Кимри

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кимри
Кимры
Cathedral of The Transfiguration (Kimry).jpg
Преображењска саборна црква у Кимрију
Административни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Средишњи ФО
Област  Тверска област
Рејон Градска општина Кимри
Основан први помен 1546.
Статус града 1917.
Становништво
Становништво
 — 2014. 47.235
Географске карактеристике
Координате 56°52′00″ СГШ; 37°21′00″ ИГД / 56.866667° СГШ; 37.35° ИГД / 56.866667; 37.35Координате: 56°52′00″ СГШ; 37°21′00″ ИГД / 56.866667° СГШ; 37.35° ИГД / 56.866667; 37.35
Временска зона UTC+3
Надморска висина 219 м
Површина 44 км2
Кимри на мапи Русије
Кимри
Кимри
Кимри на мапи Тверске области
Кимри
Кимри
Остали подаци
Позивни број +7 48236
Регистарска ознака 69
ОКАТО код 28 426
ОКТМО код 28 726 000 001
Веб-сајт
adm-kimry.ru/

Кимри (рус. Кимры) град је у европском делу Руске Федерације и један од 5 градских округа у Тверској области. Уједно је и административни центар Кимерског рејона на крајњем југоистоку Тверске области. Лежи на обали реке Волге, на месту где се у њу улива речица Кимрка, на око 140 км источно од града Твера.

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 49.623 становника, док је према проценама националне статистичке службе Русије 2014. град имао око 47.235 становника. Укупна површина градске територије је 44 км².

Административни статус града Кимри носи од 16. јуна 1917. године.

Географија[уреди]

Град Кимри лежи у пространој долини која се пружа уз са обе стране реке Волге у њеном горњем делу тока, на месту где се у Волгу улива речица Кимрка. Налази се на око 133 км источно од града Твера са којим је повезан друмским правцима Р84, Р86 и Р116 и на око 135 км северозападно од Москве.

Лежи на надморској висини од 100 до 130 метара.

Клима је умереноконтинентална са нешто умеренијим зимама и влажнијим летима. Просечне фебруарске температуре ваздуха су око –7,6 °C, односно јула око +18,7°C. Апсолутни минимум измерен је 31. децембра 1978. и имао је вредност од –43,8°C, док је највиша максимална температура икада од +38,8°C измерена 7. августа 2010. године. Просечна сума падавина на годишњем нивоу креће се у вредностима од 550 до 750 мм.

На око 8 км јужно од града налази се полетно-слетна писта спортског аеродрома Борки, а на десној обали Волге у граду се налази мања марина. Кроз град пролази деоница железничке линије која повезује Москву са Каљазином. Обе градске обале су повезане великим Кимерским мостом дужине 554,4 метра и висине 16,4 метра. Мост је саграђен 1978. године.

Историја[уреди]

Село Кимри на гравури из 1772. године

Иако је подручје данашње Кимерске земље било насељено од најранијих времена, савремено насеље је основано вероватно током прве половине XVI века, а у писаним изворима Кимри се први пут помиње 1546. у повељу руског цара Ивана Грозног.[1]

Према катастарским списима из 1635. године у насељу су постојала 104 објекта. Средином XVII века у насељу се развија јака занатска делатност, а посебно израда обуће и одеће и век касније Кимри постаје једним од најважнијих обућарских центара у целој царској Русији.

Село је 1781. године ушло у састав Корчевске парохије Тверског наместништва, а исте године задесио га је велики пожар у којем је уништено више од 200 грађевина.

Према подацима из 1806. у самом средишту села постојала су 244 објекта са укупно 700 мушкараца и 724 жене, док је у области Заречја на другој обали Волге било још 100 домаћинстава са укупно 493 пунолетна становника. Године 1813. саграђена је Вознесењска црква, а неколико година касније и Покровски сабор, док је најмлађа од њих Троицка црква саграђена 1832. године (са засебним звоником).

У великом пожару који је опустошио село 1859. изгореле су готово све дрвене грађевине.

Према подацима сверуског пописа становништва из 1897. у Кимрију је живело око 6.000 становника.

Kimra.jpg
Old Kimry.jpg
Kimry village.jpg
Покровски сабор Поглед са десне на леву обалу Волге Поглед на село са звоника Вазнесењске цркве

У периоду између 1900. и 1902. саграђена је железница која је Кимри повезала са Москвом, а прва железничка станица саграђена је на десној обали Волге у селу Савјолово. У селу је 1906. отворена велика фабрика обуће која је за кратко време стекла репутацију једног од највећих фабричких постројења те врсте у том делу земље. То је био период интензивног развоја села које је 1916. бројало преко 20.000 становника.

Село Кимри је 16. јуна 1917. административно уређено као Град Кимри, а исте године успостављена је и градска скупштина.

Непосредно по успостављању нове револуционарне комунистичке власти 1917. долази до национализације приватне имовине, а током 1930их затворени су и разрушени сви црквени објекти у граду.

Након Другог светског рата долази до интензивније индустријализације и развоја града, а поред фабрика граде се и стамбено објекти у социјалистичком стилу.

Сви градски храмови враћени су Руској православној цркви након распада Совјетског Савеза.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 49.623 становника, што је за 4.027 (7,51%) мање него по подацима са пописа из 2002. године. Према проценама националне статистичке службе за 2014. град је имао 47.235 становника.[2]

Кретања броја становника
1897. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
6.000 41.234 53.384 57.760 61.535[3] 53.650[4] 49.623[5] 47.235

Међународна сарадња[уреди]

Град Кимри има потписане уговоре о сарадњи са следећим градовима:

Познати Кимерани[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Кимры / Составители Т. А. Лапшина, Г. И. Крюкова. Научный мир, (По городам России). 2008. ISBN 978-5-91522-052-1.
  2. Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года
  3. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  6. 6,0 6,1 Сёмина, Ксения (7. 4. 2011). „Юбилей побратимства”. Кимры Сегодня. Приступљено 10. 8. 2014.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  7. Сергей Гусев; Людмила Салеева; Ксения Сёмина (22. 4. 2011). „Братья из Англии”. Кимры Сегодня. Приступљено 10. 8. 2014.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)

Спољашње везе[уреди]