Искра Шукарова

С Википедије, слободне енциклопедије
Искра Шукарова
Датум рођења(1972-10-21)21. октобар 1972. (51 год.)
Место рођењаСкопље, СФРЈ (данас Северна Македонија)

Искра Шукарова (Скопље, 21.октобар 1972.) je професорка, кореографкиња и играчица уметничке игре из Северне Македоније.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Образовање и Каријера[уреди | уреди извор]

Основно и опште средње образовање Искра Шукарова завршила је у Скопљу у „МБУЦ Илија Николовски-Луј”, у класи професорке Ђурђице Јовановске 1991. године. Током школовања учествовала је на бројним домаћим и међународним балетским такмичењима на којима је освајала награде. Добитник је Сребрне плакете на последњем Југословенском балетском такмичењу у Новом Саду, које је одржано 1991. године. Дипломирала је 2000. године на Универзитет „Свети Ћирило и Методије“, на Филозофском факултету, Одсек за историју уметности са археологијом са тезом Плесни перформанси у савременој ликовној уметности.

Гдине 1992. Специјализовала се на Националном конзерваторијуму у Лиону (Француска), на одсеку за технике савремене игре. У септембру 2001. као стипендиста Британског савета уписала је постдипломске студије плеса у Лондону, где је магистрирала октобра 2002. године одбрањеном магистарском тезом The Dancing Body in Relation to Geometry in Space.

Професионални ангажман[уреди | уреди извор]

Шукарова наступа од септембра 1991. као професионални балетски играч у Балету Народног позоришта у Скопљу (данас Македонска опера и балет), од 1991. до 2010. као истакнути солиста. Истакнути је солиста са 30 одиграних солистичких улога у оквиру редовног репертоара МОБ-а.

Од 2002. до 2004. године био је на позицији уметничког директора Балета при Македонској Оперу и Балету у Скопљу. Оснивач је и уметнички директор Плесног студија у Локомотиви (Центар за нове иницијативе у уметности и култури у Скопљу). Члан је међународне асоцијације ЦИД – УНЕСКО од јануара 2002. године. Учествује као члан више међународних жирија на фестивалима игре: VII Фестивал кореографских минијатура, мај 2003. Београд (Србија) и на "Music World 2004" - септембар 2004, Фифизино (Италија).

Остварене улоге у Македонској опери и балету[уреди | уреди извор]

  1. Иштар Гилгамеш
  2. Мирта, Вилисе (Жизела)
  3. Улична играчица, (Дон Кихот)
  4. Гулнар (Корсар)
  5. Краљица (Снежана и седам патуљака)
  6. Мазурка (Шопинијана)
  7. Кловн (Пинк Флојд)
  8. Црвена жена, Богиње (Песме љубави и смрти)
  9. Нурије (Ташула)
  10. Три лабуда (Лабудово језеро)
  11. Невесте (Лабудово језеро)
  12. Три жене Гиреја (жене из харема) (Фонтана Бахчисарајска)
  13. Варијација (1. и 2. варијација) (Бајадера)
  14. Нимфе (Валпургијска ноћ у опери Фауст)
  15. Плесачи (Плес кадета)
  16. Копелија (Копелија)
  17. Госпа Капулети (Ромео и Јулија)
  18. Пицикато Полка (Штраусијада)
  19. Индијска игра (Крцко Орашчић)
  20. Гудула (Есмералда)
  21. Одалиска (Шехерезада)
  22. Смрт (Кармен)

Уметничка делатност као кореографа[уреди | уреди извор]

На позоришним сценама реализовала је 16 кореографија савремене игре и исто толико кореографијаа за позоришне представе и филм. Са својим креографијама гостовала је на домаћој и интернационалним сценама у више земаља (Аустрија, Велика Британија, Бугарска, Словенија, Хрватска, Француска, Финска, Грчка, Немачка, Румунија, САД, Италија, Ирска, Шпанија, Шведска).

Кореографски радови:

  • Пастеле (1994). Музика: Енигма и Мајк Олдфилд. МНТ - Скопље;
  • Инферно (1995). Музика: Алфред Шнитке. скопско лето. МНТ - Скопље;
  • Четири годишња доба (1996). Музика: Антонио Вивалди. МНТ - Скопље;
  • Бескрајно путовање (1997). Музика: Анастасија. МНТ - Скопље;
  • Четири слике у покрету (2000). Музика: барокна и електронска. МНТ и Скопско лето – копродукција;
  • КУБ-2 (2001). Музика: Д. Јовановић и Д. Спасовић. МОТ 2001, (МКЦ) Скопље;
  • Играј ме (2002). Рад у току. ДЈ: С. Јанићијевић, МКЦ - Скопље;
  • Off at the Tangent(2002). Позориште Бонние Бирд, Лабан центар - Лондон. Музика: Доријан Јовановић, Никола Коџобашија;
  • Паралеле (2003). Музика: Сони Петровски, МНТ - Скопље, (у оквиру Скопског лета);
  • Ouch-Couch 2005). Музика и избор музике: Дарија Андовска; Цифте Амам - Скопље (у оквиру 29 дана македонске музике);
  • Јастуница (2005). Музика: Младен Марковић; Мала станица - Скопље;
  • Формула (2006). Музика: Барок;
  • Индиго квартет и Црвени Лабад (2008). Вече савремених балета у кореографији Искре Шукарове; МОБ - Скопље;
  • Сфинга (2010). Музика: Алек Пејовски.

