Светско првенство у атлетици на отвореном

Из Википедије, слободне енциклопедије
Logo IAAF.png

Светско првенство у атлетици на отвореном организује ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација), чији је члан и Атлетски савез Србије (АСС) . Прво светско првенство одржано је 1983. године у Хелсинкију, Финска. У почетку, првенства су се одржавала сваке четврте године, а од 1993. одржавају се сваке дуге године, у непарним годинама како се не би календарски поклопила са Летњим олимпијским играма.

После Олимпијских игара и Светског првенства у фудбалу, то је према броју учесника навеће спортско такмичење на свету.

Историја[уреди]

Од оснивања ИААФ 1912. сматрало се да су победници на атлетиким такмичењима на олимпијским играма били „олимпијски победници и светски прваци“. Током 1960-их, многи чланови ИААФ залагали су се за успостављање посебног атлетског такмичења на светском нивоу. Године 1976, на Савету одржаном у Порторику, ИААФ доноси закључак да се прво Светско првенство у атлетици на отвореном одржи 1983. За прву оганизацију част је припала Хелсинкију испред Штутгарта, два једина кандидата. Раније су засебна светска првенства одржана само за мушкарце у брзом ходању на 50 км (1976), и за жене у трчању на 400 м препне и 3.000 м (1980).

Светска првенства на отвореном[уреди]

Година Место Држава Време одржавања Стадион Број дисциплина Број спортиста Број држава
1983. Хелсинки  Финска 7. август14. август Олимпијски стадион у Хелсинкију 41 1.355 153
1987. Рим  Италија 28. август6. септембар Стадион Олимпико 43 1.451 157
1991. Токио  Јапан 23. август1. септембар Олимпијски стадион у Токију 43 1.517 167
1993. Штутгарт  Немачка 13. август22. август Стадион Готлиб Дајмлер 44 1.689 187
1995. Гетеборг  Шведска 5. август13. август Стадион Улеви 44 1.804 191
1997. Атина  Грчка 1. август10. август Олимпијски стадион Спиридон Луис 44 1.882 198
1999. Севиља  Шпанија 20. август29. август Олимпијски стадион у Севиљи 46 1.821 201
2001. Едмонтон  Канада 3. август12. август Стадион Комонвелт (Едмонтон) 46 1.677 189
2003. Париз  Француска 23. август31. август Стад де Франс 46 1.679 198
2005. Хелсинки  Финска 6. август14. август Олимпијски стадион у Хелсинкију 47 1.688 191
2007. Осака  Јапан 24. август2. септембар Стадион Нагаји 47 1.978 203
2009. Берлин  Немачка 15. август23. август Олимпијски стадион у Берлину 47 2.101 202
2011. Тегу  Јужна Кореја 27. август4. септембар Стадион Тегу 47 1.945 198
2013. Москва  Русија 10. август18. август Стадион Лужњики 47 1.970 206
2015. Пекинг Кина Кина 20. август30. август Национални стадион у Пекингу
2017. Лондон  Уједињено Краљевство 5. август13. август Олимпијски стадион у Лондону
2019. Доха  Катар 28. септембар6. октобар

Дисциплине[уреди]

На првом светском првенству биле је заступљена 41 дисциплина (24 мушке и 17 женских) да би се временом број повећао на 47 (24 мушке и 23 женске). Дисциплине су додаване овим редом:

1987, жене 10.000 м и 10 км ходање
1993, жене троскок
1995, жене 5.000 м уместо досадашњих 3.000 м
1999, жене, скок мотком, бацање кладива и 20 км ходање уместо досадашњих 10 км ходање
2005, жене, 3.000 м препреке

Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном[уреди]

Укупан биланс медаља на свим светским првенствима од 1983. до 2015.[уреди]

