Пређи на садржај

Кили Хоџкинсон

С Википедије, слободне енциклопедије
Кили Хоџкинсон
Лични подаци
Пуно имеКили Никол Хоџкинсон
Датум рођења(2002-03-03)3. март 2002. (24 год.)
Место рођењаАдертон, Шири Манчестер, Велика Британија
ДржављанствоВелика Британија
Висина170 см
Спортске информације
СпортАтлетика:
800 м, 400 м
КлубЛи Херијерс
ТренерТревор Пејнтер, Џени Медоус
Достигнућа и титуле
Лични рекорди1:54.61 на 800 м
51.61 на 400 м
Награде и медаље
Представљајући Уједињено Краљевство Велику Британију
Атлетика
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 2024. Париз 800 м
Сребрна медаља — друго место 2020. Токио 800 м
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 2022. Јуџин 800 м
Сребрна медаља — друго место 2023. Будимпешта 800 м
Бронзана медаља — треће место 2025. Токио 800 м
Светско првенство у дворани
Златна медаља — прво место 2026. Торуњ 800 м
Европско првенство
Златна медаља — прво место 2022. Минхен 800 м
Златна медаља — прво место 2024. Рим 800 м
Европско првенство у дворани
Златна медаља — прво место 2021. Торуњ 800 м
Златна медаља — прво место 2023. Истанбул 800 м
Европско првенство за млађе сениоре
Бронзана медаља — треће место 2023. Еспо 400 м
Европско првенство за јуниоре
Бронзана медаља — треће место 2019. Борас 800 м
Европско првенство за млађе јуниоре
Златна медаља — прво место 2018. Ђер 800 м

Кили Никол Хоџкинсон (енгл. Keely Nicole Hodgkinson; Адертон, Шири Манчестер, 3. март 2002) енглеска је атлетичарка која је освојила је златну медаљу у трци на 800 метара на Олимпијским играма у Паризу 2024.[1]

Већ са 19 година Хоџкинсон је освојила сребрну медаљу на Олимпијским играма у Токију 2020. оборивши британски рекорд који је поставила Кели Холмс 1995.[2] Хоџкинсон је освојила сребрне медаље на Светским првенствима 2022. и 2023. као и на Играма Комонвелта 2022. Кили је постала првакиња Европе 2022. и 2024. и европска првакиња у дворани 2021. и 2023. године. Она такође држи незванични светски рекорд у дворани у трци на 600 метара. Била је победница Дијамантске лиге у трци на 800 метара за 2021. и 2023. годину.

Са 16 година постала је првакиња Европе за узраст до 18 година у трци на 800 метара. Годину дана касније, освојила је бронзу на Европском првенству за узраст до 20 година. Хоџкинсон је била прва јуниорка у историји која је пробила границу од два минута у трци на 800 метара у дворани.[3][4]

На Олимпијским играма у Паризу 2024. освојила је злато у дисциплини 800 метара за жене победивши Етиопљанку Циге Дугуму и Кенијку Мери Мору. 19. фебруара 2026. оборила је светски рекорд на 800 метара у дворани са временом 1:54.87.[5]

Приватно

[уреди | уреди извор]

Хоџкинсон је рођена и одрасла у Адертону у Ширем Манчестеру.[6] Њена мајка Рејчел је неко време тренирала атлетику, док је њен отац Дин некада трчао на Лондонском маратону.[7]

2015. морала је да ограничи тренинге због операције мастоидектомије за уклањање тумора на уху, због чега је 95% глува на лево уво.[8] 2016. почела је да се специјализује за трчање на 800 метара док је још увек трчала крос трке.[9]

Кили је завршила средњу школу у Тилдеслију и колеџ у Лестерширу.[10][11] 2020. постала је студент криминологије на Универзитету у Лидсу.[12]

Атлетска каријера

[уреди | уреди извор]

2021: Освајачица сребрне медаље на Олимпијским играма у Токију

[уреди | уреди извор]

Хоџкинсон је у Бечу 30. јануара победила са временом 1:59.03 којим је постала прва јуниорка у историји која је 800 метара трчала брже од два минута у дворани.[13] Међутим, Хоџкинсонова вршњакиња, Американка Ејтинг Му, поставила је нови светски јуниорски рекорд већ следећег месеца (1:58.40).[14]