Сценски покрети и кореографије за позоришне представе[уреди | уреди извор]

  • М.М.Е. ко је први почео, (1997), Режија: Александар Поповски. (текст: Дејан Дуковски), Позоришни центар – Скопље. Музика: Ристо Вртев;
  • Словенски ковчег, (1998), Режија: Димитар Станковски. (текст: Венко Андоновски), Драмско позориште – Скопље. Музика: Венко Серафимов;
  • Бетман, (1999), Режија: Кристијан Ристевски. Музика: Никола Кодјобашија, МНТ - Центар;
  • Кандид у Земљи чуда, (2000), Режија: Сашо Миленковски. (текст: Венко Андоновски). Музика: Венко Серафимов, Драмско позориште – Скопље;
  • Бакхи, (2001), Режија: Сашо Миленковски. (текст: Еурипид и Горан Стефановски). Музика: Фолтин, Народно позориште - Битољ (Охридско лето 2001);
  • Балкан није мртав, (2001), Режија: Александар Поповски. (текст: Дејан Дуковски), Музика: Кирил Џајковски, МНТ - Скопље (МОТ 2001);
  • Војцек, (2002), Режија: Бора Драшковић. (текст: Г. Бихнер), Музика: Венко Серафимов, Драмско позориште – Скопље;
  • Пад невиности, (2002), Режија: Дејан Пројковски. (текст: Василиј Сигарев), Музика: Зоран Спасовски, Драмско позориште – Скопље;
  • Антигона, (2003), Режија: Никита Милићевић. Музика: Оливер Јосифовски и Александар Секуловски, Народно позориште – Битољ (Охридско лето 2003);
  • Три сестре, (2004), Режија: Димитар Станковски, Музика: Венко Серафимов;
  • Дом Бернарде Албе, (2004), Режија: Горчин Стојановић, Музика: избор Горчина Стојановића, Драмско позориште - Скопље (Охридско лето 2004);
  • Краљ Едип, (2004), Режија: Љупчо Ђорђевски, Музика: Горан Трајковски, Позориште народности – Турска драма, Скопље;
  • Војчек, (2008), Режија: Кустрим Бектеши. (текст: Г. Бихнер), Музика: Марјан Нечак, Позориште народности – Албанска драма, Скопље;
  • Маркиза, (2009), Режија: Звезда Ангеловска, Драмско позориште – Скопље;

Кореографије за филм[уреди | уреди извор]

За ову кореографију Искра Шукарова освојила је и награду БЕМУС-а за филмску кореографију.

Педагошка делатност:[уреди | уреди извор]

Године 1994. Искра Шукарова увела је и предавала часове савременог балета у МБУЦ „Илија Николовски-Луј“ у Скопљу. Један је од главних координатора и ментора у регионалном образовном пројекту за савремени плес Nomad Dance Academy (2003), а сарадник у неколико регионалних едукативних проеката и плесних мрежа за савремени плес: ITI Macedonian Сenter, GPS Global Practice Sharing... Од 2006. до 2010. одржава радионице у Софији, Београду и Сарајеву. Била је ангажована као педагог-ментор и организатор Вечери младих кореографа 2007, а наредне године гостовала је као учитељица савременог плеса у Сан Дијегу (Калифорнија).

Од 2010. Искра Шукарова је вандредни, а од 2020. редовни професор на катедри за педагогију и плес на Факултету за Музичке уметности Универзитета “Св Кирил и Методиј“ у Скопљу.[2]

Награде[уреди | уреди извор]

Добитник је на неколико међународних награда за савремени плес и члан је жирија на неколико интернационалних фестивала за плес.

  • Трећа награда на 1. Савезном такмичењу балетских школа Југославије – Земун, 1989.
  • Златна плакета Југословенских берзи, Ваљево, 1989.
  • Сребрна плакета - Нови Сад, 1990.
  • Диплома за освојену 1. награду у ИИ категорији - Скопље, 1990. год.
  • Трећа награда на 19. конкурсу – Београд, 1990.
  • Похвала Балетске школе - Лујо Давичо, 1991.
  • Похвала за учешће на фестивалу за кореографе, КОЧИ НОГУ - Загреб (Хрватска), 2003.
  • Прва награда у категорији за савремени плес – жене – Фифизано (Италија), 2003.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kočiški, Veljo (2004). Makedonskiot naroden teatar vo samostojna Republika Makedonija. Makedonski naroden teatar. 
  2. ^ а б „д-р Искра Шукарова”. fmu.ukim.edu.mk. Приступљено 25. 11. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Искра Шукарова, ПЛЕС У МАКЕДОНИЈЕ - ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ, Светски плесни конгрес, Париз 2001, објављено у: ЦД са 50 презентација и 120 илустрација;
  • Искра Шукарова, ИЗВЕШТАЈ О ПОСМАТРАЧИ ЗА Б.А. ПРОГРАМ КАО ДЕО ЛАБАН ЦЕНТРА - ЛОНДОН, ЦИД-УНЕСЦО, 16. међународни конгрес о истраживању плеса, Крф, Грчка, новембар 2002;
  • . Искра Шукарова, ИЗВЕШТАЈ О ПОСМАТРАЧИ ЗА Б.А. ПРОГРАМ КАО ДЕО ЛАБАН ЦЕНТРА - ЛОНДОН, у "Плес као нематеријално наслеђе", Ед.Алкис Рафтис, стр.210-218, 2002;
  • Предавање – ГЕОМЕТРИЈА У ПРОСТОРУ У ОДНОСУ НА КРЕТАЊЕ ЉУДСКОГ ТЕЛА, излагање магистарског рада на Британском савету – Скопље, 2003. Модератор: проф. др. Јелена Лужина.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Искра_Шукарова&oldid=27543489”