Иван Реди

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Оскара Реди
Фотo мр.Иван Реди архитект-Википедија.jpg
Датум рођења(1943-08-24)24. август 1943.
Место рођењаЈагодина
Србија под немачком окупацијом

Иван Оскара Реди, (Јагодина 24. август 1943) признати је нишки и српски архитекта и друштвени радник. Након завршених студија, радио је као архитекта у Нишу, од архитекте–пројектанта до директора сектора за изградњу. Дуго година је радио и на пословима референта надзора и пројектовања у Дирекцији за урбанизам, изградњу и реконструкцију Ниша. Магистрирао је 2000. године на Архитектонском факултету у Београду.

Био је председник Савеза архитеката Југославије (19821986); члан Председништва Савеза архитеката Југославије (19771988); председник Комисије за међународну сарадњу Савеза архитеката Југославије (19841988); члан Председништва Савеза инжењера и техничара Југославије и Председник комисије за организацију и развој (19831987). За дугогодишњи рад у архитектури и другим областима, више пута је награђиван и одликован.[1]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је у Јагодини 24. августа 1943. године, у породици просветних радника, од оца Оскара, Словенца и мајке Јелене, Српкиње.

Највећи део детињства провео је у селидбама. После Јагодине, живео је са породицом у Бабушници, Белој Паланци, Врању и Приштини (где је 1961. завршио гимназију), да би се коначно 1962. године породица Реди доселила у Ниш, и ту остала у годинама које следе.

Године 1963. уписао је архитектуру у Нишу, након две године проведене на студирању грађевине на Грађевинског факултета Универзитета у Београду. Дипломирао је 29. фебруара 1969. након одбране теме под називом „Туристичко насеље у Сићевачкој клисури”.

Последипломске студије облика специјализације из области „Студије архитектуре — становање”, похађао је на Архитектонском факултету у Београду од 1977—1979. године и на њима стекао звање: специјалиста.

Последипломске студије облика магистеријума на тему: „Настајање и развој бањских места”, похађао је на Архитектонском факултет у Београду од 1996—2000. године; након којих је стекао звање: магистар наука.

Године 1998. апсолвирао је на Академији за предузетнике — Привредне коморе Штајерске, Аустрија.

Докторске студије на Универзитету у Грацу започео је септембра 2010. године на тему „Квалитет становања - становање са подршком примерено старим особама на примеру Штајерске”.

Године 1989. донео је, како он сам каже, тешку одлуку да напусти Ниш и живот настави у Грацу, Аустрија. Ово одлуку Реди на овај начин образлаже:

Када је донео одлуку да живот настави у Аустрији, Иван Реди је био ожењен Весном, наставницом математике, са којом има троје деце.

Кретање у служби у Србији

Након завршених студија, радио је на бројним одговорним дужностима као архитекта у Нишу и Врању, од архитекте–пројектанта до директора сектора за изградњу.

Од 1969. до 1988. године радио је као: архитекта-пројектант (Грађевинска фирма и архитектонски биро у Врању и Нишу); архитекта-просторни планер-урбаниста (Дирекција за урбанизам и комуналну изградњу - Ниш); Шеф службе за спровођење урбанистичких планова (Секретаријат за урбанизам - Скупштина општине Ниш); Директор сектора за изградњу Трговинског центра „Калча” (Дирекција за урбанизам, изградњу и реконструкцију Ниша).

Кретање у служби у Аустрији

Од 1989. године у Аустрији је прво радио као дипломирани инжињер архитектуре (пројектант у неколико архитектонских бироа) у Грацу, потом од 2003. године као привредни саветник (сопствене фирме са седиштем у Грацу) и коначно од 2006. године као Архитекта и технички саветник (фирма „NeueLebensräume”, GmbH,односно „SBZ” у Грацу - Становање старих људи са подршком).

У заслужену пензији отишао је 31. августа 2008. године.