Хоџкинсон је постала је најмлађа победница у трци на 800 метара на једном Европском првенству у дворани.[15][16]

На Олимпијским играма у Токију 2020. Кили је успела да освоји сребрну медаљу са временом од једног минута 55.88 секунди, завршивши иза Ејтинг Му која је истрчала 1:55.21. Хоџкинсон је овом трком оборила 26 година стар британски рекорд Кели Холмс од 1:56.21. Такође је надмашила дотадашњи европски јуниорски рекорд (1:57.45) из 1978.[17][18][19] Њено време је такође и најбрже икада истрчано од стране једне Европљанке млађе од 23 године.[20]

Хоџкинсон осваја свој први Дијамантски трофеј у трци 800 м) 2021. На слици лево на Меморијалу Ван Дам у Бриселу.

2022: Освајачица сребрне медаље на Светском првенству у Јуџину

[уреди | уреди извор]

Хоџкинсон је 19. фебруара у Бирмингему истрчала најбржих 800 у дворани у задњих 20 година (1:57.20).[21][22] Одлазак на Светско првенство у дворани у Београду завршила је одустајањем због повреде након загревања пред трку.[23]

Само 0,08 с делило је победницу (Ејтинг Му) и другопласирану (Кили Хоџкинсон) на Светском првенству 2022.

У финалу трке на 800 метара на Светском првенству у Јуџину, Хоџкинсон је била само 8 стотинки иза победнице Ејтинг Му.[24][25] У Августу је Кили убедљиво победила у трци на 800 метара на Европском првенству одржаном у Минхену.[26][27]

Хоџкинсон је освојила своју трећу европску титулу, доминирајући на Првенству Европе у дворани у Истанбулу 2023.[28]

2023: Освајачица сребрне медаље на Светском првенству у Будимпешти

[уреди | уреди извор]

Кили је 28. јануара у Манчестеру поставила незванични светски рекорд у дворани на ређе трчаној дистанци од 600 метара. Са временом 1:23.41 поправила је рекорд Олге Котљарове из 2004. године за 3 стотинке.[29][30]

Хоџкинсон је освојила европску титулу на 800 м у дворани у Истанбулу 2023. Победу је посветила свом првом тренеру у атлетици, Џоу Галвину, који је умро неколико дана раније.[31][32]

На Светском првенству 2023. у Будимпешти Хоџкинсон је завршила као друга за 1:56,34, иза Кенијке Мери Мора (1:56,03), а испред Американке Ејтинг Му (1:56.61).[33]

Кили је у финалу Дијамантске лиге у Јуџину побољшала свој британски рекорд на 800 м са временом од 1:55.19.[34][35]

2024: Олимпијска шампионка у Паризу

[уреди | уреди извор]

Хоџкинсон је освојила злато на Европском првенству 2024. у Риму.[36]

На митингу Дијамантске лиге у Лондону 20. јула, Хоџкинсон је поставила нови британски рекорд на 800 метара од 1:54.61 и постала шеста најбржа жена у историји на овој дистанци.[37][38][39]

На Олимпијским играма у Паризу 2024. Хоџкинсон је освојила златну медаљу у финалу на 800 метара са временом 1:56.72. Ова победа чини Хоџкинсон трећом Британком која је освојила олимпијско злато на 800 метара, после Ен Пакер 1964. и Кели Холмс 2004.[40][41][42][43]

2025: Бронза у Токију

[уреди | уреди извор]

У септембру је освојила бронзану медаљу на 800 метара на Светском првенству у Токију, након што је завршила иза Лилијан Одире и Џорџије Хантер Бел.[44]

2026: Светски рекорд у дворани на 800 метара

[уреди | уреди извор]

На атлетском митингу у Лијевену Хоџкинсон је победила у трци на 800 метара у дворани у времену 1:54.87 и тиме оборила светски рекорд од 1:55.82 којег је од 2002. држала Јоланда Чеплак.[5]

На Светском првенству у дворани у Торуњу, победила је на 800 метара у времену новог рекорда светских првенстава 1:55.30.[45] Мање од сат времена након завршене трке на 800 метара, учествовала је у штафети 4 х 400 метара, где је трчала последњу, четврту измену за штафету Уједињеног Краљевства, која је завршила трку као пета у времену 3:28.09.[46]

Достигнућа

[уреди | уреди извор]

Информације преузете са профила Кили Хоџкинсон на сајту Светске атлетике.[47] Последњи пут ажурирано 15. маја 2024.

