Игуман Вартоломеј (Дебељачки)

С Википедије, слободне енциклопедије
Вартоломеј
(Дебељачки)
Лични подаци
Световно имеЖивко Дебељачки
Датум рођења(1892-09-01)1. септембар 1892.
Место рођењаСрбобран, Краљевина Србија
Датум смрти10. август 1935.(1935-08-10) (42 год.)
Место смртиМанастир Прохор Пчињски, Краљевина Југославија
ГробМанастир Прохор Пчињски
игуман Манастира Прохора Пчињскога
Године1932—1935

Вартоломеј (световно Живко Дебељачки; Србобран, 1. септембар 1892Манастир Прохор Пчињски, 10. август 1935) био је православни игуман и старешина Манастира Прохор Пчињски.

Биографија[уреди | уреди извор]

Игуман Вартоломеј (Дебељачки) рођен је у Србобрану, 1. септембра 1892 године. Основну школу учио је у родном месту, гимназију и учитељску школу у Сомбору, а завршио је у Скопљу 1913/1914. године са врло добрим успехом.[1]

Монашки чин примио је у Манастиру Трескавцу кол Прилепа, 19. септембра 1915. године добивши монашко име Вартоломеј. Рукоположен је у чин јерођакона 11. октобра и у чин јеромонаха истог месеца 1915. године од Велешко-дебарског епископа Варнаве Росића. Као монах, јерођакон и јермонах службовао је у епархијском Духовном суду, као писар, а 1919. године вршио је дужност секретара Духовног суда.[2]

У Манастиру Зрзе био је старешина 1921. године. Исту дужност вршио је 1922. године у Манастиру Слепче, 1923. године у Манастиру Буково код Битоља. Одликован је црвеним појасом. Од 1925. до 1932. године 15. јуна био је старешина Манастиру Трескавац код Прилепа. У манастиру Тресковцу произведен је 20. јануара 1928. године у чин синђела, а 26. октобра 1928. године у чин игумана. Као јерођакон био је учитељ у околини Прилепа, вршећи дужности старешине манастира.

Постављен је за игумана Манастира Прохор Пчињски код Бујановца, 5. јуна 1932. године. Његовом заслугом заменит је стари и постављен нови иконостас у манастиру такође и живописање манастира које је завршено 1933. године. Упокојио се у Господу 10. августа 1935. године у Манастиру Прохор Пчињски, сахрањен је у порти манастира.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „МАНАСТИР ПРОХОР ПЧИЊСКИ”. Han info (на језику: српски). 2021-06-12. Приступљено 2023-07-15. 
  2. ^ „Вартоломеј Дебељачки”. 
  3. ^ Online, Vesti (2020-06-26). „Devet i po vekova manastira Prohor Pčinjski (8): Prvi srpski komandosi”. Vesti online (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-15. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]