Пређи на садржај

Интернет у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије

Интернет у Србији (тадашњој Југославији) појавио се 28. фебруара 1996. године, на дан Универзитета у Београду[1], када је национална академска мрежа преко провајдера BeotelNet спојена на интернет. Сви интернет сервиси постају доступни корисницима у Југославији, али су ипак били ограничени на академски круг. Исте године почињу с радом први домаћи комерцијални провајдери чиме се доступност интернета проширује и на неакадемски део Србије односно постаје доступан свим корисницима. У Србији има око 150 регистрованих фирми које су добављачи интернет услуга[2]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Повезивање Србије на интернет је почело крајем 1980-их повезивањем Универзитета у Београду на тадашњу европску академску мрежу (EARN). Са почетком рата у бившој Југославији и увођењем санкција све везе са EARN-ом су прекинуте. Тек крајем 1995. године везе су поново успостављање и почиње прво комерцијално пружање интернет услуга широкој популацији. Чести су били кварови на мрежи прекидања оптичког кабла са Мађарском итд. У јулу 1996. је представљено EUNET чвориште.[3]

После демократских промена 2000. долази до убрзаног развоја телекомуникационе инфраструктуре повећања интернет брзина у 2005. интернет линк Србије је достигао 3Gbps. Данас у Србији више од 89% домаћинстава има приступ интернету.

Брзине интернета

[уреди | уреди извор]

Брзине интернет везе које се тренутно нуде у Србији зависе од технологије преноса података:

  • xДСЛ

Стандардне брзине на xДСЛ-у су:

  • 10 Mb/s / 2 Mb/s
  • 20 Mb/s / 4 Mb/s
  • 50 Mb/s / 8 Mb/s
  • 100 Mb/s / 10 Mb/s
  • Брзине преко оптике
  • 200/200 Mb/s
  • 400/400 Mb/s
  • 600/600 Mb/s
  • 1000 Mb/s / 500 Mb/s

Већа вредност представља проток према кориснику (download), а нижа проток од корисника (upload).

  • Кабловски интернет

Стандардне брзине протока према кориснику на кабловском интернету су:

  • у пакетима са неограниченим протоком на месечном нивоу 200 Mb/s, 300 Mb/s, 600 Mb/s.

Услуге кабловског интернета пружају СББ, Супернова и још неколико мањих оператера.

  • Мобилни интернет

Сва три мобилна оператера имају у понуди мобилни интернет који се остварује преко 4G мреже.

Добављачи услуга

[уреди | уреди извор]

Најзначајнији добављачи широкопојасног интернета у Србији су:

Број корисника

[уреди | уреди извор]
Подаци закључно са 31. 12. 2012

Према последњим извештајима у Србији постоји 4.726.896 прикључака на широкопојасни интернет. Укупан број корисника интернет у Србији је 5.038.924. Број корисника интернета према начину, технологији, повезивања (сви наведени подаци се не односе на АП Косово и Метохија, јер подаци из те покрајине нису доступни):[2]

  • Дајл ап

20.440 корисника

  • АДСЛ

659.878 корисника

  • Кабловски интернет

331.281 корисника

  • Бежични интернет

62.013 корисника

  • Мобилни (3Г) широкопојасни интернет

291.588 корисника

  • Укупан број претплатника 3Г мреже

3.662.919 корисника

  • Сви остали начини приступа интернета

10.805 корисника

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ РЦУБ - Историјат
  2. ^ а б РАТЕЛ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. септембар 2015) - Извештај о раду
  3. ^ „У систему INTERNET”, Борба 1996-07-06, стр. 32

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]