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]
Дисциплина Време Место одржавања Датум Напомене
400 метара 51.61 Савона, Италија 15. мај 2024.
400 метара у дворани 51.49 Глазгов, Велика Британија 1. март 2026. [48]
600 метара у дворани 1:23.41 Манчестер, Велика Британија 28. јануар 2023. Незванични светски рекорд
800 метара 1:54.61 Лондон, Енглеска 20. јул 2024. Британски рекорд, најбржa Европљанка 21. века
800 метара у дворани 1:54.87 Лијевен, Француска 19. фебруар 2026. Светски рекорд у дворани
1500 метара 4:30.00 Лафборо, Велика Британија 1. септембар 2017. Хоџкинсон је трчала 4:29.05 у мешовитој трци где су трчали заједно мушкарци и жене (2018)
Кили Хоџкинсон на Европском првенству у дворани 2023. у Истанбулу.

Међународна такмичења

[уреди | уреди извор]
Представљајући Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Година Такмичење Место Пласман Дисциплина Резултат
2018 Европско првенство за млађе јуниоре Ђер, Мађарска 1. 800 м 2:04.84

Рекорд шампионата

2019 Европско првенство за јуниоре Борос, Шведска 3. 800 м 2:03.40
2021 Европско првенство у дворани Торуњ, Пољска 1. 800 м 2:03.88
Олимпијске игре Токио, Јапан 2. 800 м 1:55.88
2022 Светско првенство Јуџин, САД 2. 800 м 1:56.38
Игре Комонвелта Бирмингем, Уједињено Краљевство 2. 800 м 1:57.40
Европско првенство Минхен, Немачка 1. 800 м 1:59.04
2023 Европско првенство у дворани Истанбул, Турска 1. 800 м 1:58.66
Европско првенство за млађе сениоре Еспо, Финска 3. 400 м 51.76
Светско првенство Будимпешта, Мађарска 2. 800 м 1:56.34
2024 Европско првенство Рим, Италија 1. 800 м 1:58.65
Олимпијске игре Париз, Француска 1. 800 м 1:56.72
2025 Светско првенство Токио, Јапан 3. 800 м 1:54.91
2026 Светско првенство у дворани Торуњ, Пољска 1. 800 м 1:55.30 РСП
5. 4 х 400 м 3:28.09

