Камена Глава
Камена Глава | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Урошевац |
| Становништво | |
| — 2024. | 3.125 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 20′ 32″ С; 21° 12′ 57″ И / 42.3422° С; 21.2158° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 567 m |
.svg)  Камена Глава Камена Глава на карти Србије | |
Камена Глава (алб. Komogllavë) је насељено место у општини Урошевац, на Косову и Метохији. Према попису из 2024.било је 3.125 становника.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 2011. године, Камена Глава има следећи етнички састав становништва:[1]
| Националност[1] | 2011.[а] |
| Албанци | 4.401 (99,93%) |
| Бошњаци | 2 (0,05%) |
| недоступно | 1 (0,02%) |
| Укупно | 4.404 |
| Демографија[1][2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 1.386 | |
| 1953. | 1.594 | |
| 1961. | 1.851 | |
| 1971. | 2.499 | |
| 1981. | 3.118 | |
| 1991. | 3.551 | |
| 2011. | 4.404 | |
Српски родови:
У селу сада живе поарбанашени Срби муслимани и Арбанаси муслимани. Раније село било искључиво српско православно. Родови који су живели у Каменој Глави су :
Крстићи (39 к., Св. Никола). У ислам су прешли пре 120 година. Четврти појас им је српски: Џеља, Незир, Дема, Станиша. Поред старог наметнуто им је и новије презиме Бошњак, због „потурчења“. Да пређу у ислам утицао је и наговарао их арбанашки род Луговит, y чијој је одаји извршен верски обред око прелаза у муслиманску веру, па их је он увео и у свој фис.
Костанечевци (Св. Петка) Крајем XVIII века, из Камене Главе се иселила породица Костанечевци. Према породичном предању, двојица браће — Коста и Урош — побегли су из Камене Главе око 1795. године због освете и населили се у село Вратница, заједно са својом сестром. Имали су и трећег брата, Симуна, који је, по предању, убијен од једног Арнаута током свађе око воденице у Каменој Глави. Породица Костанечевци припада старобалканској хаплогрупи E-V13.
Чепкеновићи (Св. Илија) 1820 године избегли у Липљану. Чепкеновићи су били старинци и неки од њих кажу да они и Крстићи исти род.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
- Дигитална платформа за НИГП (geoSrbija) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021) (језик: српски)
