Иван Вучковић (филозоф)

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Вучковић
Лични подаци
Датум рођења(1987-04-17)17. април 1987.(37 год.)
Место рођењаБор, СР Србија, СФР Југославија

Иван Вучковић (Бор, 17. април 1987.) српски је политичар, политички аналитичар, филозоф, песник и есејиста.[1] Тренутно врши дужност заменика председника Скупштине града Бора.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Иван Вучковић је рођен 17. априла 1987. године у Бору. Студије филозофије је завршио у Нишу као први у генерацији 2011. године са темом Декартово учење о супстанцији — Res cogitans и Res extensa, а годину дана раније (2010) био је проглашен за најбољег студента на департману.[3] Исте године (2011) запослио се у Бору као средњошколски професор филозофије, етике и логике, где и даље ради. У међувремену, завршио је мастер студије (такође у Нишу), а мастер рад одбранио на тему Апсурд као основ побуне и воље у филозофији Албера Камија.

Током студија (2010), са још пар студената покренуо је факултетски часопис за културу и књижевност Недогледи, који је и даље актуелан, а у том периоду је учествовао на бројним културним манифестацијама и песничким сусретима у Нишу. Исте године објавио је и своју прву збирку песама Игра Ветрова.[4] Такође, објавио је и неколико кратких прича за часопис Бдење (Књажевац/Сврљиг).

У периоду од 2011. године до данас објављивао је стручне есеје и интервјуе у бројним часописима у земљи и иностранству, као и бројним новинама и веб-порталима као што су Политика (Београд), РТС (Београд), Дијалог (Сарајево),[5] Слово (Никшић), Бележница (Бор), Буктиња (Неготин),[5] Eckermann (Нови Пазар),[6] Интeрвју.рс (Београд) P.U.L.S.E, Култивиши се, Зајечар онлајн и Бор онлајн.

Иван Вучковић је држао и неколико предавања о раном хришћанству (Тезе, Француска) у оквиру Тезе кампа, као и неколико предавања о савременој филозофији (Технички факултет Бор, Дом омладине Бор, Народна библиотека Бор).[5][7]

У јулу 2018. године, Радио телевизија Србије је објавила интервју који је радио са америчким филозофом и књижевником, професором Хансом Улрихом Гумбрехтом (енгл. Hans Ulrich Gumbrecht, Станфорд, САД).[1]

У априлу 2019. године био јe гост на универзитету у Бечу, на позив професора Штефана Милера са института за Германистику, где је учествовао на појединим предавањима,[5][8] Касније је од универзитета добио признање, односно препоруку за свој даљи рад.[9][10] Исте године Вучковић је покренуо „малу филозофску школу” у Бору — градску филозофску школу за млађе узрасте.[1] Филозофска школа „Линкеј” изазвала је велико интересовање код младих, а октобра 2020. године добила је и признање Српске академије наука и уметности, када је САНУ званичним писмом постао покровитељ ове школе.[11]

Иван Вучковић је почетком 2020. године урадио интервју са Александром Дробац, филмском продуценткињом, уметничком директорком Еколошког филмског фестивала у Филаделфији и сарадницом Џејмса Камерона.[12] Такође је објавио и чланак у Данасу у ком је критиковао образовни систем у Србији.[13]

Стални је члан редакције часописа Филозофски погледи (Philosophical Views) и сарадник Српског филозофског друштва.[1] Сарађивао је са Ноамом Чомским, а крајем маја 2020. објављен је и његов интервју са њим у Политици.[14] Од Чомског је јуна исте године добио и писмо препоруке за САНУ.[15][16]

Он је у јулу 2020. године објавио текст за индијски/интернационални часопис Socrates који издаје Dr Abha Foundation под називом The Online Pseudo-Life of the New Generations.[17] Поред тога, Вучковић објављује и на немачком језику као стални спољни сарадник швајцарског портала Philosophie.[18]

У октобру 2020. Иван је објавио нови текст за Socrates под називом What is the difference between being a philosopher and a philosophical worker (dealing with philosophy as an occupation)?.[19]

Он је крајем 2020. године почео да објављује колумне и за портал Direktno.rs,[20] а био је укључен и у проблем положаја филозофије у средњим стручним школама. Тим поводом је 11. јануара 2021. био гост емисије Речено и прећутано на Радио Београду 2[21] и упутио је и отворено писмо министру просвете Бранку Ружићу.[22] О стању филозофије у Србији Иван Вучковић је писао и за индијски портал Philosophy Today,[23] као и за амерички портал Daily Nous.[24][25]

