Бологоје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бологоје
Бологое
Bologoe Kirov Street 02.jpg
Кировска улица
Административни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Средишњи ФО
Област  Тверска област
Рејон Бологовски рејон
Основан први помен 1495.
Статус града 1917.
Становништво
Становништво
 — 2014. 22.177
Географске карактеристике
Координате 57°52′44″ СГШ; 34°04′44″ ИГД / 57.879° СГШ; 34.079° ИГД / 57.879; 34.079Координате: 57°52′44″ СГШ; 34°04′44″ ИГД / 57.879° СГШ; 34.079° ИГД / 57.879; 34.079
Временска зона UTC+3
Бологоје на мапи Русије
Бологоје
Бологоје
Бологоје на мапи Тверске области
Бологоје
Бологоје
Остали подаци
Поштански број 171070—171072, 171075, 171076, 171080, 171081, 171085
Позивни број +7 48238
Регистарска ознака 69
ОКАТО код 28 408
ОКТМО код 28 608 101 001
Веб-сајт
bologoe-gorod.ru/

Бологоје (рус. Бологое) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Бологовског рејона смештеног у северном делу Тверске области.

Према проценама националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 22.177 становника.

Географија[уреди]

Град Бологоје смештен је на обалама Бологовског језера, на североисточним обронцима Валдајског побрђа, на прелазном подручју између побрђа и Вишњеволочке низије. На подручју где се град налази надморске висине су између 150 и 200 метара.

Од административног центра области, града Твера налази се на удаљености од око 164 километра у смеру северозапада.

Град се налази у зони умереноконтиненталне климе са просечним јануарским температурама од -10,2°C, однсосно јулским од +16,7°C. Просечна годишња сума падавина је око 645 милиметара. Снежни покривач задржава се од друге недеље новембра до почетка априла (а неретко и до маја).

Историја[уреди]

Бологојска железничка станица око 1860.

Насељено место под именом „село Бологоје на језеру Болошком“ први пут се помиње у писаним изворима око 1495. године у неком од катастарских списа тадашње Новгородске земље.[1] Претпоставља се да име насеља потиче од староруског термина бологыи који означава мир и доброту (нејасно је на шта се назив конкретно односио).

Интензивнији развој насеља почиње 1851. са градњом железничке станице на веома важној железничкој траси (тадашња Николајевска железница) која је повезивала два највећа града, Москву и Санкт Петербург. Насеље које је формирано око железничке станице сједињено је 1917. године са суседним истоименим селом и као такво добија административни статус града. Године 1918. успостављен је Бологовски округ Новгородске губерније, а град Бологоје постаје прво окружним, а од 1927. и рејонским центром.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 23.494 становника, док је према проценама за 2014. град имао 22.177 становника.[2]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2014.
17,32030,30133,94931,29335.926[3]26.612[4]23.494[5]22.177*

Напомена: * према проценама националне статистичке службе.

Саобраћај[уреди]

Захваљујући свом стратешки повољном положају на пола пута између два највећа руска града, Москве и Санкт Петербурга, Бологоје се веома рано развило као веома важна раскрсница железничких и друмских путова, а његова железничка станица сматра се једном од најпрометнијих у Тверској области. Од 1851. кроз град пролази железница на релацији Москва–Санкт Петербург. Важније железничке линије које пролазе кроз град су и РибинскБежецкСонково, ПсковВалдајСтараја Руса и Великије ЛукиАндреапољ.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ О. Копьёва. Бологое. г. Вышний Волочёк: Изд-во „Ирида-прос“. 2000. ISBN 978-5-93488-006-5.
  2. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года
  3. ^ Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.[[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — руски]]”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек[[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — руски]]”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года[[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — руски]] (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Спољашње везе[уреди]