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ingle, Sean (2024-08-05). „Keely Hodgkinson storms to 800m gold for GB's first athletics triumph in Paris”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-08-05. 
  2. ^ „Tokyo 2020 Olympics: Keely Hodgkinson wins 800m silver and breaks Kelly Holmes' British record”. Sky Sports. Приступљено 2024-08-05. 
  3. ^ Crumley, Euan (2021-08-03). „Records fall as Mu and Hodgkinson star in extraordinary Olympic 800m”. AW. Архивирано из оригинала 6. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-03. 
  4. ^ Bull, Andy (2021-08-03). „Athing Mu races to gold in women's 800m as Keely Hodgkinson takes silver”. TheGuardian.com. Архивирано из оригинала 4. 9. 2021. г. Приступљено 2021-08-03. 
  5. ^ а б „Sub-1:55! Keely Hodgkinson shatters world indoor 800m record with 1:54.87 in Lievin”. www.european-athletics.com (на језику: енглески). Приступљено 2026-02-20. 
  6. ^ „Olympic benefactor hails Keely Hodgkinson's 'incredible' silver medal”. Express & Star. 2021-08-05. Архивирано из оригинала 4. 9. 2021. г. Приступљено 2021-08-05. 
  7. ^ „Keely Hodgkinson wins Silver and sets new British record in 800m final in Tokyo”. ITV News. 2021-08-03. Архивирано из оригинала 23. 12. 2021. г. Приступљено 2021-08-03. 
  8. ^ Craig-Jackson, Connor (2019-03-06). „Ones to watch: A dream year for European Youth champion Keely Hodgkinson”. VincoSport.com. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 2021-08-03. 
  9. ^ Galvin, Margaret (2016-02-08). „Greater Manchester Schools XC Champs 2016”. leighharriers.org. Leigh Harriers & AC. Архивирано из оригинала 17. 3. 2016. г. Приступљено 2021-08-03. 
  10. ^ Gill, Emma (2021-10-02). „The 'unique' Greater Manchester high school that's fast becoming a fame factory”. Manchester Evening News. Архивирано из оригинала 24. 1. 2022. г. Приступљено 2021-10-02. 
  11. ^ „Hodgkinson takes stunning silver in Tokyo”. Loughborough University. 2021-08-03. Архивирано из оригинала 24. 1. 2022. г. Приступљено 2021-08-03. 
  12. ^ Sutton, Nicola (2021-12-22). „Keely Hodgkinson: Life in the fast lane a breeze for young star”. BBC. Архивирано из оригинала 7. 1. 2022. г. Приступљено 2021-12-22. 
  13. ^ Henderson, Jason (2021-01-30). „Keely Hodgkinson smashes world under-20 indoor 800m record”. AW. Архивирано из оригинала 4. 9. 2021. г. Приступљено 2021-01-30. 
  14. ^ Mayforth, Tyler (2021-02-27). „Collegiate record: Texas A&M's Mu Makes 800-Meter History”. USTFCCCA. Приступљено 2021-02-27. 
  15. ^ Crumley, Euan (2021-03-07). „Keely Hodgkinson lands historic gold”. AW. Архивирано из оригинала 6. 8. 2021. г. Приступљено 2021-08-04. 
  16. ^ Ingle, Sean (2021-03-07). „Keely Hodgkinson claims historic indoor gold as Britain match record haul”. TheGuardian.com. Архивирано из оригинала 4. 9. 2021. г. Приступљено 2021-03-07. 
  17. ^ until 2021-07-04”. World Athletics. Архивирано из оригинала 22. 2. 2022. г. Приступљено 2021-08-03. 
  18. ^ Critchley, Mike (2021-08-03). „PICTURES: The moment Keely Hodgkinson won Olympic silver medal”. leighjournal.co.uk. Newsquest. Архивирано из оригинала 23. 12. 2021. г. Приступљено 2021-08-03. 
  19. ^ Bloom, Ben; Gibbs, Thom; Cosgrove, David (2021-08-03). „Keely Hodgkinson, 19, smashes Kelly Holmes' British record to win stunning 800m silver”. The Daily Telegraph. ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 20. 9. 2021. г. Приступљено 2021-08-03. 
  20. ^ „Men's and women's Rising Star finalists for 2021 announced”. European Athletics. 5. 10. 2021. Приступљено 5. 10. 2021. 
  21. ^ Whittington, Jess; Mulkeen, Jon (2022-02-19). „Hodgkinson and Duplantis smash stadium records in Birmingham”. World Athletics. Архивирано из оригинала 20. 2. 2022. г. Приступљено 2022-02-21. 
  22. ^ Crumley, Euan (2022-02-19). „Hodgkinson and Duplantis outstanding in Birmingham”. AW. Архивирано из оригинала 21. 2. 2022. г. Приступљено 2022-02-21. 
