Морски коњић

С Википедије, слободне енциклопедије

Морски коњић
Временски распон: плиоцен – данас
Hippocampus hippocampus (on Ascophyllum nodosum).jpg
Краткокљуни морски коњић (Hippocampus hippocampus)
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Syngnathiformes
Породица: Syngnathidae
Потпородица: Hippocampinae
Род: Hippocampus
Rafinesque, 1810[1][2]
Типска врста
Hippocampus heptagonus
Rafinesque, 1810
Врсте

погледајте Врсте.

Синоними

Морски коњић (Hippocampus) је род морских риба из породице Syngnathidae и назив који се користи за 46 врстa које му припадају. „Hippocampus” потиче од старогрчког hippókampos (ἱππόκαμπος), што је изведено од híppos (ἵππος) што значи „коњ“ и kámpos (κάμπος) што значи „морско чудовиште“[4][5] или „морска животиња“.[6] Имајући главу и врат који подсећају на коња, морски коњићи такође имају сегментирани коштани оклоп, усправно држање и увијен реп који се може ухватити за влати траве.[7] Заједно са морским иглама и змајевима (Phycodurus и Phyllopteryx) чине породицу Syngnathidae.

Опис[уреди | уреди извор]

Сви представници породице се одликују овалним, издуженим телом које се завршава дугом цевастом њушком са малим устима на њеном крају.[8] Тело препокривају коштани прстенови који штите животињу.[9] Код представника рода Hippocampus положај главе је такав да чини прав угао са телом.[10] Између главе и тела је врат. Могу да окрену главу на разне стране, а очи које се налазе истурене на малим коштаним испупчењима, могу да померају независно једно од другог. Увијени (прехензилни) реп има улогу да се држе за алге и корале како их морске струје не би однеле.[11] Имају леђно и грудно пераје и крећу се тако да се не уочавају нагли покрети тела.[12]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Углавном се хране малим љускарима које усисавају у уста.[12]

Размножавање[уреди | уреди извор]

Женке полажу јаја на трбух мужјака, где остају залепљена и где их мужјак оплођује. На том делу коже набуја трбушна врећица у којој се даље развијају млади.[11] Млади се легу након 4,5 недеље.[12]

Станиште[уреди | уреди извор]

Настањују мора тропског и умереног појаса. Подносе воду различитог салинитета. Слаби су пливачи, али пошто задржавају усправни став међу алгама, боље се камуфлирају.[11]

Врсте[уреди | уреди извор]

Род Hippocampus:

Еволуција и фосилни запис[уреди | уреди извор]

Анатомски докази, поткрепљени молекуларним, физичким и генетским доказима, показују да су морски коњићи високо модификоване морске игле. Фосилни запис морских коњића је, међутим, веома редак. Најпознатији и најбоље проучавани фосили су примерци Hippocampus guttulatus (иако се у литератури чешће помињу под синонимом H. ramulosus), из формације реке Марекија у провинцији Римини, Италија, која датира из доњег плиоцена, пре око 3 милиона година. Најранији познати фосили морског коњића су две врсте сличне мореским иглама, H. sarmaticus и H. slovenicus, из копролитног хоризонта брда Туњице, средњег миоценског лагерштета у Словенији који датира од пре око 13 милиона година.[13]

Молекуларно датирање имплицира да су се морске игле и морски коњићи разишли током касног олигоцена. Ово је довело до спекулација да су морски коњићи еволуирали као одговор на велике површине плитке воде, новонастале као резултат тектонских догађаја. Плитка вода би омогућила ширење станишта морске траве која је служила као камуфлажа за усправно држање морских коњића.[14] Ове тектонске промене су се десиле у западном Тихом океану, указујући на порекло из те области, а молекуларни подаци указују на две касније, одвојене инвазије Атлантског океана.[15] Године 2016, студија објављена у часопису Nature открила је да је геном морског коњића до сада проучаван геном рибе који се најбрже развија.[16]

Еволуција морских коњића из морске игле можда је била адаптација у погледу биомеханике хватања плена. Јединствено држање морског коњића омогућава им да ухвате мале шкампе на већим удаљеностима него што је способна морска игла.[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rafinesque Schmaltz, C. S. (1810). „G. Hippocampus”. Caratteri di alcuni nuovi generi e nuove specie di animali e piante della Sicilia: con varie osservazioni sopra i medesimi. Palermo: Sanfilippo. стр. 18. 
  2. ^ Hippocampus Rafinesque, 1810, WoRMS
  3. ^ Whitley, Gilbert P. (1931). „New Names for Australian Fishes”. The Australian Zoologist. 6 (4): 313. 
  4. ^ Shorter Oxford English Dictionary. Oxford, UK: Oxford University Press. 2007. ISBN 978-0199206872. 
  5. ^ ἱππόκαμπος, ἵππος, κάμπος. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
  6. ^ Jarvis, Dr Peter (2020-01-13). The Pelagic Dictionary of Natural History of the British Isles: Descriptions of all Species with a Common Name (на језику: енглески). Pelagic Publishing Ltd. ISBN 978-1-78427-196-1. 
  7. ^ „sea horse or seahorse”. dictionary.com. Архивирано из оригинала на датум 07. 08. 2016. Приступљено 2016-06-19. 
  8. ^ „sea horse or seahorse”. dictionary.com. Архивирано из оригинала на датум 07. 08. 2016. Приступљено 19. 6. 2016. 
  9. ^ Брем, А. 1983. Живот животиња. Просвјета: Загреб.
  10. ^ Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  11. ^ а б в Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија Природа. Вук Караџић. Београд.
  12. ^ а б в Чинери, М. 2001. Велика енциклопедија животиња. ИТП „Змај“: Нови Сад.
  13. ^ Žalohar J.; Hitij T.; Križnar M. (2009). „Two new species of seahorses (Syngnathidae, Hippocampus) from the Middle Miocene (Sarmatian) Coprolitic Horizon in Tunjice Hills, Slovenia: The oldest fossil record of seahorses”. Annales de Paléontologie. 95 (2): 71—96. doi:10.1016/j.annpal.2009.03.002. 
  14. ^ Teske PR; Beheregaray LB (2009). „Evolution of seahorses' upright posture was linked to Oligocene expansion of seagrass habitats”. Biol. Lett. 5 (4): 521—3. PMC 2781918 Слободан приступ. PMID 19451164. doi:10.1098/rsbl.2009.0152. 
  15. ^ Teske PR; Cherry MI; Matthee CA (2004). „The evolutionary history of seahorses (Syngnathidae: Hippocampus): molecular data suggest a West Pacific origin and two invasions of the Atlantic Ocean”. Mol Phylogenet Evol. 30 (2): 273—86. PMID 14715220. doi:10.1016/S1055-7903(03)00214-8. 
  16. ^ Lin, Qiang; Fan, Shaohua; Zhang, Yanhong; Xu, Meng; Zhang, Huixian; Yang, Yulan; et al. (14. 12. 2016). „The seahorse genome and the evolution of its specialized morphology”. Nature. 540 (7633): 395—399. Bibcode:2016Natur.540..395L. PMID 27974754. doi:10.1038/nature20595 Слободан приступ. 
  17. ^ Van Wassenbergh, Sam; Roos, Gert; Ferry, Lara (2011-01-25). „An adaptive explanation for the horse-like shape of seahorses”. Nature Communications. 2 (1): 164. Bibcode:2011NatCo...2..164V. ISSN 2041-1723. PMID 21266964. doi:10.1038/ncomms1168 Слободан приступ. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Морски коњић на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Морски коњић.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Морски_коњић&oldid=25633768”