Крајем октобра 2021. објавио је и текст за познати немачки часопис за културу и друштво Tabula Rasa.[26] Почетком септембра 2022. Вучковић је као гост учествовао и на међународном филозофском скупу "Felix Romuliana" у Зајечару.[27]У децембру исте године је разговарао са Ноамом Чомским у вези са ситуацијом у Украјини.[28][29] Почетком 2023. године немачки часопис Tabula Rasa је објавио интервју са Вучковићем[30] а наставио је сарадњу и са Политиком као повремени колумниста.[31][32][33][34][35][36] Иако није члан ниједне политичке странке нити је икада до сада био, Вучковић се актуелно бави политиком од маја 2022. године када је на локалним изборима у Бору изабран за одборника скупштине града Бора а затим и већином гласова одборника постављен да врши функцију потпредседника скупштине града.[37] Говори енглески и немачки језик а неретко и пише на овим језицима. Московски лист "Парламентская газета" објавио је Вучковићеву анализу пада авиона ИЛ-76 назвавши га "српским експертом" алудирајући на његове претходне геополитичке анализе у листу "Политика".[38] Такође је наставио да пише и за "Nova.rs"[39] а почео је да објављује колумне (геополитичке анализе) и за црногорску "Борбу".[40][41][42][43]

Политичко деловање[уреди | уреди извор]