Дело[уреди | уреди извор]

Архитектонско стваралаштво[уреди | уреди извор]

Део значајнијих архитетктонских дела Ивана Редија у терамама Лојпердсдорф бај Фриштенфелд у Аустрији
Базен у хотелу Schaffelbad
Лојпердсдорф бај Фриштенфелд
Римске терме у хотелу Schaffelbad

Значајни урбанистички планови и архитектонски пројекти[уреди | уреди извор]

  • 1968. — Пројекат аутобуске станице у Врању,
  • 1975. — ДУП комплекса „Центар” у Прешеву,
  • 1976. — ДУП комплекса „Изолација” у Нишу,
  • 1976. — Пројекат уредјења Летње позорнице у нишкој Тврђави
  • 1984. — Пројекат спомен-обележја јубилеја Југословенских хорских свечаности у нишкој Тврђави,
  • 1977. — ДУП-ови комплекса „14 октобар” — „МИН запад” — „Југопетрол” у Нишу,
  • 1978. — ДУП насеља Пасипољана, ДУП Спортско-рекреационогцентра "ДјукаДиниц" 1978 .;
  • 1980. — Генерални урбанистички план Прокупља 1980 .;
  • 1981. — ДУП комплекса „Санитас”,
  • 1994-96 — Пројекат бање „Schaffelbad”, Аустрија.
Део значајнијих скулптуралних дела у простору Ивана Редија у Нишу и Аустрији
Бања Лојпердсдорф бај Фриштенфелд у Аустрији
Летња позорница у нишкој Тврђави

Друштвени радник и добротвор[уреди | уреди извор]

Најзначајнија дела Ивана Редија у овој области могу се поделити у три области: Оснивање и вођење Друштва пријатељства Brücke-Most Graz-Niš; Грађански активизам и рад са младима града Ниша; Доброчинство

Грађански активизам и рад са младима Ниша[уреди | уреди извор]

Најновија иницијатива Ивана Редија, којом жели да заједно са младима Ниша, реализује идеју да две улице у елитном делу Ниша, Давидова (у којој се налази Синагога) и Балканска (у којој је „Купина“ биоскоп) добију лепши изглед, и да по његовом мишљењу и предлогу, поново уједини људе и институције у Граду Нишу. О овој акцији Реди овако размишља:

Доброчинство[уреди | уреди извор]

Спомен-чесме Св. Тројице у Нишу, идејно је решење Ивана Редија, настало као симболика и сећање на протеклих 17 векова од доношења Миланског едикта

Безгранична љубав према човеку и његовом бољем животу, Реди је преточио у сопствено настојање да покаже пут којим сваки становник Србије треба ићи ка доброчинству у тешким временима обнављања највећих хришћанских и људских вредности у Србији. Међу тим настојањима нека од досадашњих и најзначајнијих су:

  • Граду је, у години обележавања 17. векова хришћанства, Иван Реди је Граду Нишу поклонио спомен-чесму Свете Тројице која је постављена на Тргу патријарха Павла. Чесма, за коју је Реди дао идејно решење, поклон је градова Граца, Крагујевца и Ниша. По Редијевим речима то је било неопходно јер: три града морају учествовати у изградњи чесме да би се очувало свето тројство.
  • Иван Реди је 2013. године, у Нишу обновио традицију Светосавског добротворног бала, и тако постао идејни творац, једне хуманитарне акције.[3] Прикупљена средства, са до сада одржаних балова, прослеђена су; Домској заједници школе „Душко Радовић“, школи „14.октобар“ у којој уче деца са посебним потребама и дечијој Интерној клиници у Нишу, Кардиолошкој клиници у Нишу
  • Спомен-скулптура „Небески певачи” Интернацион хорске свечаности, Ниш 2016. године: пројекат и реализација.
  • Поклон личне библиотеке од око 3.000 јединица грађе Универзитетској библиотеци „Никола Тесла” у Нишу, 2016.године.
  • Иницијатива и идејни пројекат за постављање просторне структуре „Банка доброчинства”, намењене хуманитарки Марини Адамовић из Ниша, пројект реализован 2016. година, уз подршку председника владе Србије.

