Кашин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кашин
Кашин
Кашин.JPG
Поглед на центар града са црквеног звоника
Административни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Средишњи ФО
Област  Тверска област
Рејон Кашински рејон
Основан први помен 1238.
Статус града 1775.
Становништво
Становништво
 — 2014. 15.178
Географске карактеристике
Координате 57°21′00″ СГШ; 37°37′00″ ИГД / 57.35° СГШ; 37.616667° ИГД / 57.35; 37.616667Координате: 57°21′00″ СГШ; 37°37′00″ ИГД / 57.35° СГШ; 37.616667° ИГД / 57.35; 37.616667
Временска зона UTC+3
Надморска висина 125 м
Кашин на мапи Русије
Кашин
Кашин
Кашин на мапи Тверске области
Кашин
Кашин
Остали подаци
Поштански број 171640
Позивни број +7 48234
Регистарска ознака 69
ОКАТО код 28 420
ОКТМО код 28 624 101 001
Веб-сајт
kashin.info

Кашин (рус. Кашин) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Кашинског рејона смештеног на крајњем југоистоку Тверске области. Град је основан 1238. и убраја се међу најстарије градове Тверске земље.

Захваљујући изворима лековите минералне воде познат је и као бањски центар још с краја XIX века. У граду постоје и погони за флаширање минералне воде. Често га називају и „градом руског срца“ пошто река Кашинка на свом делу тока кроз овај град прави силуету сличну облику срца.

Према проценама националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 15.178 становника.

Географија[уреди]

Град Кашин налази се у југоисточном делу Тверске области, на свега неколико километара од административне границе са Јарославском облашћу. Град лежи у географској регији Горњоволшка низија, на надморској висини од 125 метара. Кроз град протиче река Кашинка (лева притока Волге), на свега око 20 км узводно од њеног ушћа у вештачко Угличко језеро, на месту где се у ову реку уливају њене највеће притоке Масљатка и Вонжа. Налази се на отприлике пола пута између главног града земље Москве (180 км) и административног центра области, града Твера (150 км).

Кашин је важна железничка станица на линији КимриСонково, и важно је саобраћајно раскршће кроз које пролазе друмски правци Кашин—Каљазин, Кашин—Кушалино—Твер и Кашин—Кесова ГораБежецк.

Историја[уреди]

Градски грб

Тачан датум оснивања насељеног места Кашин, чије име је вероватно угро-финског порекла, није познат. У писаним изворима град се први пут помиње 1238. у Никоновским летописима као „место страшно разрушено од стране монголских хорди“. Други помен односи се на један војни документ из 1287. по којем су владимирски књаз Дмитри Александрович и његови савезници током рата против књаза Михаила Јарославича Тверског, девет дана опседали Кашин.[1]

Познато је да је након 1238. цела Кашинска земља постала делом Владимирске кнежевине у чијем саставу остаје све до оснивања Тверске кнежевине 1247. године када постаје и главним градом североисточних Тверских земаља. У то време Кашин је био утврђен град који је са три стране био окружен меандром реке Кашинке.[2]

Након смрти тверског књаза Михаила Јарославича 1318. долази до распада Тверске кнежевине и њене поделе на неколико мањих наследних кнежевина. Тако је 1319. успостављена независна Кашинска кнежевина којом је управљао најмлађи Михаилов син Василиј Михајлович. Након што је Василијих засео на трон у Тверу 1349. Кашинском кнежевином је кратко време управљала његова мајка Ана Кашинска (доцније монахиња Софија).

Током целог XIV века Кашин се налазио на међи зараћених Тверских и Московских кнежева, а локални владари су на све начине покушавали и успевали да сачувају независну позицију Кашинске кнежевине. Након пораза Тверске кнежевине 1375. Москва је Кашинском кнежевсту гарантовала независну позицију у односу на Твер. Међутим, како је тадашњи кашински књаз Василиј Михајлович 1382. умро без наследника, Кнежевина је поново постала вазалом Твера. Године 1426. Кашинска кнежевина и службено престаје да постоји.

Кроз цео тај период Кашин је био познат као важан трговачки центар који је ковао властити новац.

Године 1485. заједно са целом Тверском кнежевином, и Кашин постаје делом Московке државе, а самим тим губи се и позиција Кашина као центра трговине и занатства. Током XVII века град је преживео неколико катастрофа. Прво су га 1609. опљачкали и спалили пољски освајачи, потом је 1654. епидемија куге десетковала његово становништво, да би 1676. у великом пожару изгорео готово до темеља.

Позитиван ефекат у развоју Кашина имало је оснивање нове руске престонице на северу, Петрограда, а главни путеви који су водили ка новој престоници из Москве ишли су управо преко Кашина. Град почиње убрзано да се развија, занатсво и трговина доживљавају велики замајац. Године 1775. Кашин добија административни статус града и средишта истоименог округа.

Године 1867. у граду је подигнута камена Воскресењска саборна црква чији звоник (висок 76 метара) је важио за највиши у то време у целој епархији, а 1898. изграђена је железница која је град повезивала са Санкт Петербургом (исте године свој рад започео је и бањско-лечилишни центар).

Кашински трговци су били познати и као велики добротвори и задужбинари. Тако је почетком XX века у граду и његовој околини егзистирала 21 црквена и 3 манастирске задужбине, а колика је била важност града у верском смислу најбоље говори податак да је православни епископ тверски носио титулу „Архиепископа Тверског и кашинског“.

Према подацима са сверуског пописа становништва из 1897. у граду Кашину су живела 7.544 становника у 1.120 домаћинстава.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 16.171 становника, док је према проценама за 2014. град имао 15.178 становника.[3]

Кретања броја становника
1897. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
7.544 16.162 17.678 18.800 21.186[4] 17.299[5] 16.171[6] 15.178

Николајевски Клобуков манастир[уреди]

Петропавловска црква из 1782.

Николајевски Клобуков манастир (рус. Никола́евский Клобу́ков монасты́рь) једини је активни од три некадашња Кашинска манастира. Иако први писани подаци о манастиру датирају из 1420. године и времена када је у њему борави Макарије Каљазински, више је него извесно да је сам манастир знатно старији и да је вероватно основан средином XIV века.

Прва дрвена манастирска црква била је посвећена светом Николи Мирликијском, па отуда и прво име манастира. Друго име — Клобуков (клобук - монашка капуљача) — помиње се још у XV веку и везано је за предање о ходочашћу светог Јована Новгородског у Свету Земљу у другој половини XII века.

У оквиру манастира постоје три камена храма: Троицки сабор из 1664, надвратна Покровска црква (XVII век) и Алексејевска црква (18511854). Манастиру припада и издвојена Петропавловска црква која се на лази у граду Кашину, ван манастирског комплекса.

Манастир је затворен током током 1920-их, а његова имовина национализована од стране совјетских револуционарних власти. Звоник је срушен, а комплетан иконостас уништен. Главна манастирска црква је претворена у погон месне индустрије за производњу кобасица.

Рад манастира се обнавља након распада Совјетског Савеза, када је нацинализована манастирска имовина враћена Руској православној цркви. Иако је у време оснивања Клобуков манастир био мушка монашка заједница, савремени манастир делује као женски.

Знаменити Кашињани[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Кошелевский В. Н. Кашин и его курорт. — М.: Московский рабочий, 1975. — 200 с.
  2. Кашин, город // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
  3. Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года
  4. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  6. Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]