Кимри

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кимри
Кимры
Cathedral of The Transfiguration (Kimry).jpg
Преображењска саборна црква у Кимрију
Грб Застава
Основни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Централни ФО
Административна јединица  Тверска област
Рејон Градска општина Кимри
Основан први помен 1546.
Статус града 1917.
Становништво
Становништво (2014) 47.235
Географске карактеристике
Координате 56°52′00″ СГШ; 37°21′00″ ИГД / 56.866667° СГШ; 37.35° ИГД / 56.866667; 37.35Координате: 56°52′00″ СГШ; 37°21′00″ ИГД / 56.866667° СГШ; 37.35° ИГД / 56.866667; 37.35
Временска зона UTC+3
Надморска висина 219 m
Површина 44 km2

Tver in Russia.svg
Тверска област у Русији (црвено)

Кимри на мапи Тверске области
Кимри
Кимри
Кимри на мапи Тверске области
Остали подаци
Позивни број +7 48236
Регистарска ознака 69
ОКАТО код 28 426
ОКТМО код 28 726 000 001
Веб-сајт adm-kimry.ru/

Кимри (рус. Кимры) град је у европском делу Руске Федерације и један од 5 градских округа у Тверској области. Уједно је и административни центар Кимерског рејона на крајњем југоистоку Тверске области. Лежи на обали реке Волге, на месту где се у њу улива речица Кимрка, на око 140 км источно од града Твера.

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 49.623 становника, док је према проценама националне статистичке службе Русије 2014. град имао око 47.235 становника. Укупна површина градске територије је 44 км².

Административни статус града Кимри носи од 16. јуна 1917. године.

Географија[уреди]

Град Кимри лежи у пространој долини која се пружа уз са обе стране реке Волге у њеном горњем делу тока, на месту где се у Волгу улива речица Кимрка. Налази се на око 133 км источно од града Твера са којим је повезан друмским правцима Р84, Р86 и Р116 и на око 135 км северозападно од Москве.

Лежи на надморској висини од 100 до 130 метара.

Клима је умереноконтинентална са нешто умеренијим зимама и влажнијим летима. Просечне фебруарске температуре ваздуха су око –7,6 °C, односно јула око +18,7°C. Апсолутни минимум измерен је 31. децембра 1978. и имао је вредност од –43,8°C, док је највиша максимална температура икада од +38,8°C измерена 7. августа 2010. године. Просечна сума падавина на годишњем нивоу креће се у вредностима од 550 до 750 мм.

На око 8 км јужно од града налази се полетно-слетна писта спортског аеродрома Борки, а на десној обали Волге у граду се налази мања марина. Кроз град пролази деоница железничке линије која повезује Москву са Каљазином. Обе градске обале су повезане великим Кимерским мостом дужине 554,4 метра и висине 16,4 метра. Мост је саграђен 1978. године.

Историја[уреди]

Село Кимри на гравури из 1772. године

Иако је подручје данашње Кимерске земље било насељено од најранијих времена, савремено насеље је основано вероватно током прве половине XVI века, а у писаним изворима Кимри се први пут помиње 1546. у повељу руског цара Ивана Грозног.[1]

Према катастарским списима из 1635. године у насељу су постојала 104 објекта. Средином XVII века у насељу се развија јака занатска делатност, а посебно израда обуће и одеће и век касније Кимри постаје једним од најважнијих обућарских центара у целој царској Русији.

Село је 1781. године ушло у састав Корчевске парохије Тверског наместништва, а исте године задесио га је велики пожар у којем је уништено више од 200 грађевина.

Према подацима из 1806. у самом средишту села постојала су 244 објекта са укупно 700 мушкараца и 724 жене, док је у области Заречја на другој обали Волге било још 100 домаћинстава са укупно 493 пунолетна становника. Године 1813. саграђена је Вознесењска црква, а неколико година касније и Покровски сабор, док је најмлађа од њих Троицка црква саграђена 1832. године (са засебним звоником).

У великом пожару који је опустошио село 1859. изгореле су готово све дрвене грађевине.

Према подацима сверуског пописа становништва из 1897. у Кимрију је живело око 6.000 становника.

Kimra.jpg
Old Kimry.jpg
Kimry village.jpg
Покровски сабор Поглед са десне на леву обалу Волге Поглед на село са звоника Вазнесењске цркве

У периоду између 1900. и 1902. саграђена је железница која је Кимри повезала са Москвом, а прва железничка станица саграђена је на десној обали Волге у селу Савјолово. У селу је 1906. отворена велика фабрика обуће која је за кратко време стекла репутацију једног од највећих фабричких постројења те врсте у том делу земље. То је био период интензивног развоја села које је 1916. бројало преко 20.000 становника.

Село Кимри је 16. јуна 1917. административно уређено као Град Кимри, а исте године успостављена је и градска скупштина.

Непосредно по успостављању нове револуционарне комунистичке власти 1917. долази до национализације приватне имовине, а током 1930их затворени су и разрушени сви црквени објекти у граду.

Након Другог светског рата долази до интензивније индустријализације и развоја града, а поред фабрика граде се и стамбено објекти у социјалистичком стилу.

Сви градски храмови враћени су Руској православној цркви након распада Совјетског Савеза.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 49.623 становника, што је за 4.027 (7,51%) мање него по подацима са пописа из 2002. године. Према проценама националне статистичке службе за 2014. град је имао 47.235 становника.[2]

Кретања броја становника
1897. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
6.000 41.234 53.384 57.760 61.535[3] 53.650[4] 49.623[5] 47.235

Међународна сарадња[уреди]

Град Кимри има потписане уговоре о сарадњи са следећим градовима:

Познати Кимерани[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Кимры / Составители Т. А. Лапшина, Г. И. Крюкова. Научный мир, (По городам России). 2008. ISBN 978-5-91522-052-1.
  2. Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года
  3. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  6. 6,0 6,1 Сёмина, Ксения (7. 4. 2011). „Юбилей побратимства”. Кимры Сегодня. Приступљено 10. 8. 2014.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  7. Сергей Гусев; Людмила Салеева; Ксения Сёмина (22. 4. 2011). „Братья из Англии”. Кимры Сегодня. Приступљено 10. 8. 2014.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)

Спољашње везе[уреди]