Друштвене активности и функције[уреди | уреди извор]

  • Председник Савеза архитеката Југославије (1982—1986),
  • Члан Председниства Савеза архитеката Југославије (1977—1988),
  • Председник комисије за међународну сарадњу Савеза архитеката Југославије (1984—1988),
  • Члан Председништва Савеза инжењера и техничара Југославије и Председник комисије за организацију и развој (1983—1987),
  • Члан Издавачког савета часописа "Архитектура-Урбанизам" -Београд (1982—1985),
  • Члан редакције часописа „Градина” Ниш (1985—1987),
  • Председник Друштва архитеката Ниша (1974—1978),
  • Председник Друштва урбаниста Ниша,
  • Председник Савеза и техничара општине Ниш,
  • Потпредседник Савеза архитеката Србије (1976—1980),
  • Члан Председништва Савеза инжењера и техничара Србије (више година),
  • Председник Друштва пријатељства „Die Brücke-Most Graz-Niš“(Steiermark – Srbija) од 2001. године.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 2016. Благодарница Градске општине Медијана, за спајање Граца и Ниша, неговање толеранције, враћање традиције српског бала;
  • 2016. Златна значка Интернационалних хорских свечаности Ниш 2016. као највише признање фестивала за изузетан допринос развоју и унапређењу Интернационалних хорских свечаности
  • 2016. Захвалница Школе за основно и средње образовање „14. октобар”, за пружену подршку и сарадњу.
  • 2013. Прва награда за толеранцију „Цар Константин“, Ниш.[4]
  • 2006. Повеља Друштва архитеката Ниша за изузетан допринос развоју и унапређењу рада Друштва архитеката Ниша и обнови зграде ДАН-а
  • 2004. Посебно признање Југословенских хорских свечаности за допринос развоју међународне културне сарадње
  • 2002. Диплома Црквене певачке дружине „Бранко“-Ниш, као почасном члану
  • 1998. Златна значка Југословенских хорских свечаности
  • 1988. Златна значка Културно-просветне заједнице Србије
  • 1987. Орден рада са сребрним венцем СР Југославије
  • 1986. Плакета „14 април“ Савеза инжењера и техничара Југославије
  • 1985. Јубиларна медаља „40 година социјалистичке Бугарске“
  • 1985. Повеља Савеза инжењера и техничара Србије
  • 1981. Златна значка Социјалистичког савеза радног народа Србије
  • 1968. Похвала за залагање и рад у Академско културно-уметничком друштву – Ниш
  • 1967. Диплома као најбољем глумцу на 21. мајском фестивалу студентских позоришта Југославије у Загребу (Камерна сцена „М“-АКУД-Ниш)
  • 1966. Похвала за залагање и рад у Академско културно-уметничком друштву – Ниш

Библиографија[уреди | уреди извор]

  1. "Стамбена архитектура Ниша" - Излозба Друства архитеката Ниша, 1976.
  2. "Планирање, пројектовање и грађење тржних центара" - књига и изложба "Дани архитектуре" -1983 год. (Уредник и аутор), Савез архитеката Југославије, Београд, 1983.
  3. "Генеза и развој савремених бањских места" - магистарски рад на Архитектонском факултету, Београд, .2000.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Предлог за награду „11. јануар“ архитекти Ивану Оскара Редију.[мртва веза] „Нишка прича“ (2012)
  2. ^ Olivera Sašek Radulović, Moja priča, gradske face na kafici: Ivan Redi, arhitekta, Niš čitam srcem Niške Vesti 31.01.2016.
  3. ^ Uspešno prikupljene donacije na 4. Svetosavskom balu Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016) На; www.radiocity.rs, 2.2.2016.
  4. ^ Ivanu Rediju nagrada za toleranciju. Južne vesti, 20.05.2013. Приступљено 26. 2. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]