На локалним изборима у Бору 2022. нашао се на изборној листи регионалне странке Мост као други на листи.[44] Након избора Мост улази у власт са Српском напредном странком, док је Вучковић постављен за заменика председника Скупштине града Бора гласовима већине одборника.[45] Током 2023. део опозиције у граду Бору је покренуо иницијативу за изградњу нове болнице уместо аква парка, на шта је Вучковић реаговао да опозиција, између осталог, није испоштовала ни основну процедуру, то јест није поднела неопходних десет посто потписа бирача уписаних у бирачки списак као и да ће и болнице и аква парка свакако бити.[46]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Буквић, Димитрије. „Сократ из Бора дрма младе из дремежа”. Politika Online. Приступљено 3. 10. 2019. 
  2. ^ „Скупштина града”. Град Бор (на језику: српски). Приступљено 2023-09-28. 
  3. ^ „Исконска потреба за филозофијом”. www.rts.rs. Приступљено 3. 10. 2019. 
  4. ^ Вучковић, Иван (2010). Игра ветрова. Ниш: Скц Ниш. 
  5. ^ а б в г „Mala škola filozofije - od naredne godine u Boru!”. Bor GRAD INFO (на језику: српски). 27. 6. 2019. Приступљено 3. 10. 2019. 
  6. ^ Vučković, Ivan. „Cogito, ergo sum”. Eckermann. Приступљено 3. 10. 2019. 
  7. ^ Ranđelović, Lazar (30. 4. 2019). „Ivan Vučković održao predavanje u Domu omladine Bor”. Bor 030 (на језику: српски). Приступљено 3. 10. 2019. 
  8. ^ „Ivan Vučković o poseti Univerzitetu u Beču”. Техничка школа Бор (на језику: српски). Приступљено 3. 10. 2019. 
  9. ^ „Priznanje iz Beča za filozofa Ivana Vučkovića”. eXperiment. 18. 8. 2021. Приступљено 26. 10. 2021. 
  10. ^ „U Beču pamte Ivana”. Vesti online. 26. 8. 2021. Приступљено 26. 10. 2021. 
  11. ^ Jovanović, Suzana Mihajlović (9. 10. 2020). „SANU pokrovitelj borske Filozofske škole “Linkej. Bor 030 (на језику: српски). Приступљено 10. 10. 2020. 
  12. ^ Вучковић, Иван. „Срби и Холивуд – „филмска прича“ Александре Дробац”. pulse.rs. Приступљено 28. 1. 2020. 
  13. ^ Vučković, Ivan (27. 1. 2020). „Znanje je prestalo da bude važno”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 28. 1. 2020. 
  14. ^ Буклић, Димитрије (24. 5. 2020). „Филозоф из Бора у преписци са Чомским”. Политика. 
  15. ^ „Filozofi treba da budu svetlo za čitavo društvo (intervju sa Ivanom Vučkovićem)”. eXperiment. 13. 6. 2020. Приступљено 18. 6. 2020. 
  16. ^ „Noam Čomski ga preporučuje a iz SANU ga još uvek ne zovu niti odgovaraju na poštu”. intervju.rs (на језику: српски). 18. 6. 2020. Приступљено 18. 6. 2020. 
  17. ^ Vuckovic, I (5. 7. 2020). „The Online Pseudo-Life of the New Generations”. SOCRATES PRINT VERSION. 2 (14): 8—9. Приступљено 7. 7. 2020. 
  18. ^ „Philosophie.ch - Philosophen und philosophische Arbeiter”. www.philosophie.ch (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 20. 09. 2020. г. Приступљено 26. 9. 2020. 
  19. ^ „The Socratic Inquiry Newsletter Vol 2 Issue 17 (2020) -”. SOCRATES PRINT VERSION. 4. 10. 2020. Приступљено 8. 10. 2020. 
  20. ^ „Ivan Vuckovic | Direktno.rs”. direktno.rs. Приступљено 29. 1. 2021. 
  21. ^ „Коме смета „филозофирање". www.rts.rs. Приступљено 29. 1. 2021. 
  22. ^ „Ministre, da li ste svesni koliko profesora će ostati bez posla? | Kolumne | Direktno”. direktno.rs. Приступљено 29. 1. 2021. 
  23. ^ Vuckovic, Ivan (9. 4. 2021). „The battle for Philosophy in School: A case of Serbia | Philosophy Today”. Philosophy Today. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 15. 4. 2021. 
  24. ^ Weinberg, Justin (12. 4. 2021). „The Battle for Philosophy in Serbian Schools (guest post)”. Daily Nous. Приступљено 15. 4. 2021. 
  25. ^ „La batalla por la filosofía en las escuelas serbias”. Dialektika (на језику: шпански). 16. 4. 2021. Приступљено 17. 4. 2021. [мртва веза]
  26. ^ Vuckovic, Ivan (24. 10. 2021). „Hermann Göring hat Nietzsche nicht verstanden”. Tabula Rasa Magazin (на језику: немачки). Приступљено 26. 10. 2021. 
  27. ^ Mihajlović, Nađa (2022-09-04). „U Zaječaru održan Međunarodni filozofski skup „Felix Romuliana. Bor 030 (на језику: српски). Приступљено 2022-09-05. 
  28. ^ eXperiment (2022-12-07). „Noam Čomski : „Diplomatija potpuno podbacila u vezi sa rešavanjem rata u Ukrajini. eXperiment (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-15. 
  29. ^ Nova.rs (2023-02-20). „Piše Ivan Vučković: Rusija i "pravo" na rat?”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2023-02-23. 
  30. ^ kein, Autor (2023-01-17). „Gespräch mit dem Philosophen Ivan Vuckovic über die Philosophie und die Literatur von heute”. Tabula Rasa Magazin (на језику: немачки). Приступљено 2023-02-23. 
  31. ^ Вучковић, Иван. „Просвета и узрок „измицања столице. Politika Online. Приступљено 2023-02-23. 
  32. ^ Вучковић, Иван. „Кад се Кина пробуди”. Politika Online. Приступљено 2023-06-03. 
  33. ^ Вучковић, Иван. „Ердоган, НАТО и нови савези”. Politika Online. Приступљено 2023-07-29. 
  34. ^ Вучковић, Иван. „Случај „Вагнер” – једна погрешна процена”. Politika Online. Приступљено 2023-11-05. 
  35. ^ Вучковић, Иван. Штит и мач” – узроци рата у Украјини”. Politika Online. Приступљено 2024-01-02. 
  36. ^ Вучковић, Иван. „Равнотежа страха – аргументи политике великих сила”. Politika Online. Приступљено 2024-04-13. 
  37. ^ https://www.facebook.com/timocka.rs (2023-05-19). „У Бору одржана 10. седница Скупштине града: Изабрани нови директори јавних предузећа и нови чланови Градског већа” (на језику: српски). Приступљено 2023-05-20. 
  38. ^ „Сербский эксперт назвал дипломатическим крахом Украины уничтожение Ил-76”. www.pnp.ru (на језику: руски). 2024-01-26. Приступљено 2024-01-26. 
  39. ^ Nova.rs (2024-01-22). „Piše Ivan Vučković: Kriza na Bliskom Istoku će eskalirati u ozbiljne sukobe”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 
  40. ^ urednik (2024-03-09). „Putina na predstojećim izborima nema ko da pobijedi”. Borba (на језику: српски). Приступљено 2024-03-17. 
  41. ^ urednik (2024-03-17). „(ANALIZA) Šta za svijet znače izbori u Rusiji: Ono što je 1989. godina bila za XX vijek, to je 2024. za XXI”. Borba (на језику: српски). Приступљено 2024-03-17. 
  42. ^ urednik (2024-03-31). „Maslinova grančica je pala”. Borba (на језику: српски). Приступљено 2024-04-05. 
  43. ^ urednik (2024-04-14). „Vučković za BORBU: Iran napadom pokazao da nije zaboravio ubistvo svog komandanta i savjetnika Revolucionarne garde”. Borba (на језику: српски). Приступљено 2024-04-14. 
  44. ^ „У Бору проглашена изборна листа Влашке странке „Мост” под редним бројем 6.” (на језику: српски). 2022-02-27. Приступљено 2023-09-03. 
  45. ^ „Opoziciona Vlaška stranka "Most" u Boru ušla u vlast sa SNS-om - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-05-16. Приступљено 2023-09-03. 
  46. ^ Mitrović, Igor (2023-08-29). „Vučković: I nova bolnica i akva park i šoping centar - sve će to biti u Boru”. Bor 030 (на језику: српски). Приступљено 2023-09-03. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]