Светско првенство у атлетици на отвореном

Светско првенство у атлетици на отвореном организује ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација), чији је члан и Атлетски савез Србије (АСС) . Прво светско првенство одржано је 1983. године у Хелсинкију, Финска. У почетку, првенства су се одржавала сваке четврте године, а од 1993. одржавају се сваке дуге године, у непарним годинама како се не би календарски поклопила са Летњим олимпијским играма.

После Олимпијских игара и Светског првенства у фудбалу, то је према броју учесника највеће спортско такмичење на свету.

Историја

Од оснивања ИААФ 1912. сматрало се да су победници на атлетским такмичењима на олимпијским играма били „олимпијски победници и светски прваци“. Током 1960-их, многи чланови ИААФ залагали су се за успостављање посебног атлетског такмичења на светском нивоу. Године 1976, на Савету одржаном у Порторику, ИААФ доноси закључак да се прво Светско првенство у атлетици на отвореном одржи 1983. За прву организацију част је припала Хелсинкију испред Штутгарта, два једина кандидата. Раније су засебна светска првенства одржана само за мушкарце у брзом ходању на 50 км (1976), и за жене у трчању на 400 м препоне и 3.000 м (1980).

Досадашња првенства

Година	Место	Држава	Време одржавања	Стадион	Број дисциплина	Број спортиста	Број држава
1983.	Хелсинки	Финска	7. август — 14. август	Олимпијски стадион у Хелсинкију	41	1.355	153
1987.	Рим	Италија	28. август — 6. септембар	Стадион Олимпико	43	1.451	157
1991.	Токио	Јапан	23. август — 1. септембар	Олимпијски стадион у Токију	43	1.517	167
1993.	Штутгарт	Немачка	13. август — 22. август	Стадион Готлиб Дајмлер	44	1.689	187
1995.	Гетеборг	Шведска	5. август — 13. август	Стадион Улеви	44	1.804	191
1997.	Атина	Грчка	1. август — 10. август	Олимпијски стадион Спиридон Луис	44	1.882	198
1999.	Севиља	Шпанија	20. август — 29. август	Олимпијски стадион у Севиљи	46	1.821	201
2001.	Едмонтон	Канада	3. август — 12. август	Стадион Комонвелт (Едмонтон)	46	1.677	189
2003.	Париз	Француска	23. август — 31. август	Стад де Франс	46	1.679	198
2005.	Хелсинки	Финска	6. август — 14. август	Олимпијски стадион у Хелсинкију	47	1.688	191
2007.	Осака	Јапан	24. август — 2. септембар	Стадион Нагаји	47	1.978	203
2009.	Берлин	Немачка	15. август — 23. август	Олимпијски стадион у Берлину	47	2.101	202
2011.	Тегу	Јужна Кореја	27. август — 4. септембар	Стадион Тегу	47	1.945	198
2013.	Москва	Русија	10. август — 18. август	Стадион Лужњики	47	1.970	206
2015.	Пекинг	Кина	20. август — 30. август	Национални стадион у Пекингу	47	1.761	205
2017.	Лондон	Уједињено Краљевство	5. август — 13. август	Олимпијски стадион у Лондону	48	2.036	205
2019.	Доха	Катар	28. септембар — 6. октобар	Стадион Калифа	49	1.772	206
2022.	Јуџин	Сједињене Државе	6. август — 15. август	Хејвард филд	49
2023.	Будимпешта	Мађарска	28. август — 3. септембар	Национални атлетски центар
2025.	Токио	Јапан

Дисциплине

На првом светском првенству била је заступљена 41 дисциплина (24 мушке и 17 женских) да би се временом број повећао на 48 (24 мушке и 24 женске). Дисциплине су додаване овим редом:

1987, жене 10.000 м и 10 км ходање

1993, жене троскок

1995, жене 5.000 м уместо досадашњих 3.000 м

1999, жене, скок мотком, бацање кладива и 20 км ходање уместо досадашњих 10 км ходање

2005, жене, 3.000 м препреке

2017, жене, 50 км ходање

Рекорди светских првенстава у атлетици на отвореном

Биланс медаља

Стање после Светског првенства 2015.