Земља Gold medal world centered-2.svg Silver medal world centered-2.svg Bronze medal world centered-2.svg Medals world.svg
1.  САД 143 96 84 323
2.  Русија 53 59 58 170
3.  Кенија 50 43 35 128
4.  Немачка 33 35 40 108
5.  Јамајка 31 44 35 110
6.  Уједињено Краљевство 25 30 34 89
7.  Етиопија 25 22 25 72
8.  Совјетски Савез 21 27 28 76
9.  Куба 21 23 12 56
10.  Источна Немачка 20 18 15 53
11.  Пољска 16 11 16 43
12.  Чешка 13 5 4 22
13.  Кина 11 18 15 44
14.  Италија 11 15 13 39
15.  Украјина 11 11 13 35
16.  Француска 10 17 19 46
17  Аустралија 10 11 12 33
18  Белорусија 9 13 11 33
19.  Мароко 9 11 7 27
20.  Шпанија 8 15 16 39
21.  Јужноафричка Република 8 6 7 21
22.  Финска 7 8 6 21
23  Бахаме 7 6 7 20
24.  Шведска 7 3 5 15
25.  Канада 6 14 12 32
26.  Норвешка 6 5 2 13
27.  Алжир 6 0 3 9
28.  Румунија 5 8 10 23
29.  Португалија 5 6 7 18
30.  Бугарска 5 3 8 16
31.  Бахреин 5 1 2 8
32.  Нови Зеланд 5 1 0 6
33.  Јапан 4 6 13 23
34.  Грчка 4 6 10 20
35.  Чехословачка 4 4 3 11
36.  Ирска 4 2 0 6
37.  Швајцарска 4 0 3 7
38.  Хрватска 3 3 0 6
39.  Мексико 3 1 8 12
40.  Мозамбик 3 1 1 5
41.  Еквадор 3 1 0 4
42.  Колумбија 3 0 1 4
42.  Данска 3 0 1 4
44.  Холандија 2 5 7 14
45.  Тринидад и Тобаго 2 4 5 11
46.  Естонија 2 4 2 8
47.  Литванија | 2 2 1 5
47.  Катар 2 2 1 5
49.  Уганда 2 1 1 4
50  Доминиканска Република 2 1 1 4
51  Таџикистан 2 1 0 3
52  Бразил 1 6 5 12
53.  Намибија 1 4 0 5
54.  Замбија 1 2 0 3
55.  Словенија 1 1 2 4
56.  Боцвана 1 1 0 2
56.  Панама 1 1 0 2
56.  Еритреја 1 1 0 2
59.  Сент Китс и Невис 1 0 4 5
60  Словачка 1 0 3 4
61.  Гренада 1 0 1 2
61  Сенегал 1 0 1 2
61.  Сомалија 1 0 1 2
61.  Сирија 1 0 1 2
65.  Барбадос 1 0 0 1
65.  Северна Кореја 1 0 0 1
67.  Мађарска 0 6 5 11
68.  Нигерија 0 4 4 8
69.  Казахстан 0 3 4 7
70.  Џибути 0 2 1 3
70.  Израел 0 2 1 3
70.  Тунис 0 2 1 3
70.  Турска 0 2 1 3
74.  Камерун 0 2 0 2
74.  Обала Слоноваче 0 2 0 2
74.  Порторико 0 2 0 2
77.  Белгија 0 0 4 4
78.  Аустрија 0 1 1 2
78.  Бурунди 0 1 1 2
78.  Кипар 0 1 1 2
78.  Гана 0 1 1 2
78.  Сри Ланка 0 1 1 2
78.  Суринам 0 1 1 2
84.  Бермуди 0 1 0 1
84.  Египат 0 1 0 1
84.  Судан 0 1 0 1
84.  Танзанија 0 1 0 1
88.  Србија 0 0 3 3
89.  Летонија 0 0 2 2
90.  Америчка Самоа 0 0 1 1
90.  Босна и Херцеговина 0 0 1 1
90.  Кајманска Острва 0 0 1 1
90.  Доминика 0 0 1 1
90.  Хаити 0 0 1 1
90.  Индија 0 0 1 1
90.  Иран 0 0 1 1
90.  Саудијска Арабија 0 0 1 1
90.  Зимбабве 0 0 1 1
Укупно (98) 670 685 681 2036

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]