Морски коњић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Hippocampus
Временски распон: Плиоцен до данас – 23–0 Ma
Hippocampus.jpg
Hippocampus sp.
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Класа:
Actinopterygii
Ред:
Syngnathiformes
Породица:
Syngnathidae
Род:
Hippocampus

Cuvier, 1816, Rafinesque, 1810[1][2]

Морски коњић је назив који се користи за врсте морских риба из породице Syngnathidae, али превасходно за род Hippocampus.

Опис[уреди]

Сви представници породице се одликују овалним, издуженим телом које се завршава дугом цевастом њушком са малим устима на њеном крају.[3] Тело препокривају коштани прстенови који штите животињу.[4] Код представника рода Hippocampus положај главе је такав да чини прав угао са телом.[5] Између главе и тела је врат. Могу да окрену главу на разне стране, а очи које се налазе истурене на малим коштаним испупчењима, могу да померају независно једно од другог. Увијени (прехензилни) реп има улогу да се држе за алге и корале како их морске струје не би однеле.[6] Имају леђно и грудно пераје и крећу се тако да се не уочавају нагли покрети тела.[7]

Исхрана[уреди]

Углавном се хране малим љускарима које усисавају у уста.[7]

Размножавање[уреди]

Женке полажу јаја на трбух мужјака, где остају залепљена и где их мужјак оплођује. На том делу коже набуја трбушна врећица у којој се даље развијају млади.[6] Млади се легу након 4,5 недеље.[7]

Станиште[уреди]

Настањују мора тропског и умереног појаса. Подносе воду различитог салинитета. Слаби су пливачи, али пошто задржавају усправни став међу алгама, боље се камуфлирају.[6]

Врсте[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Rafinesque Schmaltz 1810, стр. 18.
  2. ^ Hippocampus Rafinesque, 1810, WoRMS
  3. ^ „sea horse or seahorse”. dictionary.com. Приступљено 19. 6. 2016. 
  4. ^ Брем, А. 1983. Живот животиња. Просвјета: Загреб.
  5. ^ Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија Природа. Вук Караџић. Београд.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 Чинери, М. 2001. Велика енциклопедија животиња. ИТП „Змај“: Нови Сад.

Литература[уреди]

  • Rafinesque Schmaltz, C. S. (1810). „G. Hippocampus”. Caratteri di alcuni nuovi generi e nuove specie di animali e piante della Sicilia: con varie osservazioni sopra i medesimi. Palermo: Sanfilippo. стр. 18. 
  • Amanda C.J. Vincent & Sadler, Laila M. (1995). „Faithful pair bonds in wild seahorse, Hippocampus whitei”. Animal Behaviour. 50 (6): 1557—69. doi:10.1016/0003-3472(95)80011-5. 
  • Amanda C.J. Vincent (1995). „A role for daily greetings in maintaining seahorse pair bonds”. Animal Behaviour. 49: 258—260. doi:10.1016/0003-3472(95)80178-2. 
  • Amanda C.J. Vincent (1990). „A seahorse father makes a good mother”. Natural History. 12: 34—43. 
  • Amanda C.J. Vincent & Woodroffe, Rosie (1994). „Mothers little helpers: patterns of male care in mammals”. Trends in Ecology and Evolution. 9 (8): 294—7. PMID 21236858. doi:10.1016/0169-5347(94)90033-7. 
  • Sparks, John (1999). Battle of the Sexes: The Natural History of Sex. London: BBC Books. ISBN 978-0-563-37145-8. 
  • Lourie, Sara A.; Amanda C.J. Vincent; Hall, Heather J. (1999). Seahorses: An Identification Guide to the World's Species and their Conversation. London: Project Seahorse. 
  • R., Teske P.; Hamilton, H.; Matthee C. A.; Barker N. P. (2007). „Signatures of seaway closures and founder dispersal in the phylogeny of a circumglobally distributed seahorse lineage”. BMC Evolutionary Biology. 7: 138. PMC 1978501 Слободан приступ. PMID 17697373. doi:10.1186/1471-2148-7-138. 
  • Leslee Matsushige, Curator, Birch Aquarium at Scripps, UCSD and Dawn Navarro Ericson, Natural Science Illustrator "Sea Horses & their Relatives", WEEKEND NATURALIST: An Identification and Natural Science Guide. 2011. ISBN 9780982835623. Manta Publications 2011 first edition.

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Морски_коњић&oldid=22789260”