	Земља
1.	Сједињене Државе	143	96	84	323
2.	Русија	53	59	58	170
3.	Кенија	50	43	35	128
4.	Немачка	33	35	40	108
5.	Јамајка	31	44	35	110
6.	Уједињено Краљевство	25	30	34	89
7.	Етиопија	25	22	25	72
8.	Совјетски Савез	21	27	28	76
9.	Куба	21	23	12	56
10.	Источна Немачка	20	18	15	53
11.	Пољска	16	11	16	43
12.	Чешка	13	5	4	22
13.	Кина	11	18	15	44
14.	Италија	11	15	13	39
15.	Украјина	11	11	13	35
16.	Француска	10	17	19	46
17	Аустралија	10	11	12	33
18	Белорусија	9	13	11	33
19.	Мароко	9	11	7	27
20.	Шпанија	8	15	16	39
21.	Јужноафричка Република	8	6	7	21
22.	Финска	7	8	6	21
23	Бахаме	7	6	7	20
24.	Шведска	7	3	5	15
25.	Канада	6	14	12	32
26.	Норвешка	6	5	2	13
27.	Алжир	6	0	3	9
28.	Румунија	5	8	10	23
29.	Португалија	5	6	7	18
30.	Бугарска	5	3	8	16
31.	Бахреин	5	1	2	8
32.	Нови Зеланд	5	1	0	6
33.	Јапан	4	6	13	23
34.	Грчка	4	6	10	20
35.	Чехословачка	4	4	3	11
36.	Ирска	4	2	0	6
37.	Швајцарска	4	0	3	7
38.	Хрватска	3	3	0	6
39.	Мексико	3	1	8	12
40.	Мозамбик	3	1	1	5
41.	Еквадор	3	1	0	4
42.	Колумбија	3	0	1	4
42.	Данска	3	0	1	4
44.	Холандија	2	5	7	14
45.	Тринидад и Тобаго	2	4	5	11
46.	Естонија	2	4	2	8
47.	Литванија \|	2	2	1	5
47.	Катар	2	2	1	5
49.	Уганда	2	1	1	4
50	Доминиканска Република	2	1	1	4
51	Таџикистан	2	1	0	3
52	Бразил	1	6	5	12
53.	Намибија	1	4	0	5
54.	Замбија	1	2	0	3
55.	Словенија	1	1	2	4
56.	Боцвана	1	1	0	2
56.	Панама	1	1	0	2
56.	Еритреја	1	1	0	2
59.	Сент Китс и Невис	1	0	4	5
60	Словачка	1	0	3	4
61.	Гренада	1	0	1	2
61	Сенегал	1	0	1	2
61.	Сомалија	1	0	1	2
61.	Сирија	1	0	1	2
65.	Барбадос	1	0	0	1
65.	Северна Кореја	1	0	0	1
67.	Мађарска	0	6	5	11
68.	Нигерија	0	4	4	8
69.	Казахстан	0	3	4	7
70.	Џибути	0	2	1	3
70.	Израел	0	2	1	3
70.	Тунис	0	2	1	3
70.	Турска	0	2	1	3
74.	Камерун	0	2	0	2
74.	Обала Слоноваче	0	2	0	2
74.	Порторико	0	2	0	2
77.	Белгија	0	0	4	4
78.	Аустрија	0	1	1	2
78.	Бурунди	0	1	1	2
78.	Кипар	0	1	1	2
78.	Гана	0	1	1	2
78.	Сри Ланка	0	1	1	2
78.	Суринам	0	1	1	2
84.	Бермуди	0	1	0	1
84.	Египат	0	1	0	1
84.	Судан	0	1	0	1
84.	Танзанија	0	1	0	1
88.	Србија	0	0	3	3
89.	Летонија	0	0	2	2
90.	Америчка Самоа	0	0	1	1
90.	Босна и Херцеговина	0	0	1	1
90.	Кајманска Острва	0	0	1	1
90.	Доминика	0	0	1	1
90.	Хаити	0	0	1	1
90.	Индија	0	0	1	1
90.	Иран	0	0	1	1
90.	Саудијска Арабија	0	0	1	1
90.	Зимбабве	0	0	1	1
Укупно (98)		670	685	681	2036