Телекомуникације у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак је део серије о Србима
Српска култура
Живот и обичаји
Уметност
Образовање и наука
Издаваштво и медији
Споменици
Повезано

Телекомуникације у Србији су важан привредни сектор, који у 2015. чини 4,7% БДП-а земље. [1]

Телефонија[уреди | уреди извор]

Фиксна телефонија[уреди | уреди извор]

Србија има развијену и ефикасну инфраструктуру телефонске мреже. Систем домаћих линија је 100% дигиталан, са дигиталном кабловском магистралном линијом. Пад броја фиксних веза у последњој деценији више је него надокнађен наглим повећањем употребе мобилних мобилних телефона. Телеком Србија, бивши државни монопол, доминантан је играч у фиксној телефонији са 93,8% тржишног учешћа. [3] Од либерализације тржишта телекомуникација 2013. године, Телеком Србија веома полако губи тржишни удео у односу на 16 других оператера, од којих су најзначајнији СББ и Орион Телеком.

Мобилна телефонија[уреди | уреди извор]

Србија тренутно има три мобилне мреже, Телеком Србија, Yettel и А1, од којих су све лиценциране за 2G GSM, 3G UMTS и 4G LTE. Највећи мобилни оператер је Телеком Србија, на тржишту као мтс, са 42,85% тржишног учешћа, а следе Yettel са 31,92% и А1 са 24,06% тржишног удела. [4] Поред тога, на тржишту је присутан оператер виртуелне мобилне мреже Глобалтел, са 1,17% тржишног удела.

Главни чланак: Телевизија у Србији

Претплата на телевизију[уреди | уреди извор]

Око 67% домаћинстава има услуге плаћене телевизије (тј. 38,7% кабловске телевизије, 16,9% ИПТВ и 10,4% сателитске). [2] Постоји 90 оператера плаћене телевизије (кабловска, ИПТВ, ДТХ), од којих су највећи СББ (углавном кабловска) са 48% тржишног учешћа, Телеком Србија (мтс ТВ) са 25%, затим ПоштаНет са 5% и Иком и Коперникус са 4% и 3%, респективно. [2]

ИТ индустрија[уреди | уреди извор]

Српска ИТ индустрија убрзано расте и мења се темпом. У 2018. извоз ИТ услуга достигао је 1,3 милијарде долара. [6] Са 6.924 компаније у ИТ сектору, Београд је један од центара информационих технологија у овом делу Европе, са снажним растом. [7] Мајкрософт развојни центар у Београду је у време свог оснивања био пети такав центар у свету. [8] Многе светске ИТ компаније бирају Београд као регионални или европски центар као што су Асус, [9] Интел, [10] Дел, [11] Хуавеи, НЦР, [12] Убисофт [13] итд. Ове компаније су искористиле велики број инжењера у Србији и релативно ниске плате.

Велике инвестиције глобалних технолошких компанија попут Мајкрософта, типичне за 2000-те, затамњују све већи број домаћих стартапа који добијају средства од домаћих и међународних инвеститора. Оно што је компаније попут Мајкрософта довело на прво место била је велика група талентованих инжењера и математичара. [14] Само у првом кварталу 2016. године српски стартапи прикупили су више од 65 милиона долара, укључујући 45 милиона долара за Seven Bridges (фирма за биоинформатику) и 14 милиона долара за Васт (фирму за анализу података). [15] [16] Један од најуспешнијих стартапа је Нордеус који је основан у Београду 2010. године и једна је од најбрже растућих компанија у Европи у области компјутерских игара (програмер Top Eleven Football Manager, игре коју игра преко 20 милиона људи). [17]

Интернет[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Интернет у Србији

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2018-05-08. г. Приступљено 2016-09-23. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и „PREGLED TRŽIŠTA” (PDF). Ratel. Приступљено 11. 2. 2023. 
  3. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2016-09-23. г. Приступљено 2016-09-23. 
  4. ^ „PREGLED TRŽIŠTA” (PDF). Ratel. Приступљено 19. 9. 2023. 
  5. ^ а б „STATISTICAL YEARBOOK OF THE REPUBLIC OF SERBIA” (PDF). stat.gov.rs. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 2. 2018. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  6. ^ „Izvoz IT usluga po prvi put prešao milijardu evra, rast od 26% u odnosu na 2017. Godinu”. 23. 2. 2019. 
  7. ^ „U Beogradu radi 120.000 firmi”. Večernje Novosti. 23. 4. 2013. Приступљено 4. 11. 2013. 
  8. ^ „Microsoft Development Center Serbia”. Microsoft.com. 1. 4. 2011. Приступљено 15. 5. 2013. 
  9. ^ „Asus otvorio regionalni centar u Beogradu”. Emportal.rs. Архивирано из оригинала 22. 5. 2011. г. Приступљено 16. 11. 2010. 
  10. ^ „Centar kompanije 'Intel' za Balkan u Beogradu – Srbija deo 'Intel World Ahead Program'”. E kapija. Приступљено 7. 7. 2009. 
  11. ^ Beograd, Ana Vlahović (25. 9. 2011). „Srbija centar IT industrije”. Pressonline.rs. Архивирано из оригинала 26. 09. 2015. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  12. ^ NCR planira da udvostruči broj zaposlenih u Srbiji u 2014 (на језику: српски), eKapija, 24. 7. 2013, Приступљено 4. 11. 2013 
  13. ^ „LinkedIn Login, Sign in”. LinkedIn. 
  14. ^ MacDowall, Andrew (28. 10. 2013). „Serbia's technical talent attracts global investors”. Financial Times. Архивирано из оригинала 2022-12-10. г. Приступљено 21. 6. 2019. 
  15. ^ „Srpsko-američki Seven Bridges uzeo investiciju od 45 miliona dolara za brži razvoj lečenja raka — startit”. startit.rs. 16. 2. 2016. Приступљено 2016-11-03. 
  16. ^ „Vast uzeo investiciju od 14 miliona dolara za razvoj B2C proizvoda i širenje u Beogradu — startit”. startit.rs. 12. 2. 2016. Приступљено 2016-11-03. 
  17. ^ Jordan, Jon (23. 9. 2013). „The Charticle: How Nordeus' Top Eleven rose to the top of the table”. pocketgamer.biz. Приступљено 4. 1. 2017. 
  18. ^ „National domains”. 2. 2. 2015. 
  19. ^ „Употреба информационо-комуникационих технологија у Републици Србији” (PDF). stat.gov.rs. 9. 9. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 11. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2023. 
  20. ^ „Serbia”. Central Intelligence Agency. 30. 1. 2023 — преко CIA.gov. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Телекомуникације_у_Србији&oldid=27694382”