Трка на 800 метара
Трка на 800 метара је најкраћа средњопругашка атлетска дисциплина. Трка на 800 метара се трчи два круга (на стазама дугим 400 метара). Код дворанских надметања, стаза је дуга 200 метара, па се трчи четири круга.
Ова трка захтева брзину и издржљивост, и зато представља комбинацију спринта и трчања на средње пруге.
Историја[уреди | уреди извор]
Почетак ове атлетске дисциплине треба тражити у Енглеској у 18. веку, јер су се прва званична такмичења на средње пруге одржавале тамо и у САД. Први резултати тих такмичења везани су за пруге мерене јардима. Стандардне дужине трчања на средње пруге биле су 880 и 1.000 јарди. Серију светских рекорда на 880 јарди започео је Американац Лон Мајерс који је између 1865 и 1878 успео да се припреми тако да је напр. у 7 трка за једно поподне (предтакмичење и финале) освојио титуле првака САД на 100, 220, 440 и 880 јарди. Основа његовог тренунга био је рад на брзини, уз трчање на пруге краће од оних на којима ће се такмичити и рад на издржљивости уз трчање на пругама које су дуже од оних на којима ће трчати на такмичењу, што је за оно време била ванредна значајна новина.
Мајерс је својим начином трчања развио такву брзинску издржљивост, којој у његово време нико није могао одолети. После Мајерса ређају се велика имена као што су Мел Шепард, Тед Мередит, Ханс Браун, Даглас Лоу, Ото Пелцер све до Рудолфа Харбига. Харбиг је 1939. уношењем интервалног метода тренинга , поставио за то време светски рекорд на 800 м 1:46,6), који није надмашен пуних 16 година. Са Харбингом су усавршању ове дисциплине допринели и мастори атлетске стазе: Марио Ланци, Џон Вудраф, Артур Винт, Марсел Ансен, Том Кортни и Питер Снел. Занимљиво је да је Снелова специјалност била трчање на 1.500 метара (односно 1 миља — 1609 м), а не пруга на 400 м као у већине дотадашњих истакнурих „800-метраша“. У рекордној трци Снел је на 800 метара остварио време 1:44,3 мин, а пролазна времена на сваких 200 метара износула су 24,8+26,02+25,9+27,4 сек. Оштре границе између продуженог спринта и средњих пруга, а посебно између њихових класичних представника тј. 800 и 1.500 м постале су све блаже.
Тактика[уреди | уреди извор]
Трку на 800 метара, такмичари започињу из високог старта, свако у својој стази којом морају трчати до исласка из прве кривине (око 115m). Након прве кривине, такмичари могу прећи у унутрашњу стазу. Забрањено је ометати и гурати друге такмичаре. Трчање пуном брзином током читаве дужине трке је немогуће, па добра тактика одлучује победника. Диктирање темпа од самог почетка се најчешће сматра погрешном тактиком, зато што већи отпор ваздуха и ударе ветра трпи онај који се налази на челу, а то може да одлучи победника код једнаких такмичара. Атлетичар који трчи са унутрашње стране али не на водећој позицији мора да води рачуна да не остане блокиран од стране других атлетичара, чиме би изгубио могућност да трчи према својој тактици. Трчање на зачељу, такође није препоручљиво, јер ће ови тркачи већ имти заостатак за оним водећим када крену у завршни спринт.
Тркачи на 800 метара су веома често добри спринтери па се такмиче у штафети 4 × 400 метара, али су једино Алберто Хуанторена и Јармила Кратохвилова остварили значајне резултате у трци на 400 метара и трци на 800 метара. Тркачи на 800 метара су најчешће веома успешни и у трци на 1500 метара.
Светски рекорди[уреди | уреди извор]
Први светски рекорд на 800 м у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 1:40,91 минута, а постигао га је Дејвид Рудиша из Кеније у Лондону 9. августа 2012. Код жена рекорд држи Јармила Кратохвилова из Чехословачке у времену 1:53,28, а постигнут је у Минхену, 26. јула 1983.
Светски рекорд за мушкарце на 800 метара у дворани је 1:42,67 минута а постигао га је Вилсон Кипкетер из Данске у Паризу 9. март 1997. Код жена рекорд држи Јоланда Чеплак из Словеније резултатом 1:55,82 у Бечу, 3. март 2002.