  23. ^ Hilsum, James (2022-03-19). „Keely Hodgkinson out of World Indoor Championships with quad injury in major blow to British medal hopes”. Eurosport UK. Архивирано из оригинала 29. 4. 2022. г. Приступљено 2022-03-19. 
  24. ^ „GB's Hodgkinson takes silver in 800m duel with Mu”. BBC. 2022-07-25. Архивирано из оригинала 25. 7. 2022. г. Приступљено 2022-07-25. 
  25. ^ Ingle, Sean (2022-07-25). „Keely Hodgkinson takes silver in narrowest of world 800m defeats to Mu”. The Guardian. Архивирано из оригинала 7. 9. 2022. г. Приступљено 2022-07-25. 
  26. ^ Ingle, Sean (2022-08-20). „Keely Hodgkinson takes gold with classy run in European 800m”. The Observer. Архивирано из оригинала 21. 8. 2022. г. Приступљено 2022-08-20. 
  27. ^ Bloom, Ben (2022-08-20). „Keely Hodgkinson seals European 800m gold to cement claim as Britain's star in waiting”. The Daily Telegraph. ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 21. 8. 2022. г. Приступљено 2022-08-20. 
  28. ^ Snider-McGrath, Ben (6. 3. 2023). „Keely Hodgkinson runs 19 consecutive sub-two-minute 800m”. Canadian Running Magazine. Архивирано из оригинала 6. 3. 2023. г. Приступљено 6. 3. 2023. 
  29. ^ Henderson, Jason (28. 1. 2023). „Keely Hodgkinson storms to world 600m record”. AW. Архивирано из оригинала 28. 1. 2023. г. Приступљено 28. 1. 2023. 
  30. ^ „GB's Hodgkinson breaks 600m world indoor record”. BBC. 28. 1. 2023. Архивирано из оригинала 28. 1. 2023. г. Приступљено 28. 1. 2023. 
  31. ^ Adams, Tim (5. 3. 2023). „Keely Hodgkinson: "He had so much belief in me"”. AW. Архивирано из оригинала 5. 3. 2023. г. Приступљено 5. 3. 2023. 
  32. ^ Poole, Harry (5. 3. 2023). „GB's Hodgkinson and Sawyers win European gold”. BBC. Архивирано из оригинала 5. 3. 2023. г. Приступљено 5. 3. 2023. 
  33. ^ Ingle, Sean (27. 8. 2023). „Britain equals best medal haul at worlds with Hodgkinson taking 800m silver”. TheGuardian.com. Приступљено 27. 8. 2023. 
  34. ^ Johnson, Len (23. 9. 2023). „Undeniably Denny: A Column by Len Johnson”. RunnersTribe.com. Приступљено 23. 9. 2023. 
  35. ^ Johnson, Len (18. 9. 2023). „It don't mean a thing if you ain't got Athing: A Column by Len Johnson”. RunnersTribe.com. Приступљено 23. 9. 2023. 
  36. ^ „Hodgkinson defends European 800m title in Rome”. BBC Sport. 12. 6. 2024. Приступљено 2024-06-12. 
  37. ^ „Keely Hodgkinson delivers in front of sold out home stadium with 800m at London Diamond League”. Pulse Sports Kenya. 20. 7. 2024. Приступљено 20. 7. 2024. 
  38. ^ „Keely Hodgkinson becomes sixth fastest woman in history after stunning 800m win at London Diamond League before Olympics”. The Independent. 20. 7. 2024. Приступљено 20. 7. 2024. 
  39. ^ „Keely Hodgkinson and Matt Hudson-Smith in record-breaking form in London”. Athletics Weekly. 20. 7. 2024. Приступљено 20. 7. 2024. 
  40. ^ „Hodgkinson wins 800m gold to end wait for global title”. BBC Sport. Приступљено 5. 8. 2024. 
  41. ^ „Paris 2024: 'Felt like a home Olympics for me' - Keely Hodgkinson comes of age to emulate British idols”. Eurosport. Приступљено 5. 8. 2024. 
  42. ^ „Keely Hodgkinson wins Britain's first athletics gold at Paris Olympics with victory in 800m”. Sky News. Приступљено 5. 8. 2024. 
  43. ^ Ingle, Sean (2024-08-05). „Keely Hodgkinson storms to 800m gold for GB's first athletics triumph in Paris”. 
  44. ^ World Athletics Championships, Tokyo 2025”. worldathletics.org (на језику: енглески). Приступљено 2026-02-20. 
  45. ^ 800 Metres | Results | Kujawy Pomorze 26 | World Athletics Indoor Championships”. worldathletics.org. Приступљено 2026-03-23. 
  46. ^ 4x400 Metres Relay | Results | Kujawy Pomorze 26 | World Athletics Indoor Championships”. worldathletics.org. Приступљено 2026-03-23. 
  47. ^ „Keely HODGKINSON – Athlete profile”. World Athletics. Архивирано из оригинала 6. 6. 2021. г. Приступљено 2021-07-01. 
  48. ^ Crumley, Euan (2026-03-01). „Keely Hodgkinson has eyes on relay after outright 400m PB - Athletics Weekly”. athleticsweekly.com (на језику: енглески). Приступљено 2026-03-02. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кили_Хоџкинсон&oldid=30841338”