megera
Биномно име
Lasiommata megera

Зидни окаш[1] (лат. Lasiommata megera) лептир је из породице шаренаца (лат. Nymphalidae) и потпородице окаша (лат. Satyrinае). Лако га је разликовати по интензивној наранџастој боји, поготово код женки. Често отворених крила сунча се на камењу или зидовима. Широко је распрострањен лептир који насељава камењаре, шумовите и травнате пределе широм Европе.

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Распрострањење зидног окаша у Србији
  присутан

Зидни окаш насељава северну Африку, Европу, Кавказ, Малу Азију. Блиски исток, западни Сибир и Казахстан.

Станиште[уреди | уреди извор]

Станишта обухватају рубове шума и чистине, површине обрасле ниским растињем и грмљем у равницама и речним долинама и ретким шумама. Такође се налази у планинским стаништима до 0—3.000 метара изнад нивоа мора.

Сезона лета[уреди | уреди извор]

Биволтне су или триволтне врсте, а лете од раног априла до октобра у зависности од локалитета и надморске висине.

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Стадијум у ком врста презимљава је гусеница, и то на половини развојног пута, међу влатима траве којима се иначе хране. Кроз све ступњеве су јасно зелене, латерална линија је бела и нешто шира, док се медиодорзум не истиче. Интегумент је густо прекривен кратким, униформним сетама. Након хибернације, настављају са исхраном и растом, и улуткавају се у пролећним месецима.[2]

Подврсте[уреди | уреди извор]

  • L. m. megera
  • L. m. vividissima
  • L. m. megerina (Herrich-Schäffer, 1856)
  • L. m. transcaspica (Staudinger, 1901)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Српски називи дневних лептира (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 06. 2013. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  2. ^ Klop, Esther; Omon, Bram; WallisDeVries, Michiel F. (2015-04-01). „Impact of nitrogen deposition on larval habitats: the case of the Wall Brown butterfly Lasiommata megera”. Journal of Insect Conservation (на језику: енглески). 19 (2): 393—402. ISSN 1572-9753. doi:10.1007/s10841-014-9748-z. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Tolman, T.; Lewington, R. (2008). Collins butterfly guide.
  • Đurić, M.; Popović, M. (2011). Dnevni leptiri Srbije priručnik.
  • Јакшић, П.; Нахирнић, А. (2011). Дневни лептири Засавице.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]