Морски коњић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Hippocampus
Временски распон: Плиоцен до данас – 23–0 Ma
Hippocampus.jpg
Hippocampus sp.
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Hippocampus

Cuvier, 1816, Rafinesque, 1810[1][2]

Морски коњић је назив који се користи за врсте морских риба из породице Syngnathidae, али превасходно за род Hippocampus.

Опис[уреди]

Сви представници породице се одликују овалним, издуженим телом које се завршава дугом цевастом њушком са малим устима на њеном крају.[3] Тело препокривају коштани прстенови који штите животињу.[4] Код представника рода Hippocampus положај главе је такав да чини прав угао са телом.[5] Између главе и тела је врат. Могу да окрену главу на разне стране, а очи које се налазе истурене на малим коштаним испупчењима, могу да померају независно једно од другог. Увијени (прехензилни) реп има улогу да се држе за алге и корале како их морске струје не би однеле.[6] Имају леђно и грудно пераје и крећу се тако да се не уочавају нагли покрети тела.[7]

Исхрана[уреди]

Углавном се хране малим љускарима које усисавају у уста.[7]

Размножавање[уреди]

Женке полажу јаја на трбух мужјака, где остају залепљена и где их мужјак оплођује. На том делу коже набуја трбушна врећица у којој се даље развијају млади.[6] Млади се легу након 4,5 недеље.[7]

Станиште[уреди]

Настањују мора тропског и умереног појаса. Подносе воду различитог салинитета. Слаби су пливачи, али пошто задржавају усправни став међу алгама, боље се камуфлирају.[6]

Врсте[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Rafinesque 1810, стр. 18.
  2. ^ Hippocampus Rafinesque, 1810, WoRMS
  3. ^ „sea horse or seahorse”. dictionary.com. Приступљено 19. 06. 2016. 
  4. ^ Брем, А. 1983. Живот животиња. Просвјета: Загреб.
  5. ^ Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  6. 6,0 6,1 6,2 Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија Природа. Вук Караџић. Београд.
  7. 7,0 7,1 7,2 Чинери, М. 2001. Велика енциклопедија животиња. ИТП „Змај“: Нови Сад.

Литература[уреди]

  • Rafinesque Schmaltz, C. S. (1810). „G. Hippocampus”. Caratteri di alcuni nuovi generi e nuove specie di animali e piante della Sicilia: con varie osservazioni sopra i medesimi. Palermo: Sanfilippo. стр. 18. 
  • Amanda C.J. Vincent & Sadler, Laila M. (1995). „Faithful pair bonds in wild seahorse, Hippocampus whitei”. Animal Behaviour. 50 (6): 1557—69. doi:10.1016/0003-3472(95)80011-5. 
  • Amanda C.J. Vincent (1995). „A role for daily greetings in maintaining seahorse pair bonds”. Animal Behaviour. 49: 258—260. doi:10.1016/0003-3472(95)80178-2. 
  • Amanda C.J. Vincent (1990). „A seahorse father makes a good mother”. Natural History. 12: 34—43. 
  • Amanda C.J. Vincent & Woodroffe, Rosie (1994). „Mothers little helpers: patterns of male care in mammals”. Trends in Ecology and Evolution. 9 (8): 294—7. PMID 21236858. doi:10.1016/0169-5347(94)90033-7. 
  • Sparks, John (1999). Battle of the Sexes: The Natural History of Sex. London: BBC Books. ISBN 978-0-563-37145-8. 
  • Lourie, Sara A.; Amanda C.J. Vincent; Hall, Heather J. (1999). Seahorses: An Identification Guide to the World's Species and their Conversation. London: Project Seahorse. 
  • R., Teske P.; Hamilton, H.; Matthee C. A.; Barker N. P. (2007). „Signatures of seaway closures and founder dispersal in the phylogeny of a circumglobally distributed seahorse lineage”. BMC Evolutionary Biology. 7: 138. PMC 1978501Слободан приступ. PMID 17697373. doi:10.1186/1471-2148-7-138. 
  • Leslee Matsushige, Curator, Birch Aquarium at Scripps, UCSD and Dawn Navarro Ericson, Natural Science Illustrator "Sea Horses & their Relatives", WEEKEND NATURALIST: An Identification and Natural Science Guide. 2011. ISBN 9780982835623. Manta Publications 2011 first edition.

Спољашње везе[уреди]