Иван Зајец

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иван Зајец
Ivan Zajec 1910s.jpg
Датум рођења (1869-07-15)15. јул 1869.
Место рођења Љубљана
Аустроугарска
Датум смрти 30. јул 1952.(1952-07-30) (83 год.)
Место смрти Љубљана
ФНРЈ

Иван Зајец (Љубљана 15. јул 1869. — Љубљана 30. јул 1952) је био словеначки и југословенски вајар.

Биографија[уреди]

Био је син сликара и вајара Франца Ксавера Зајеца, а вајари су му била и браћа Мартин, Валентин и Марко. После очеве смрти (1888) отишао је у Беч, где је годину дана учио у Занатској школи, 188993 на Академији и 189396. специјализацији код професора Карла Кундмана. Године 189698 је радио у атељеу вајара Т. Фриедела у Бечу, а 1899. је отворио тамо свој властити атеље.

Исте године победио је на конкурсу за споменик Францету Прешерну у Љубљани, на којем је радио до 1905. Године 190608. живео је у Паризу, где је на њега оставио јак утисак Огист Роден. Пошто му није успело да створи себи могућност да за рад у Љубљани, отишао је из Париза у Трст, а затим 1913. у Рим где је радио у атељеу Ивана Мештровића. Године 191518 проводи у интернацији на Сардинији, а зати је живео у Љубљани, где је од 192740 био наставник моделирања на на Одјелу за архитектуру Техничког факултета.

Као вајар Зајец је био веома плодан и вишестран. Радио је у мермеру, бронзи, садри, а нарочито у печеној глини. Поред јавних споменика, радио је надгробне споменике, кипове за цркве, симболичне фигуре, жанр-фигуре и групе у духу бечке школе коју су предтављали: К. Кунд, K. Zumbuch, Rudolf Weyr и Едмунд Хелмер. Слободнији је био у интимној мотивацији жанровског карактера, волео је и животињске мотиве, нарочито коње.

Зајец је добитник Прешернове награде за 1950. годину. То је највише признање Републике Словеније за доприносе на пољу уметности.

Олимпијске игре[уреди]

Иван Зајец је као члан репрезентације Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца учествовао је у додатном програму Летњих олимпијских игара 1924. године у Паризу. у којем су се такмичили уметници у архитектури, кипарству, сликарству и песништву. Њихове освојене награде нису се приписивале медаљама земаља освојених у спорту иако су организовале од стране МОКа. На дан отварања игра Иван Зајец је имао 54 године и 293 дана. По томе је ушао и историју југословенског олимпизма као најстарији такмичар југословенских олимпијских репрезентација свих времена.

Главни радови[уреди]

  • Високи рељеф на фасади црквесв. Јакоба у Љубљани;
  • Прешернов споменик у Љубљани:
  • Мајдићев маузолеј у Крању:
  • Престрашени сатир (1892);
  • Кентаур и Лапит;
  • Жена, Музика, Филозофија и Политика у згради Народне скупштине у Београду 1925.

Библиографија[уреди]

  • Из мојега живљења, Слован 1904/05 стр.306 и даље;
  • Моји спомини, Уметност, 1944/45, стр. 55 и даље.

Литература[уреди]

  • Фр. Шијанец: Иван Зајец, Љубљана 1949.

Спољашње везе[уреди]