Листа најбољих резултата на 800 метара за мушкарце на отвореном[уреди | уреди извор]
Ово је листа атлетичара, који су трчали 800 м на отвореном у времену испод 1:42,50 сек. са стањем на дан 17. март 2013. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута истрчало трку у приказаном временском распону. Приказан је само најбољи резултат.) [1]
Позиција | Време | Име | Земља | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|
1 | 1:40,91 | Дејвид Рудиша | ![]() |
Лондон | 9. август 2012. |
2 | 1:41,11 | Вилсон Кипкетер | ![]() |
Келн | 24. август 1997. |
3 | 1:41,73 | Себастијан Коу | ![]() |
Фиренца | 10. јун 1981. |
3 | 1:41,73 | Најџел Ејмос | ![]() |
Лондон | 9. август 2012. |
5 | 1:41,77 | Хоаким Круз | ![]() |
Келн | 26. август 1984. |
6 | 1:42,23 | Абубакер Каки | ![]() |
Осло | 4. јун 2010. |
7 | 1:42,28 | Сами Коскеи | ![]() |
Келн | 26. август 1984. |
8 | 1:42,34 | Вилфред Бунгеи | ![]() |
Ријети | 8. септембар 2002. |
9 | 1:42,47 | Јуриј Борзаковски | ![]() |
Брисел | 24. август 2001. |
Мушки рекорди у трци на 800 метара на отвореном[уреди | уреди извор]
(стање 16. фебруар 2013)
Резултат/м | Име | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|
СР | 1:40,91 | Дејвид Рудиша | ![]() |
Лондон | 9. август 2012. |
ОР | 1:40,91 | Дејвид Рудиша | ![]() |
Лондон | 9. август 2012. |
ЕР | 1:41,11 | Вилсон Кипкетер | ![]() |
Келн | 24. август 1997. |
САР | 1:42,60 | Џони Греј | ![]() |
Кобленц, Западна Немачка | 28. август 1985. |
ЈАР | 1:41,77 | Жоакин Круз | ![]() |
Келн, Западна Немачка | 26. август 1984. |
АФР | 1:40,91 | Дејвид Рудиша | ![]() |
Лондон | 9. август 2012. |
АЗР | 1:42,79 | Јусуф Саад Камел | ![]() |
Монако | 29. јул 2008. |
ОКР | 1:44,3 | Питер Снел | ![]() |
Крајстчерч, Нови Зеланд | 3. фебруар 1962. |
РС | 1:44,75 | Слободан Ппоповић | ![]() АК Црвена звезда, Београд |
Линц, Аустрија | 15. август 1988. |
Листа најбољих резултата на 800 метара за жене на отвореном[уреди | уреди извор]
Ово је листа атлетичарки, које су трчале 800 м на отвореном у времену испод 1:55,30 сек. са стањем на дан 17. март 2013. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута истрчало трку у приказаном временском распону. Приказан је само најбољи резултат.) [1]
Позиција | Време | Име | Земља | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|
1 | 1:53,28 | Јармила Кратохвилова | ![]() |
Минхен | 26. јул 1983. |
2 | 1:53,43 | Надежда Олизаренко | ![]() |
Москва | 27. јул 1980. |
3 | 1:54.01 | Памела Желимо | ![]() |
Цирих | 29. август 2008. |
4 | 1:54,44 | Ана Фиделија Кирот | ![]() |
9. септембар 1989. | Барселона |
5 | 1:54,81 | Олга Минејева | ![]() |
27. јул 1980. | Москва |
6 | 1:54,94 | Татјана Казанкина | ![]() |
26. јул 1976. | Монтреал |
7 | 1:55,05 | Доина Мелинте | ![]() |
1. август 1982. | Букурешт |
8 | 1:55,19 | Марија Мутола | ![]() |
17. август 1994. | Цирих |
9 | 1:55,19 | Јоланда Чеплак | ![]() |
20. јул 2002. | Золдер |
10 | 1:55,26 | Зигрун Грау | ![]() |
31. август 1987. | Рим |
Женски рекорди у трци на 800 метара на отвореном[уреди | уреди извор]
(стање 16. фебруар 2013)
Резултат/м | Име | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|
СР | 1:53,28 | Јармила Кратохвилова | ![]() |
Минхен | 26. јул 1983. |
ОР | 1:53,43 | Надежда Олизаренко | ![]() |
Москва | 27. јул 1980. |
ЕР | 1:53,28 | Јармила Кратохвилова | ![]() |
Минхен | 26. јул 1983. |
САР | 1:54,44 | Ана Фиделиа Кирот | ![]() |
Барселона, | 9. септембар 1989. |
ЈАР | 1:56,68 | Летисија Вријезде | ![]() |
Гетеборг, Шведска | 13. август 1995. |
АФР | 1:54,01 | Памела Желимо | ![]() |
Цирих | 29. август 2008. |
АЗР | 1:55,54 | Донг Љу | ![]() |
Пекинг | 9. септембар 1993. |
ОКР | 1:58,25 | Тони Хоџкинсон | ![]() |
Атланта, САД | 3. фебруар 1962. |
РС | 2:00,5 | Вера Николић | ![]() АК Морава, Ћуприја |
Лондон, | 20. јул 1968. |
Светски јуниорски рекорд - мушкарци:
- Абубакер Каки 1:42,69 Осло 6. јун 2008.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Ранг листа атлетичара на 800 метара на отвореном на сајту ИААФ, Приступљено 27. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Међународна атлетска федерација (ИААФ) – званични сајт