Iglun

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Iglun
Vremenski raspon: 3–0 Ma
Rani pliocen do sadašnjosti[1]
Xiphias gladius2.jpg
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Životinje
Tip: Hordati
Klasa: Actinopterygii
Red: Perciformes
Podred: Scombroidei
Porodica: Xiphiidae
Swainson, 1839
Rod: Xiphias
Linnaeus, 1758
Vrsta:
X. gladius
Binomno ime
Xiphias gladius
World distribution Swordfish.svg
Globalna raspodela sabljare u plavom
Sinonimi[3] }-
  • Xiphias imperator Bloch & Schneider, 1801
  • Tetrapterus imperator (Bloch & Schneider, 1801)
  • Xiphias rondeletii Leach, 1814
  • Phaethonichthys tuberculatus Nichols, 1923
  • Xiphias estara Phillipps, 1932
  • vXiphias thermaicus Serbetis, 1951}-

Iglun ili sabljarka (Xiphias gladius) velika je, visoko migratorna, predatorska riba karakterisana dugim, pravim, šiljatim šiljkom. One su popularne sportske ribe iz kljunaste kategorije, mada su teško pristupne. Sabljarke imaju izdužene, okrugla tela, i gube sve zube i krljušti do odraslog doba. Ove ribe su široko zastupljene u tropskim i umerenim delovima Atlantika, Pacifika, i Indijskog okeana, i tipično se mogu naći od blizine površine do dubine od 550 m (1.800 ft).[2] One obično dostižu 3 m (9,8 ft) dužine, a maksimalna zabeležena dužine je 455 m (1.493 ft) i težina od 650 kg (1.430 lb).[3][4] One su jedini pripadnik njihove familije, Xiphiidae.[5]

Iglun je karakterističan po nastavku gornje čeljusti koji se formira u veliku sablju (po njoj je dobio drugi svoj naziv, sabljarka) i kratkom leđnom peraju.[6] Sablju koristi za napad i za obranu, vrlo je brz i okretan. Ima velike oči, vid mu je vrlo dobar, a na očnom mišiću ima posebno tkivo koje služi da spreči gubitak toplote iz mozga na većim dubinama. Telo mu je izduženo, s jakim repnim perajem, boja mu je crno-smeđa odozgo, a svetlija s trbušne strane. Vrstan je predator, a hrani se pretežno ribom, iako jede i rakove i glavonošce. Mresti se u toplijim predelima, najčešće u Sargaškom moru.

Taksonomija i etimologija[уреди]

Sabljarka je imenovana po svom šiljatom, ravom kljunu, koji podseća na sablju. Ime vrste, Xiphias gladius, izvedeno je iz grčke reči ξιφίας (xiphias, „sabljarka”), koja je izvedena iz ξίφος (xiphos, „sablja”) i latinske reči gladius („sablja”).[4] To je čini naizgled sličnom sa drugim kljunastim ribama, kao što je marlin, mada je njihova fiziologija veoma različita i one su članovi različitih familija.[7]

Rasprostranjenost[уреди]

Iglun na ribari u Maroku

Ova vrsta živi u svim okeanima, u umerenim i toplijim predelima, a ponekad zađe i u hladne vode. Može ga se pronaći i po celom Mediteranu, a genetska analiza je pokazala razlike između jedinki iz Mediterana i ostalih igluna, što je pokazatelj da se radi o dve izdvojene populacije[8].

Opis[уреди]

Igluni obično dostižu dužinu od 3 m (9,8 ft), a maksimalna zabeležena dužina je 4,55 m (14,9 ft) i težina od 650 kg (1.430 lb).[3][4] Pecaroški rekord na sabljarke prema podacima Međunarodne asocijacije za ribolov bio je uzorak od 536 kg (1.182 lb) koji je uhvaćen kod Čilea 1953. godine.[2] Ženke su veće od mužjaka, a pacifičke sabljarke dostižu veću veličinu od onih u severozapadnom Atlantiku i Mediteranu.[4] Zrelost dostižu pri uzrastu od 4 do 5 godina, a smatra se da je maksimalna starost najmanje 9 godina.[4] Najstarije sabljarke pronađena u nedavnom istraživanju bile su 16-godišnja ženka i 12-godišni mužjak. Starost sabljarki je izvedena, sa poteškoćama, iz godišnjih prstenova na perajima, a ne na bazi otolita, pošto su njihovi otoliti male veličine.[9]

Sabljarke su ektotermne životinje; međutim, kao i neke vrste morskih pasa, one imaju posebne organe pored očiju kojima greju oči i mozak. Izmerene su temperature od 10 do 15 °C (18 do 27 °F) iznad temperature okolne vode. Zagrevanje očiju uveliko poboljšava njihov vid, a posledično se poboljšava i njihova sposobnost hvatanja plena.[10][11] Od preko 25.000 vrsta riba, samo je za 22 poznato da imaju mehanizam za očuvanje toplote. Tu spadaju sabljarke, marlin, tuna i neke ajkule.[10][11]

Reference[уреди]

  1. ^ Fierstine, Harry L. "A paleontological review of three billfish families (Istiophoridae, Xiphiidae, and Xiphiorhynchidae)." Biological Sciences (1990): 11.
  2. 2,0 2,1 2,2 Collette, B.; Acero, A.; Amorim, A.F.; Bizsel, K.; Boustany, A.; Canales Ramirez, C.; Cardenas, G.; Carpenter, K.E.; de Oliveira Leite Jr., N.; Di Natale, A.; et al. (2011). Xiphias gladius. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2011: e.T23148A88828055. doi:10.2305/IUCN.UK.2011-2.RLTS.T23148A9422329.en. Приступљено 25. 12. 2017. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2018). Xiphias gladius на Фиш бејсу. [верзија на датум: February 2018]
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Gardieff, S. Swordfish. Florida Museum of Natural History. Accessed 26 December 2011
  5. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2011). "Xiphiidae" на Фиш бејсу. [верзија на датум: December 2011]
  6. ^ (језик: хрватски) Nesvrstani predatori (riblje-oko.hr)
  7. ^ Pepperell, J. 2010. Fishes of the Open Ocean: A Natural History and Illustrated Guide. ISBN 978-0-226-65539-0
  8. ^ Mediterranean spearfish (fishbase.org)
  9. ^ Jesse Marsh, Margot Stiles, 2007. "Seafood Watch, Seafood Report, Monterey Bay Aquarium, [1]"
  10. 10,0 10,1 Fritsches, K.A., Brill, R.W., and Warrant, E.J. 2005. Warm Eyes Provide Superior Vision in Swordfishes. Current Biology 15: 55–58
  11. 11,0 11,1 Hopkin, M. (2005). Swordfish heat their eyes for better vision. Nature, 10 January 2005

Literatura[уреди]

  • Richard Ellis (2013). Swordfish: A Biography of the Ocean Gladiator. ISBN 978-0226922904. 

Spoljašnje veze[уреди]