Интернет у Србији
Интернет у Србији (тадашњој Југославији) појавио се 28. фебруара 1996. године, на дан Универзитета у Београду[1], када је национална академска мрежа преко провајдера BeotelNet спојена на интернет. Сви интернет сервиси постају доступни корисницима у Југославији, али су ипак били ограничени на академски круг. Исте године почињу с радом први домаћи комерцијални провајдери чиме се доступност интернета проширује и на неакадемски део Србије односно постаје доступан свим корисницима. У Србији има око 150 регистрованих фирми које су добављачи интернет услуга[2]
Историјат
[уреди | уреди извор]Повезивање Србије на интернет је почело крајем 1980-их повезивањем Универзитета у Београду на тадашњу европску академску мрежу (EARN). Са почетком рата у бившој Југославији и увођењем санкција све везе са EARN-ом су прекинуте. Тек крајем 1995. године везе су поново успостављање и почиње прво комерцијално пружање интернет услуга широкој популацији. Чести су били кварови на мрежи прекидања оптичког кабла са Мађарском итд. У јулу 1996. је представљено EUNET чвориште.[3]
После демократских промена 2000. долази до убрзаног развоја телекомуникационе инфраструктуре повећања интернет брзина у 2005. интернет линк Србије је достигао 3Gbps. Данас у Србији више од 89% домаћинстава има приступ интернету.
Брзине интернета
[уреди | уреди извор]Брзине интернет везе које се тренутно нуде у Србији зависе од технологије преноса података:
- xДСЛ
Стандардне брзине на xДСЛ-у су:
- 10 Mb/s / 2 Mb/s
- 20 Mb/s / 4 Mb/s
- 50 Mb/s / 8 Mb/s
- 100 Mb/s / 10 Mb/s
- Брзине преко оптике
- 200/200 Mb/s
- 400/400 Mb/s
- 600/600 Mb/s
- 1000 Mb/s / 500 Mb/s
Већа вредност представља проток према кориснику (download), а нижа проток од корисника (upload).
- Кабловски интернет
Стандардне брзине протока према кориснику на кабловском интернету су:
- у пакетима са неограниченим протоком на месечном нивоу 200 Mb/s, 300 Mb/s, 600 Mb/s.
Услуге кабловског интернета пружају СББ, Супернова и још неколико мањих оператера.
- Мобилни интернет
Сва три мобилна оператера имају у понуди мобилни интернет који се остварује преко 4G мреже.
Добављачи услуга
[уреди | уреди извор]Најзначајнији добављачи широкопојасног интернета у Србији су:
Број корисника
[уреди | уреди извор]- Подаци закључно са 31. 12. 2012
Према последњим извештајима у Србији постоји 4.726.896 прикључака на широкопојасни интернет. Укупан број корисника интернет у Србији је 5.038.924. Број корисника интернета према начину, технологији, повезивања (сви наведени подаци се не односе на АП Косово и Метохија, јер подаци из те покрајине нису доступни):[2]
- Дајл ап
20.440 корисника
- АДСЛ
659.878 корисника
- Кабловски интернет
331.281 корисника
- Бежични интернет
62.013 корисника
- Мобилни (3Г) широкопојасни интернет
291.588 корисника
- Укупан број претплатника 3Г мреже
3.662.919 корисника
- Сви остали начини приступа интернета
10.805 корисника
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ РЦУБ - Историјат
- ^ а б РАТЕЛ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. септембар 2015) - Извештај о раду
- ^ „У систему INTERNET”, Борба 1996-07-06, стр. 32
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Историја српског Интернета – од .YU до .СРБ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. јануар 2015)